KLjUČ JE U NAMA – NIJE U SPASIOCIMA OVOGA SVETA, A JOŠ MANjE U PAPIRU ZVANOM USTAV I ZAKON
Pre postanja savremenog „božanstva“ zvanog demokratija, ili vladavina naroda, stvoren je njen predak, hobotnica zvana – pravni poredak. Mnogo se od njega očekivalo, sve mu se podredilo, ali je njegov učinak iskliznuo iz šina i razorio krajolik.
Ispalo je da je tzv. (državno)pravni poredak jedna od najvećih obmana serviranih narodu, sa ciljem da se narod upregne, zaulari i da se njegovi amovi usmere ka interesima onih kod kojih su i kasa i batina. Kako pravni poredak stvaraju ljudi, a ljudi su propadljiva roba koju vlast kvari, a apsolutna vlast ih kvari apsolutno, na šta se pravni poredak danas sveo:
– Na takse, dažbine, poreze i namete;
– Na birokratiju (vladavinu pisaćih stolova), šaltere, formulare, redove, necelishodne procedure u funkciji uhlebljenja politički podobnih besposličara;
– Na uterivanje dugova, otimanje ustavom „garantovanih“ svojinsko-imovinskih prava;
– Na zaštitu interesa nedodirljivih i na nikad suđenje u razumnom roku i „ni po babu, ni po stričevima“ za narod, konzument pravnog poretka;
– Na nepravdu, presporu pravdu i večitu muku.
Nisu ustav i zakon ono što nas, narod, štiti. Svi ti svežnjevi papira samo su kamuflaža svim vlastodršcima, da narod gone pretnjom i strahom koji uteruju paragrafi, članovi i stavovi. Ako kod ljudi koji upravljaju aparatom sile, što država jeste, ne postoji odlučna namera i žrtvena spremnost da se pravni poredak primeni i na narodu, i na kadiji i na sudiji, nema spasa ni pravde za narod u takvom pravnom poretku.
Velika se nedela, kriminal i grešna nepočinstva prema zemlji rade pod velom pravnog poretka, koji u stopu prati izvršioce, saizvršioce, saučesnike i pomagače svih tih nedela, čisteći za njima. Čisti se tako što zakonodavci idu za njima sa metlama i džogerima, donoseći propise kojima se legalizuju njihova nedela, u zamenu za sitninu, koju im preko ramena bacaju oni kojima se ovde može sve.
Dakle, ne izviru pravda, sloboda i uređena zajednica iz opsene zvane pravni poredak, već iz mene, iz tebe, iz njih, iz nas, iz vas, iz naroda.
MI smo individualno nemoćni ali udruženi u zajedničkom cilju – svemoćni.
MI smo država, pravni poredak, ustav i zakon.
MI smo nosioci suvereniteta, na kraju – nosioci opstanka ili sporog ali bolnog nestanka, u krečani zvanoj birokratsko-nametska aždaja.
Ne očekujte ništa ni od koga, ne tražite mesije, vođe, lidere, spasioce, mudrace i sveznajuće.
MI dok trpimo, psujemo nad ekranima tv-a i androida, ratujemo na mrežama i pretimo u komentarima, čiji je vrhunac patriotizma pevanje rodoljubivih pesama na stadionima, pisanje grafita u bojama zastave po kvartovima i kačenje profilnih slika sa porukom da nema predaje, znajte da smo se predali.
Predali smo se bez borbe. Poginuli smo na tastaturi. Udavili smo se u moru kriminala, neznanja i prostakluka, ruke uzalud pružene ka nezainteresovanim spasiocima – ustavu i zakonu. Jer, nisu spasioci tu za sve. Tu su za one sa jahtama, turbo gliserima i kruzerima.
Za vas, što se praćakate ručicama i nožicama oko bova, ima samo ljigava morska trava, da vam se obmota oko tela i povuče vas na dno. Ali, kad bi ta trava, s obzirom da je ima mnogo i svuda, znala koliko je snažna kad reši da se sabere, uveže i multiplikuje svoju snagu, povukla bi lako sva ta blještava plovila na dno.
A, kako su se sve naše autokrate, maskirane u demokrate, odnosile prema sveščici zvanoj ustav, najbolje svedoči anegdota iz vremena onoga u koga se kune naš aktuelni autokrata, iz vremena knjaza Miloša Obrenovića. Neposredno pre došenja prvog našeg ustava, Sretenjskog, knjaz je zabranio seljacima da ulaze u Kragujevac sa zaprežnim kolima sa blatom na točkovima. Seljaci su morali da, pre ulaza u grad, skinu blato sa točkova i očiste zapregu. Kažu, sedi knjaz jednom prilikom sa svojom stražom, kad neki seljak protera zapregu sa blatnjavim točkovima. Pošalje knjaz stražu da stigne i dovede seljaka pred njega, te ga pita ko mu je dozvolio da uđe u grad sa prljavim točkovima. Seljak se odvažio, pa odgovorio kako više ne mora da se trpi ničija samovolja jer njega sada štiti ustav! Naš se knjaz na to slatko nasmejao, pa naredio straži da mu udari 50 batina, ali da mu preko leđa najpre raširi ustav, da ga štiti.
Od tada do dana današnjeg, vlast poštuje pravni poredak poput knjaza, a narod savija leđa. Kad se sakupi narod sa svojim zapregama koje će naterati na knjaza, raširiće se ustav i nad knjazovim leđima. Dotad, seljak po seljak, nemoćan pojedinac po nemoćan pojedinac će nestajati, a knjaz će im svima nestanak olakšavati sa „volim vas, mnogo vas volim, živela Srbija“.
Autor: Saška Ljubičić
