Iz vizure građana države Srbije, koji su preživeli bombardovanje NATO, peto-oktobarski prevrat i predaju svete srpske zemlje, Kosova i Metohije u kandže NATO, EU i šiptarskih terorista, dešavanja u Ukrajini se doživljavaju skoro lično. Sve smo to preživeli i danas smo doživeli da nam taj „demokratski“ zapad svojim činjenjem oduzima teritoriju, pravo na rad (jer je nezaposlenost alarmantna), pravo na lečenje (jer lekari ne smeju da prepisuju najdelotvornije, a skuplje od propisanih, lekove), na školovanje, jer školski sitem srozavaju po ugledu na američke narodne škole, koje školuju samo roblje i neobrazovanu radničku klasu, teraju nas da se divimo gej aktivistima i njihovim „podvizima“. I sve uz primenu „demokratskih“ zakona iz EU. Danas je Srbija skoro pa spržena zemlja, to malo što je ostalo uništiće jato skakavaca iz SNS-a i kompanije ako dobiju većinu na izborima. Danas je Srbija polu-okupirana zemlja, kolonija zapada, bez prava na svoj jezik i pismo. U prilog tome podsetimo se šta je rekla gospođa Danilović, novinarka sportske redakcije RTS, kad je prenosila otvaranje zimske olimpijade u Sočiju: u trenutku kad su se na ekranu pojavili tekstovi napisani na ruskoj ćirilici, gospođa je bila začuđena što „Rusi još nisu modernizovali svoje pismo, mi u Srbiji nismo fascinirani ćirilicom“! I naravno, toj neobrazovanoj dami nije falila ni dlaka s glave, jer ovo je Srbija!
Ukrajina je napadnuta. U Ukrajini se sve događa prema jugoslovenskom scenariju iz 1991. godine, ostaje da se vidi. Da li će se zapadni deo protivustavno odvojiti i proglasiti nezavisnost, što će određene zemlje EU i SAD brzometno priznati? Ili će posle najavljenih prevremenih izbora, ukoliko se izborni rezultat ne podudari sa očekivanjima zapada, EU i SAD ponovo aktivirati svoje pse rata i dovesti do pravog građanskog rata (što i jeste namera određenih zemalja EU i SAD). Dakle, sve je poznato, krojači sudbine sveta ne menjaju igru koja donosi rezultate. Ustvari, to je nova doktrina osvajanja sveta uz korišćenje vlastitih snaga napadnute zemlje. Krene se sa pobunjenim narodom koga vodi dobro instruisana grupa petokolonaša, i uz oganj i mač, bez početnog oružja, destabilizuje se legalna vlast. Onda na scenu stupa Brisel, bez obzira na kom se kontinentu zemlja nalazi, i izražava svoju veliku zabrinutost. Takvu zabrinutost je Ketrin Ešton izrazila i kad su bili nemiri na severu Afrike. Pošto su ciljevi tamo ostvareni, zemlje su rasturene, a nafta se crpi i odvalči do SAD i EU, zabrinutost gospođe Ešton za ugrožene „demonstrante“ i „borce“ za slobodu je naprasno nestala.
Tako je i sa Ukrajinom. Onog trenutka kad je Ukrajina okrenula leđa EU, „demokratska“ Evropa se našla u velikom čudu. I naravno, uradila je ono što je jedino mogla i što najbolje zna da radi, pobunila je deo prozapadnih građana uz zdušnu materijalnu pomoć vođama „mirnih“ protesta i izazvala krizu. Nedeljno je iz SAD pristizalo više miliona (tek odštampanih) dolara. Navodno „mirni“ protesti su se pretvorili u pravo divljaštvo, uz napade na policiju, koja je imala desetinu mrtvih. Bilo je žrtava na obe strane, ali EU i SAD trljaju ruke, stvar se odvija prema njihovom planu: u dvorištu Rusije se pokreće lavina protesta i nereda, još malo pa pravi građanski rat. Međutim, iza ove agresije na Ukrajinu stoji energetski lobi kako bi se sprečilo jačanje Rusije i njeno snabdevanje EU energentima što je u interesu SAD. Ovde je u igri i sprečavanje izgradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju kako bi se stvorili dodatni problemi u snabdevanju energentima.
Aktuelna događanja u Ukrajini su rezultat procesa koji su u SAD temeljno razrađivani i krajem sedamdesetih godina prošlog veka ozvaničeni kao nova doktrina izazivanja i upravljanja haosom (ili krizama). Prvi takav haos je izazvan u Rumuniji krajem osamdesetih godina prošlog veka, što mnogi gube iz vida. Taj događaj je već pao u zaborav, a tamo su se desili strašni događaji, narod je izašao na ulice zbog diktatorskog režima Nikolae Čaušeskog i njegove porodice, posebno supruge Elene. Najveći greh Čaušeskog je ustvari bio taj što je otplatio sav dug MMF-u bez namere da se ponovo zaduži. Nikolae i njegova žena su završili s metkom u potiljku i taj način uklanjanja predsednika je kasnije postao uobičajen, kako se videlo na primeru iračkog predsednika Sadama Huseina, i libijskog Moamera el Gadafija. Ubijeni su na najmonstruozniji način pred licem svetske javnosti, kako se videlo na svim svetskim medijima. Ovim ubistvima je prethodilo „dešavanje naroda“, nezadovoljnog, odlično vođenog nevidljivom rukom zapadnih „demokrata“, a ustvari neokolonijalista. Kad situacija u napadnutoj zemlji postane alarmantna, i kad se rasplamsa građanski rat u kome na strani tzv. opozicije, ratuju psi rata sa svih meridijana i svih boja i konfesija, onda se pojavljuju Ujedinjene nacije, kao pomiritelji, a u takav proključao kazan upada NATO da „održava mir“, uvede „demokratiju“, da organizuje „demokratske“ izbore na kojima bi se „legalno“ izabrala vlada na uzici zapadnih sila. Takva poslušnička vlast dovedena je u sve zemlje u kojima su se desile obojene revolucije. Posle toga zemlja je okupirana, u nju ulaze neokolonijalisti koji bez ikakvih skrupula eksploatišu narod i prirodne resurse.
Sva ta „proleća“, i revolucije jasmina, ruže ili narandžaste, su ustvari veoma vešto prikrivene agresije koje su izvršile zemlje NATO. Dakle, u novije vreme se agresija ne dešava na klasičan način, direktnim vojnim upadom, kako je bilo u prošlom veku, već se izvodi kroz tzv. puzeću agresiju, ili neprimetnu agresiju, tokom koje se ne pojavljuju akteri krize u napadnutoj državi, već se koriste njeni pobunjeni ljudski potencijali, a u korist agresora. Vojno prisustvo agresora dolazi kasnije, zbog potrebe „održavanja mira“, što dovodi do dugogodišnjeg vojnog prisustva tuđe vojske, oličene u NATO paktu. Povod za ovakav vid agresije je obično nepristajanje države na ucene iz SAD ili EU. U Ukrajini je direktan povod za izvođenje puzeće agresije nepristajanje Janukoviča na potpisivanje sporazuma o pristupanju u EU. Događaji u Ukrajini su geostrateški vezani za slabljenje pozicije Rusije, jer je veliki rusofob Bžežinski svojevremeno rekao da je Rusija sa Ukrajinom imperija, a bez Ukrajine, tek velika zemlja. U dešavanjima u Ukrajini prepoznaje se rukopis SAD, koje sve više gube primat u svetu i ovi događaji su im dobrodošli da malo puste krv ne samo Ukrajincima, već i Rusima.
Mirjana Anđelković Lukić
Kada je letnja olimpijada otvorena u Kini, Sakašvili je započeo vojnu intervenciju za račun svojih sponzora sa očiglednom namerom da se medijska pažnja odvoji od olimpijade i tako Kinezima pokvari slavlje, a eventualno i Kinezi naljute na Ruse koji su u toj situaciji morali da reaguju. Nije uspelo. Sada je pažnja skrenuta sa uspeha zimske olimpijade na dogadjaje u Ukrajini, a za svaki slučaj tu je i Venecuela u rezervi. Samo još jedan dokaz njihovog patološkog razmišljanja, kad sportske dogadjaje u kojima bi trebalo da uživa čitava planeta koriste za svoje mračne ciljeve.