Mi smo duboko nesrećan narod koji ne haje za svoje mučene i poklane pretke

1
449
Srpski dječaci marta 1942. u Bajinoj Bašti, nakon prelaska Drine pred Crnom legijom. / Foto: porodična arhiva

Zločini počinjeni nad Srbima u Rašića Gaju kraj Vlasenice su po bestijalnosti nezamislivi. Nakon mučenja, zakopali su Srbe do ramena u zemlju, a onda ih dotukli drljačama.

Moj otac, Janko Lazić, na fotografiji u gornjem redu drugi sleva, sa mlađim bratom od strica, Živkom Lazićem (kome su ustaše ubile oca u leto 1941. u neviđenim pokoljima u Rašića Gaju kraj Vlasenice), marta 1942. u Bajinoj Bašti, nakon prelaska Drine pred Crnom legijom Francetića.

Moj otac je upućen u Vrnjačku Banju, gde je preležao pegavi tifus, dok je Živko još neko vreme nakon rata proveo u Bugarskoj, u centru za srpsku decu bez roditelja.

U retkim prilikama otac mi je pričao sve ono što je Momir Krsmanović posle opisao u svojim knjigama. Teško je objasniti ljudima da je moj otac do kraja života palio sveće Nediću i Maksimoviću. Nikada me za života nije vodio u svoj rodni kraj. Tamo sam otišao tek posle njegove smrti. Želja mi je da objavim knjigu o deci izbeglicama iz Bosne i Hercegovine.

Otac mi je pričao da je veliki broj dece umro u Vrnjačkoj Banji od pegavca, ali, koliko znam, o tome tamo niko nema pojma.

Zločini u Rašića Gaju su po bestijalnosti nezamislivi. Nakon mučenja, zakopali su Srbe do ramena u zemlju, a onda ih dotukli drljačama.

Rasplakah se.

Mi smo duboko nesrećan narod koji ne haje za svoje mučene i poklane pretke.

Zlatomir Lazić
Jagodina, R. Srbija
Izvor: jadovno.com

1 KOMENTAR

  1. Prva greska koju cinimo jeste da brzo prastamo i zaboravljamo. Druga greska koju cine politicari i istoricari jeste sto nikad ne kazu istinu a istina jeste da je NDH bila fasisticka drzava u sastavu treceg rajha koja je okupirala celu BiH, Vojvodinu do zemuna, Slavoniju, Baranju, Dalmaciju i Vojnu krajinu. To je neko politicko prekrajanje istorije, posto se namerno precutkivao zlocini ustasa, balista i arnauta (naroda koji su ziveli u Jugoslaviji u oba svetska rata), u cilju omalovazavanja srpskog herojskog otpora u oba rata, srpske borbe, pobede i zrtve.
    – Mi smo i zasluzili ove kuge, pandemije, viruse jer smo postali gori od zivotinja. Kad auto udari zivotinju druge zivotinje se trude da tu ranjenu ili mrtvu spasu, odvuku na sigurnije, mi ljudi gazimo sve pred sobom, prastamo kome ne bi smeli, bratimimo se sa krvnicima, ljubimo skute fasistima pa se cudimo kad nam nebo posalje poplave, potrese i bolesti.
    To je samo jedan od milion ustasko-balijsko-arnautskih zverstava nad srpskim narodom.
    Da smo narod kao sto nismo davno bi popisali svoje zrtve, nego cekamo da umru poslednji svedoci, da istrule poslednje kosti da nas na kraju satanizuju i proglase zlocincima oni koji su nas tamanili.
    Zato, sve sto se desavalo devedesetih jeste posledica politickih i istorijskih prekrajanja istine, prikrivanja zverstava nad Srbima. Albanci su srpskog kneza prisvojili i slave ga kao Skenderbega jer svoju istoriju nemaju, dizu mu spomenike gde god se nasele a mi umesto da tog istog Djuradja Kastriota slavimo kao svog junaka cutimo. (Према Гибону, Ђурђева породица Кастриот(ић)а води порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете. Скендербегов деда, Павле Кастриотић, доселио се у Јањину у Епиру као српски кефалија. Скендербегов отац, Иван Кастриот, био је кнез Епира, који је држао Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер. Његова мајка, Војислава, била је принцеза такође српског порекла , ћерка Гргура Бранковића и унука чувеног српског витеза Вука Бранковића. Неке мање поуздане анализе стављају је у породицу Трибалда, пореклом из Старе Србије. Иван Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, међутим, његов отпор није имао никакав значајан ефекат. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност племића тих крајева, Турци су одвели Ђурђа заједно са његовом браћом као таоце.)
    Nama vise ni Bog ne moze pomoci.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime