● Moja firma („Ćirilica“) nije privatna, nije osnovana mojim privatnim kapitalom, pa ja pripadam nižoj klasi koja mora da piše ćirilicom ime svoje firme na svom jeziku, a kad moram da pišem ćirilicom, mešam slova
● Povodom ćiriličke ČITANKE iz turskih vremena (videti na sajtu SKC „Ćirilica“
Eto velite štete. Srbi su tada (1899) bili, kao sav ostali normalan svet, pa su svoj jezik i pod Turcima pisali na jednom pismu – ćiriličkom. Danas smo se mnogo „obogatili“ jer koristimo dva pisma za svoj isti jezik – srpsko i hrvatsko pismo. Najviše smo se obogatili kada je jedino kod Srba izvikano „bogatstvo dvoazbučja“, pa smo stigli od sto posto svoga pisma do današnjih čak 10 odsto. Izgleda da ćemo još napredovati ako nam na vlast dođu neki kao što su bili komunisti pa izgubimo i ovih desetak odsto ćirilice, pa da svi pišemo hrvatskim pismom.
A, vala, imali smo sreće pa čak i neki lingvisti i filolozi hrvatsku latinicu gajicu više nju ne prepoznaju kao hrvatsko pismo, nego su ga prozvali „srpska latinica“ (uzmi sve što ti život pruži). A jedan filolog čak je uspeo da, nasuprot Vuku, „pronađe“ da je tvorac te latinice niko drugi do taj Vuk Karadžić, pa je hrvatsko pismo preimenovao u „Vukovu srpsku latinicu“. Kakve tu veze za tog filologa (P. Milosavljevića) ima Vukovo priznanje u ličnom pisanju Platonu Atanackoviću da je tvorac današnje hrvatske verzije latinice Ljudevit Gaj. Lepa namera našeg današnjeg filologa: da bi hrvatsko pismo omilio Srbima pa da se lakše i brže ratosiljamo tog „zastarelog“ srpskog pisma, on je hrvatsku gajicu preimenovao u „srpsku latinicu“. (Hrvati se, naravno, nisu zbog toga ne bune, jer im je važno da se pomogne Srbima i srpskim lažima i hrvatskim čekićima (kao u Vukovaru) kako bi Srbija izbacila i ovih desetak procenata izuzetaka ćirilice danas, pa da Srbija što više (za)liči na Hrvatsku s tom „srpskom latinicom“. Nema veze što se laže, ko šiša Vuka? Pa ćemo mu i u „zasluge“ i to hrvatsko pismo, jer se mrtav ne može buniti.
Dakle, čak i pod Turcima Srbi su bili u jeziku i pismu kao sav ostali svet, a danas smo toliko napredovali da jedini imamo dva pisma za jedan jezik. Svoje desetovekovno nacionalno pismo zamenili hrvatskim čak 90 odsto.
Ne bojte se, mrzitelji ćirilice!
Neki su se mrzitelji ćirilice uznemirili i uplašili ovih dana, kao što je Helsinški odbor za ljudska prava (svih osim Srba jer taj odbor je ubeđen, izgleda, da Srbi imaju previše prava, pa i da budu slobodno proterivani sa svojih imanja, ako već nisu ubijeni), da će ovaj Zakon o upotrebi srpskog jezika i pisma spasiti ćirilicu.
Ne bojte se uopšte, mrzitelji ćirilice“, novi neustavni zakon ćirilicu je novim zakonskim paragrafima zakopao još dublje no što je bila do tog zakona zakopana.
U izradi ovog srpskog zakona (usvojenog na Dan srpske sloge i pomirenja i objedinjenja, ili – kako se već taj lepi dan zove) dogodilo se čudo kakvo se nije dogodilo još od feudalizma. Ovaj naš usvojeni zakon odskočio je stotinu kopalja od svih svetskih zakona uvis. Ovaj naš zakon uveo je nejednaka prava i obaveze Srba, pa će jedni morati da srpski jezik pišu srpskim pismom džabe, a drugi neće uopšte morati da ga pišu tim pismom. I, uz to, ovi Srbi niže klase što će morati da pišu svoj jezik svojim pismom, biće kažnjeni ako, po nametnutoj navici, i dalje pišu srpski jezik hrvatskim pismom. Oni Srbi koji po tom našem zakonu nisu obavezni da svoj jezik pišu svojim pismom, nego će i dalje moći da ga pišu nepostojećom „srpskom latinicom“ – oni su viša klasa. A ako, kojim čudom, ta viša klasa Srba po ovom zakonu prihvati da samovoljno svoj jezik ipak piše svojim pismom, oni će biti pristojno nagrađeni – smanjenjem poreza i sl.
U Zakonu o srpskom jeziku i ćirilici postoji viša i niža klasa Srba
I tako, bato moj, srpski zakonodavci smislili su da jedne Srbe ostave u nižoj klasi, pa će morati da pišu svoj jezik, zamislite, svojim pismom bez ikakve nadoknade! A ovi iz više klase to što mora niža klasa Srba, ova viša klasa ne ne mora, a, ako im se ćefne, pa i oni navale na ćirilicu, oni moraju biti za to plaćeni, jer zašto bi inače bili viša klasa!?
I, zamislite, toga se u svetu još niko nije setio: kriterijum za moranje ili nemoranje pisanja srpskog jezika srpskom ćirilicom jeste u kakvom im je firma kapitalu. Ako je reč, recimo, o državnom kapitalu u firmi, e tada su takvi niža klasa i za njih će, po tom novom zakonu, biti ili ćirilica ili prilična kazna. A ovi iz više klase, a tu su oni s firmama koje su u njihovom većinskom vlasništvu kapitala, mogu sa srpskim pismom da rade šta hoće i kako hoće. Tako, na primer, neki stalno spominjani Đilas (nije reč o onom Brozovom drugu, on nije imao kapital pa nije imao za šta pas da ga ujede, a ovaj neki drugi Đilas, koji ne zna se čiji je drugar, ima nešto svoga kapitala, pa će zato on moći da piše srpski jezik hrvatskim pismom u svojoj firmi, što on uglavnom i čini, i zato neće biti kažnjen kao, što će biti kažnjeni oni Srbi bez svog kapitala. Ako taj Đilas, ili neki drugi lični „kapitalac“, pređe na ćirilicu iz ćefa a ne zbog para (jer ih, kažu, ima koliko mu treba) – on će biti nagrađen nižom stopom poreza.
„Kapitalci“ ne moraju ćirilicom
Sad je meni (kao onome ko nije „kapitalac“, pa mora da piše ćirilicom) mnogo čudno – ovi iz vlasti stalno ga grde što se obogatio više nego što su oni očekivali, oni su njegovu firmu odlučili da malo nagrade ako je ispiše ćirilicom.
Dakle vlast mu (ili bilo kom drugom sličnom mu) spočitava veliko bogatstvo, a ovamo mu direktno zakonom pravi mogućnost da se još malo obogati na taj način što ima šansu za nagradu samo zato što će se i on spustiti na svoje pismo, a ne tuđe.
Varaju se oni koji očekuju da vlast Đilasu malo poveća porez na bogatstvo. Toga, izgleda, neće biti. Naprotiv, vlast će mu pomoći da se još malo obogati smanjivanjem poreza samo ako pristane da firmu ispiše ćirilicom. Na Đilasu, tj. na „kapitalcima“ je pravo izbora. Ako hoće još para, samo neka počne da srpski jezik piše srpskim pismom. A zašto ne bi uzeo još malo para kad čovek zna, sto posto, oba pisma?
Izvinite za malo slovnih previda. Ja nemam u rezervi zarađenih para, pa ne smem da rizikujem da me vlast kazni. Ja sam slabo plaćen, a nemam ni svoju firmu od svog kapitala pa pripadam nižoj klasi, te stoga moram da pišem ovom starom srpskom ćirilicom. A kad moram da pišem ćirilicom, ja mešam slova i previđam ih.
Gospodine volitelju ćirilice, jeste li primetili da 90% sveta govori govori engleski jezik, koji se na vašu ogromnu žalost ne piše ćiriličnim pismom, što je razume se velika nepravda. Sve smo probleme u ovoj zemlji rešili samo nam je to preostalo, pa ćete vi iz raznih instituta te vrste – srećom zaposleni, i to da rešite, kad ako ne sad. Za sve su to naravno krivi Hrvati – čak su i u engleski jezik infiltrirali svoju latinicu, komunisti – oni nam i dalje prave ove aktuelne probleme, i biciklisti – oni sa Tur de Fransa. Da, i ovi iz Korena – napisaše ovaj vaš dubokumni rad hrvatskom latinicomm.
Наравно да нам нису криви Хрвати што је српски језик данас у Србији окупиран хрватским писмом. За то је крива само српска власт и лингвистика што заједнички (у правопису и закону) багателишу народну (уставну) обавезу из Члана 10. Устава Србије и што не примењују општу светску праксу да се сваки језик пише једним писмом, а не шизофренично (двама писмима), па се једини на свету само српски народ дели (и) по писму. То се не ради нигде у Европи и свету, само у Србији.