Tu se otprilike nalazi Srbija u odnosu na razvijene zemlje u svetu – dok mi od 26 km auto-puta koji se gradio 6 godina pravimo feštu, Nemci puštaju 10 km auto-puta na struju gde se šleperi kreću uz pomoć trola kako izduvnim gasovima ne bi zagađivali životnu sredinu.
Na našem najmodernijem, svetskom, švajcarskom (sami dodajte epitet koji ste čuli tokom otvaranja) auto-putu možemo da jurimo celih 100 km/h, a ovi šleperi u Nemačkoj, povezani na žicu, mogu da razviju maksimalnih 90 km/h.
Značaj deonice Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru je nemerljiv. Tu nema zbora. Svakako je mnogo bolji, moderniji i pre svega bezbedniji u odnosu na put kojim smo do sada prolazili. Prekopotreban nam je.
Novi auto-put je ušao u kontekst “zlatnog doba”, o kojem je ranije govorio predsednik Aleksandar Vučić, a u kojem svi mi navodno živimo. U programu uživo koji je trajao nekoliko sati i koji je prenosilo nekoliko televizija, taj infrastrukturni projekat je predstavljen kao neko svetsko čudo, a Nemci su i pre Grdelice otvorili svoj električni autoban koji im je napravio Simens.
Uskoro, kako najavljuju, otvaraju još dve deonice sa trolama, dok se naša istočna deonica Koridora 10 ka Bugarskoj granici urušila. Rokovi su opet pomereni, a i ona se gradi skoro čitavu deceniju.
Moramo ostati realni da nas ne bi progutala propaganda, jer jakom propagandom smo i došli u situaciju da mislimo da je u Grdelici napravljen neverovatan i do sada neviđen neimarski poduhvat, a zapravo se u startu radilo, kako smo čuli, o lošem projektu i nezgodnom klizištu.
Bez želje da umanjujem zasluge svih radnika koji su tamo prolili litre znoja, takve i slične puteve širom Evrope i sveta građevinci prave godinama unazad. Uglavnom mnogo brže, pa i na nepristupačnijim terenima. Već postoje i u regionu – Sloveniji, Hrvatskoj, pa i Albaniji. Sedite u auto i proverite sami.
Svečano otvaranje je bilo potrebno, jer novi put vozače spasava muka i čuva živote, ali vatromet, Dodik, autobusi, radnici “Jumka” sa barjakom “hvala, predsedniče”, samo su deo te mašinerije koja ima za cilj da nas još jednom ubedi da smo već u pomenutom “zlatnom dobu”, a kao što vidimo to doba je aktuelno u nekim drugim krajevima sveta i još nije stiglo kod nas.
Sveukupna politika vladajuće većine, čiji je deo bila i fešta u klisuri, na auto-putu i u Vladičinom Hanu, može da se opiše jednom rečenicom iz filma “Lajanje na zvezde”. Bokseru Miliću Gavraniću zvanom Tupa koji se raduje i slavi, jer je bio brži od voza u tunelu, prilazi profesor i kaže:
Tebe je udario brzi voz Gavraniću, a ti se i dalje trkaš sa putničkim.
Pravo “zlatno doba” neće doći dok ne počnemo da se trkamo sa brzim vozovima ili se makar ukrcamo u neki od njih.
To znaju i ovi koji su na vlasti, ali njima to nije problem, jer im je od ukrcavanja u brzi, važnije da se raduju i veličaju pobede u trkama sa putničkim vozom. Čineći sve da mi, građani ne saznamo ili zaboravimo da postoji i brži voz.
Aleksandar Stankov
Izvor: juznevesti.com
