Bespravna izgradnja mini hidrocentrala od strane Matkos grupe zbog koje se svakodnevno stvara sve veća opasnost da ćemo ostati bez pijaće vode, nije naš jedini egzistencijalni problem. Na delu je i uzurpacija svojine od strane te iste firme koja na privatnim parcelama meštana Štrpca, kod mesta Obe reke, ukopava cevi za hidroelektranu. Mašine trenutno ne rade, ali čisto sumnjam da će na tome ostati.
U pitanju je čin razbijanja srpske zajednice, koji može dovesti do etničkog čišćenje Srba na ovim prostorima. Svi oštećeni vlasnici udružiće se sa jedinstvenim zahtevom da se ukopane cevi u njihove parcele izmeste i zemljište vrati u prvobitno stanje.
Sada nam je pomoć medija i nadležnih državnih organa Republike Srbije preko potrebna.
Mesto Obe reke često se u prethodne dve godine pominjalo u medijima. Od ilegalne gradnje minihidroelektrane na ovom mestu, preko više intervencija policije koja je stala na stranu firme Matkos grupe, kada su se građani pobunili i hteli da zaustave radove, a što je dovelo do toga da više njih završi u bolnici.
Mi se već duže vreme borimo, nekada uspešno, a nekada i ne, kako bismo zaštitili prirodne lepote našeg kraja i sačuvali reke koje oni žele da stave u cevi. Međutim, postoji još jedan problem, kanali za te iste cevi kopaju se na privatnim parcelama meštana, a to niko ne sprečava.
Projektom Matkos grupe, trasa za ukop cevi ide preko starog rečnog korita i drugih celina koje su u privatnom vlasništvu po merodavnom srpskom zakonu kao neposrednom punovažnom osnovu za sticanje (prava na imovinu). Zakon je predviđao preciznije da su to predratna pravna pravila, jer je svojina na navedenim celinama zasnovana posle poplave 1979. godine kada je reka promenila svoj tok, a kada je na snazi bilo srpsko pravo i zakonodavstvo.
Da su parcele u privatnom vlasništvu potvrđuju i pravila o vanrednom održaju koja reguliše član 28 Zakona o svojinskim odnosima Srbije, tj. Jugoslavije, koji je bio merodavan u vreme poplave koja se dogodila pre više od 40 godina. Uslov za održaj prema navedenom članu je 20 godina za nepokretne stvari i savesnost vlasnika.
Dokaz su informacije iz stručne literature – Priručnika za polaganje pravosudnog ispita, da su predratna pravna pravila bila izvor građanskog prava u Srbiji – na str. 596, stav 4.2. i da su prema tim pravnim pravilima sporne celine bile u privatnoj svojini – str. 640, stav 2.5.3. i 2.5.7.
A sve to potkrepljeno je Briselskim sporazumom na osnovu kog Kosovo mora da poštuje preuzeto stanje u svojinskim odnosima prema zakonima Srbije, odnosno da ga ne mogu menjati po svojoj volji, jer je to čin uzurpacije. Što dovodi do novog pitanja – da li se ovim krši Briselski sporazum?
Ukoliko je u srpskom Katastru iz tog perioda upisano neko treće lice za vlasnika, to je greška ili zloupotreba i taj upis je apsolutno ništavan jer nema punovažan pravni osnov.
U prilog tome da su sporne celine u privatnom vlasništvu, govori i odgovor Katastra opštine Štrpce br. 07-941/01-9995/19 od 22. 07. 2019, gde se predlaže da Matkos grupa obustavi radove zbog opasnosti da bager povredi prava vlasnika na starom rečnom koritu i sličnim celinama koje se graniče sa parcelama privatnih vlasnika. Osim toga, na snazi je i mera Ombudsmana o obustavi radova.
Vlasnici nisu upisani u katastar, jer je tehnički nemoguće da staro rečno korito dobije poseban broj. Srž je u tome da staro rečno korito kao zasebna parcela nema majku i ne postoji put za ulazak na parcele. Ali to ne znači da nije u pitanju privatna svojina. Za dokazivanje vlasnistva merodavan je pravni osnov, a ne upis.
Ukoliko se privatni vlasnici ne pobune, nastaće novo faktičko stanje i pravo onog ko je ukopao cevi, odnosno u čije ime ih je ukopao da se upiše kao vlasnik, a to je država Kosovo.
Ovo je istovremeno čin razbijanja srpske zajednice, jer je nemoguće istovremeno da jedna do druge budu privatna i državna svojina i to tako što državna svojina ide kroz sredinu privatne parcele.
Takvo faktičko stanje je neodrživo i ono će prirodno da dovede do potrebe zaokruživanja parcela tako što će se izvršiti eksproprijacija u budućnosti i etničko čišćenje Srba na ovim prostorima.
Zato se projekat Matkos grupe mora suspendovati dokazivanjem da se ovde radi o uzurpaciji privatne svojine – kako bi se sprečila dalja šteta na starom rečnom koritu i ostalim oblicima prirodnog priraštaja. Nakon što se taj zadatak obavi, situacija će se naglo promeniti i projekat će morati da se suspenduje.
Naime, potrebno je da do Brisela što pre stignu proverene informacije od strane državnih organa Republike Srbije da se na Kosovu primenjuje masovna uzurpacija privatne svojine, sa zahtevom da se sa time prekine i da se uzurpirana privatna svojina vrati u prvobitno stanje.
Buldožeri su trenutno prestali da vrše iskopavanja, ali mislim da je reč o privremenom prestanku, dok ne smisle novu prevaru. Zato zahtevamo da se prestane sa radovima dok se ova situacija ne reši kako treba.
Vrlo je važno proveriti ko i na osnovu čega tumači staro rečno korito i druge celine kao svojinu države Kosovo, ko je taj autoritet. Nužno je da to bude stručni autoritet, a ne politički ili, još gore, policijski.
Potrebno je proveriti sa kojih radnih mesta dolaze takva tumačenja. Zato što, ukoliko je medijima ta informacija nedostupna, to je dokaz da se ovde radi o mafijaškom poduhvatu sa zločinačkim efektima i namerama.
Jer, ukoliko se ovde radi o racionalnom, društvenom i političkom poslu – da se proizvodi struja, onda sve pojedinosti od značaja za javnost moraju da budu dostupne.
Sam kosovski premijer u ostavci, Aljbin Kurti, govorio je da se ovde radi o kriminalu, mi smo ubeđeni da se ovde upravo o tome radi, a ne o struji. Ne poštuju se mere kosovskog Ombudsmana o zabrani do preispitivanja legalnosti, što je dokaz više da je poduhvat i projekat mafijaški.
Da suočimo dokaze javno i vidimo ko je u pravu i da rešimo ovu veliku glavobolju i moru. Već godinu dana se davimo sa ovim, mediji objavljuju, ali čim se stišaju mediji, oni počnu ponovo da kopaju. Bili su u dugoj pauzi, skoro godinu dana i počeli su ponovo.
Predlažemo da se pokrene javni dijalog pod naslovom masovna uzurpacija privatne svojine u Štrpcu od strane sumnjive grupe koja navodno gradi hidrocentrale, od strane grupe koja je javnosti poznata kao neka grupa iza koje stoji neko jako moćan, kojoj niko ne može da se suprotstavi. Narod je ogorčen, tumači sve ovo kao kriminal, bezakonje, da nemamo kome da se žalimo, da je sve propalo, a to su loši simptomi za opstanak. Moramo stvar da vratimo u normalu.
Milovan Filipović je meštanin Štrpca. On je magistar prava i počasni član Udruženja pravnika Srbije od 1988. godine.
