Milan Marić: Izvini, Srbijo

2
1110

Glumac Milan Marić izgovorio je ono što možemo da kažemo samo nekome koga iskreno volimo uprkos svim njegovim manama i glupostima koje pravi. Izgovorio je to Srbiji.

Milan Marić je jedan od naših najuspešnijih mladih glumaca, kojem se smeši blistava karijera i u inostranstvu. Prošle godine izabran je za najboljeg mladog glumca u Moskvi, a na ovogodišnjem Berlinalu desila mu se neverovatna stvar dok je primao nagradu „Zvezda u usponu“. I dok mnoge njegove kolege mogu samo da sanjaju o takvoj perspektivi, posebno u trenutku kad mladi ljudi u kolonama napuštaju zemlju i kad čak i Nikola Kojo razmišlja o odlasku, Marić kaže da ga još „loži“ da ostane ovde.

– Najviše bih voleo da ostanem ovde. A možda će i meni jednom sve presesti pa da kažem: „Srbijo laku noć, sve najbolje ti želim ali ja idem a ti se i dalje guši u partizanima i četnicima, bavi se krilatim detetom i pričama da decu ne treba vakcinisati. Ja idem negde gde je vakcinacija normalna stvar.“ Ali još uvek me loži da ostanem ovde iako se plašim da smo prostor koji ne uči na greškama i da se taj krug grešaka stalno vrti – rekao je Marić za Nedeljnik.

Kako kaže, prema Srbiji ima odnos kao prema porodici. Doduše, jednoj prilično nefunkcionalnoj i tužnoj.

– Srbija je moja zemlja i volim je. Voleo bih da mi daje i da joj vraćam. To je kao porodica, ali ako tata tuče mamu ja ću da ga prijavim policiji. I čitav život će mi biti krivo i žao što sam ga prijavio, ali on je to uradio. Tako je i sa Srbijom. Izvini, Srbijo, ali u tvoje ime su neki pravili sranja. I tebi su radili sranja, ali prvo me zanima šta si ti radila, a onda ću da pitam druge šta su radili. Jer ti si moja porodica. Teško mi je, ali u tvoje ime su pravljene greške. Neka deca su izgubila roditelje i neki roditelji su izgubili decu. Mnogo je mrtvih, mnogo je bola, mnogo tuge, mnogo besa. To se mora zaustaviti – izgovorio je Marić osećanja mnogih.

Da Vas podsetimo:  Noć kad smo se sreli sa “Milosrdnim anđelom”

Ana Kalaba
Izvor: Noizz.rs

2 KOMENTARA

  1. Mnogi od nas kažu isto: Volimo Srbiju,ali ovo ludilo nikako da stane;izgleda kao da mu kraja nema.
    I kako da se probudiš u svojoj zemlji, a da je sunčano jutro,ljudi nasmejani,nema primitivizma,nema zlih,
    nema mnogo toga u čemu jesmo? I dokle sve ovo i ovako.Kakvim imenom ga nazvati?
    Dosta više!Hoću da dišem,da živim ovo što se zove ulazim u starost.Molim pomilovanje što bi rekla Desanka Maksimović.

  2. To i ja kazem, volim je, ovako, jadnu i bednu, kakva je, takva je, moja Srbija!*Setih se jedne price, o prebeglom Rusu, u Ameriku, od Sovjetske vlasti:voleo je svoju bedu…Sve je imao, a nije imao nista.Puno oko, a prazno srce.Zato ostajmo ovde, braco drago, jer sunce drugacije greje u tudjini, daleko od Srbije majke, bolesne, i stare.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime