Insistiranje Velike Britanije da se formira država Izrael rezultiralo je sukobima između muslimana i Jevreja, tačnije započinjanjem rata za nezavisnost u Palestini 1948 godine čime je započet proces destabilizacije čitave regije koji traje i danas.
Delom sa ciljem demokratizacije arapskih zajednica a delom iz partikularnih interesa pojedinih država Zapada koje su pomaganjem arapskog proleća pokrenule niz protestnih akcija u zemljama Bliskog istoka i Severne Afrike.
Socijalna revolucija pokrenuta 2010. godine kao pobuna protiv novih povećanja cene hrane ali i nemogućnost države da otvara nova radna mesta proporcionalno sa rastom broja stanovnika je bila samo varnica koja je zapalila narodni bes i pokrenula bunt protiv vladavine doživotnih predsednika i apsolutnih monarha. Prva od arapskih revolucija je bila u Tunisu. Sličnu sudbinu je doživeo i Egipat kada je Hosni Mubarak prvo de facto a potom i de jure izgubio kontrolu i vlast prepustio Muhamedu Mursiju. Revolucionarni talas se potom prelio u Libiju. Zapadne države su se kasnije i direktno uključile u rat podržavajući pobunjenike sa jasnim ciljem.”Razlozi za zapadnu intervenciju su jednostavni i opravdani, a zovu se energija pošto je Libija jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača nafte i plina” , zaključio je bivši američki ministar energetike Bil Ričardson.
U Siriji kao društvu u kome vladaju klanovi pre nego savremeno uređenoj državi, revolucija počinje na periferiji dok je glavni grad ostao lojalan vladavini Bašara el Asada. Međutim pokušaji SAD,Velike Britanije i Francuske da po već oprobanom scenariju ostvare svoje interese blokirala je Rusija.
Siriju trenutno potresa građanski rat između manjinskog klana Alavi kome je pripadao otac sadanjeg predsednika Hafiz el Asad i opozicije koju Zapad podržavao. Talas migracija delimično je pokrenut građanskim ratom ali i strahom od ISIS-a. Islamska država Iraka i Levanta (Liban, Izrael, Sirija i Palestina) sa sedištem u gradu Raka. ISIS je treća strana sukoba. Ova džihadistička paravojna formacija je krenula u borbu protiv demonstranata i snaga bezbednosti odanih Asadu pri tom terorišući civilno stanovništvo. Osnažena donacijama iz Saudijske Arabije i drugih muslimanskih zemalja Islamska država je postala pretnja i za Evropu o čemu svedoče napad na britanske turiste u Tunisu, oboren Ruski civilni avion, napad na Pariz 13. novembara. Međutim, ono čega smo mi skoro postali svesni potresa istočni deo sveta duže od pet godina i pokrenulo novu seobu naroda, kako je neki nazivaju. Svaki azilant koji se registruje u Preševu i dobije pomoć u Srbiji, koja je samo usputna stanica na “Balkanskoj ruti”, živeo je u strahu i bio svedok terorističkih napada posle kojih se niko nije molioi za koje nismo znali i na koje niko nije obraćao pažnju. Istog tog azilanta na putu čeka zid,bodljikava žica, zatvorena granica i niz prepreka koje još mora da prevaziđe dok ne stigne u neku od 28 zemalja članica EU. Iako Žan-Klod Junker tvrdi da zidovima nije mesto u Evropi ali po tom pitanju se ništa ne preduzima. Naprotiv, građa za nove ograde se prikuplja u Sloveniji i Austriji.
Migrantska kriza je posledica pogrešnih odluka koje su neke od zemalja članica EU donosile, istih onih članica koje sada odbijaju da prime propisanu kvotu izbeglica. Da humanost ima cenu dokaz je vlada Slovenije koja je od EU tražila 60 miliona evra “pomoći” iako je visoki komesar UN Antonio Guteres nedavno upozorio na rizik da ta organizacija neće biti u stanju da zadovolji najosnovnije potrebe izbeglica u narednih šest meseci. Srbija je još jednom pokazala svoju veličinu u oćima sveta ali je i dalje tako mala u pogledu naših izbeglica iz Knina i sa Kosova koje godinama nakon operacija Oluja i Milosrdni anđeo još uvek žive u izbegličkim prihvatnim centrima.
Jelena Jovanović
