U Vlasenici nema kuće koja nekoga nije izgubila tokom rata. Bio je to period kada su majke sahranjivale decu, deca roditelje, braća sestre, unuci bake i deke itd.
Ipak, simbol stradanja srpskog naroda i agresije na Vlasenicu predstavlja tragična sudbina Mileve Lazarević, u narodu poznatije kao „Majka hrabrost“. Ovoj poštenoj i čestitoj ženi, muslimanski vojnici su 1992. na kućnom pragu ubili trojicu sinova, dva zeta, dva sestrića kao i veliki broj bliže i dalje rodbine.
Suprug Vlado je otrovan još 1991. a ćerka Milka je od prevelike tuge za braćom tragično preminula nekoliko godina nakon rata.
„Pred sam početak rata, decembra 1991. godine otrovan je moj suprug Vlado. Nikada nismo saznali od čega, ali sumnjamo da je otrovan u prodavnici koju je držao jedan musliman. Svenuo je kao biljka, za 10 dana. Nisam ga ni oplakala, a osvanuo je rat i ubrzo je naše selo, Šadići popaljeno, a mi izbegli u Vlasenicu. Ubijen je prvo jedan sin. Pre nego što će mi biti ubijeni sinovi Savo i Stanko, kćerki Milki Vuković je ubijen suprug. Nismo ga pošteno ni oplakali, a onda su mučki i svirepo ubijeni moji sinovi Savo i Stanko. U toj zasedi je još 13 ljudi stradalo, a kada su ih dovezli traktorom ja sam se onesvestila. Tuga me je s nogu oborila…Uzmem njihove slike pa pričam s njima. Sama se ispričam i isplačem i onda ućutim… Ali, ja sam ponosna na njih mrtve. Ponosim se. Imala sam djecu, daj Bože da ih svako onakve ima. I ponosno idem kad mogu da idem – ispričala je pre nekoliko godina nepokorna majka Mileva.
„Ako se i ovo srpsko selo zatre, kako će naši potomci znati da kažu ko su i odakle su. Sa 16 godina sam morao da uzmem pušku, tri brata su mi ubijena na ognjištu. I ja treba sve to da zaboravim ili napustim? Nema šanse. Zbog moje mrtve braće ću se boriti sve dok sam živ da Šadići ne zamru. Muslimani su došli preko brda, iz komšijskog sela Cerska. Samo par meseci ranije smo se sa njima dogovorili da oni čuvaju nas od njihovih zlih ljudi, a mi njih od naših. Obećali. Obećali i pogazili. Upali su rano ujutro u naše Šadiće i pobili sve što nije moglo da pobegne, ukupno 29 ljudi. Kada su tela dopremljena pred bolnicu u Miliće, jedan američki novinar je pao u nesvest videvši povrede. Nekima su bili isečeni polni organi, drugima su u šupljinama tela pronađene čaure, a neki su živi spaljeni. Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin. Nikada se niko iz Haga nije zaputio za Šadiće da barem pita šta se to dogodilo – ispričao je Zoran, jedini Milevin preživeli sin.
Izvor: Crni bombarder
