U knjižarama se nedavno pojavila knjiga za decu „Smejuljci”, domaće autorke Milice Ašćerić. U ovoj nesvakidašnjoj pesmarici Milica je sa predanošću i nežnošću beležila sve one dirljive, zadivljujuće i urnebesne trenutke koje nam mališani daruju i pretočila ih u trideset toplih i neodoljivih pesama posvećenih svim „smejuljcima, mazuljcima, poslušcima, šarenim bombonama na svetu…”
Zbirka ima ukupno 30 divnih pesama prožetih humorom, ljubavlju, toplinom i osećanjima koja će zagrejati nežnu dušu svakog deteta… „Smejuljci” je naziv jedne od pesmica, a kako svu decu posmatra kao male smajliće nije joj bilo teško da se odluči za ovakav naslov knjige.
Kako kaže „Smejuljci” su spontana „tvorevina” proistekla jedne večeri dok sam uspavljivala Lazara (moje treće dete, 4 godine) i kada mi se sama pesmica „Gile Gic” javila kao plod našeg rituala maženja i golicanja dok se pripremamo za spavanjac.
-Pošto nisam imala gde da je pribeležim, jer je u sobi bio mrak, a pri ruci sam imala mobilni telefon, iskuckala sam poruku suprugu koji je bio na dežurstvu, uz pitanje: Šta misliš o tekstu? Na šta je usledio njegov odgovori: Odakle ti ovo?, i odmah sam znala da je to to. Indirektno mi je stavio do znanja da treba još ovakvih „pesmica smeškica” da iznedrim.
To je bilo u martu 2019. i nalet inspiracije me je držao do kraja te godine kada sam i završila pesme za ovu neobičnu i neodoljivu zbirku, baš kakvi su i naši mališani. Prvih 16 pesmica sam poslala Gordani Subotić, tadašnjoj urednici Evro Booka, koja me je podržala i do kraja ostala uz mene kao kolega i veliki profesionalac, neko ko ima dugogodišnje iskustvo u izdavaštvu. Verovala sam joj i verujem da smo uradile nešto lepo i dragoceno za svu našu decu, ali i za roditelje.
Media Sfera: Recite nam nešto o sjajnim ilustracijama. Koliko su one važne za jednu dečiju knjigu?
MA: Nijedna knjiga za decu, posebno one za mališane od 3 do 6 godina, ne može biti zanimljiva ako nema ilustracije. Taj vizualni deo mališanima je veoma važan – ipak su slike ono što deci najpre privuče pažnju, a zatim i upotpunjuje doživljaj i živopisno dočarava tekst koji slika prati. Iskoristiću priliku da zahvalim predivnoj Emiliji Momčilović, jer se zaista potrudila da kroz ilustracije koje su baš onakve kakve sam priželjkivala, napravi istinsku čaroliju koja sama za sebe deci budi maštu. Divno je gledati kako deca reaguju na njene ilustracije i kako ih povezuju sa sadržajem pesama – to nam je dokaz da smo uradile pravu stvar, da je ova zbirka našla put do dečjih srca! Emilija je razumela moju ideju na pravi način, vodeći računa o svakom detalju, o crtežu ali i bojama, najpre opčinivši mene svojim sjajnim ilustracijama, a potom i sve druge.
Media Sfera: Kako Vaša deca reaguju na “Smejuljce”? Koje su njihove omiljene pesme?
MA: Moja deca nisu verovala da ja pišem pesme, čak me je i Aleksandar (najstariji sin, 12 godina), dok sam neke pesmice u naletu inspiracije pisala na njegovom računaru pitao: ’Mama odakle to prepisuješ?’ Odgovorila sam da ništa ne prepisujem, na šta je on, u još većem čudu, dodao: ’Pa gde su te pesmice?’ Rekla sam mu: ’U mojoj glavi!’ I to je bio trenutak kada je shvatio da je njegova mama pesnikinja. Svojoj devetogodišnjoj kćerki Maji sam uzor i ona već piše svoje pesmice koje redovno nosi učiteljici u školu da se pohvali. Moram priznati da je darovita i, ko zna, možda će krenuti maminim stopama put lepe književnosti… Laza je još majuško, jedna čista, iskrena, divna dušica koja upija kao sunđer sve što ga okružuje.
Nikada neću zaboraviti njegovu reakciju kada je, po povratku iz vrtića, ugledao knjigu na krevetu. Pritrčao joj je, podigao je iznad glave i viknuo: ’Mama nam je kupila knjigu! Uraaa!’, potom je počeo da je lista, a kada je ugledao moju fotografiju na početku knjige… Kakva je to neopisiva scena! Njegovo slatko čuđenje: ’Maaaaamaaaa, maaamaaa…’, i tako nekoliko puta, da bi na kraju začinio sa: ’I love you!’, jer tako ja njima govorim. Da sam taj momenat zabeležila kamerom, ne sumnjam da bi bio najgledaniji video na YT kanalu ili mom Instagramu, gde povremeno objavljujem neke zanimljive snimke. Njegova reakcija bila je toliko iskrena i predivna, te okice pune ljubavi da se čovek raspilavi i zaboravi na sve probleme u tom trenutku. Odmah mi je prošlo kroz glavu: Sve što sam uradila vredi za ovaj momenat koji sam doživela! Maja voli pesmice: „Dobrica Maja”, „Meda duško”, „Moj dan” i „Jabuka”, Lazine omiljene su: „Buba Laza”, „Gile Gic”, „Plećkica Mekica”, ima ih još… Aleksandar voli „Jezu Plezu”, „Zec Papučanac”, „Šumska stvar”, „Slavska zdravica”, „Božić, Božić bata”… svako dete bira pesmice prema svojim afinitetima. Verujem da im se sve dopadaju manje-više, svaka na svoj način.
Media Sfera: Da li su pesme i pesmarice za decu u današnje vreme zapostavljene književne forme?
MA: Mislim da jesu i to me rastužuje pošto sam ja odrasla uz pesmice. One su književna forma koja je, zapravo, izuzetno zahtevna i podleže nekim estetskim kriterijumima. Deca oduvek uče pesme kroz formalno obrazovanje, ali smatram da je i na roditeljima i vaspitačima, pa i bakama i dekama, velika odgovornost kako će i da li deca prihvatiti pesme na pravi način i na kraju i zavoleti. Slažem se da ponekad pesmice koje se uče u školi nisu deci prijemčive i možda je to razlog što na njih ne reaguju blagonaklono i s radošću.
Zato sam odlučila da priđem deci na način koji je njima prihvatljiviji. Pesmice sam začinila humorom, svaka ima priču, opisuje neki događaj, predmet, ljude, životinje na neobičan način i u nesvakidašnjim okolnostima… One očuđuju i mame svoje male čitaoce koji potom žele da saznaju šta će se do kraja zbiti. Neke su edukativne, ali nisu „agresivne” u nameri da decu nečemu nauče po svaku cenu, već zaobilaznim putem dolaze do vrata njihove mašte i mic po mic ih otvaraju. Tu je caka!
Media Sfera: Koje su knjige obeležile Vaše detinjstvo?
MA: Kad smo kod poezije:„Antologija srpske poezije za decu” Dušana Radovića, „Riznica pesama za decu” Jovana Jovanovića Zmaja, neverovatna poezija Desanke Maksimović, Ljubivoja Ršumovića, Dobrice Erića, Milana Rakića…. „Knjiga o džungli” Radjarda Kiplinga, „Hajdi” Johane Špiri, „Tom Sojer” Marka Tvena… Sve knjige koje i danas deca čitaju, vole i raduju im se. Neke su bile obavezna lektira, a neke sam sama pronalazila. Obožavala sam „Mikijev Zabavnik”, dosta sam čitala stripove ali i knjige od kojih bih posebno izdvojila „Čarobnjaka iz Oza” Frenka Bauma, kasnije „Mi deca sa stanice Zoo” Kristijane F. – spisak je poduži.
Media Sfera: Imate troje dece. Na koji način ih učite da vole književnost, umetnost, kulturu?
MA: Nisam od onih roditelja koji pritiskaju decu, radujem se knjizi i oni imitiraju moje ponašanje. To je savršena formula, jer usađivanje ljubavi prema knjizi kod dece ne treba da bude bauk. Pokažite im da nije strašno voleti pisanu reč. Ponudite im sadržaje koji će im se svideti, budite njihov vodič kroz priču, dajte im objašnjenja, ako je nešto nezanimljivo recite da i nezanimljive stvari ima svoj zadatak, jer kako bi napravili razliku između onog što nam se dopada i onog što nam se manje dopada. Ako im se nešto i ne dopada i to je sasvim prirodno, sve je to deo odrastanja.
Roditelji i autoriteti treba da daju dobar primer, jer dobar primer se najbolje pokazao u praksi. Kupujem deci knjige i ne štedim i ne pitam za cenu ako je to nešto što priželjkuju i što će ih usrećiti. Čitanje je lepa i veoma korisna navika!Vodimo ih u muzeje, pozorište, bioskop… Sve im je dostupno i sve što ih zanima trudimo se da ispratimo, a nekad i iniciramo.
Media Sfera: Koji sistem vrednosti želite da prenesete svojim čitaocima?
MA: Sve u knjizi je skovano za decu i po njihovoj meri. Osnovni motivi koji boje svaku pesmicu su sreća i ljubav. Posebno želim da istaknem važnost primarne porodice koja je temelj svakog stabilnog čoveka, ali ne udaljavam dete ni od baka i deka, tetaka, teča, ujaka, ujni, bata i seka… Čak i ta šira porodica potrebna je i neophodna kao podrška i snaga lanca sloge koje ne sme biti prekinut. Govorim im da svaki problem ima rešenje, svaka loša situacija je tu da nešto iz nje naučimo, svaki njihov osmeh je dopuna roditeljskoj sreći, jer je i njihova sreća podjednako važna…
Deca treba da budu „poslušci”, „mazuljci”, „dobruljci”… da šire pozitivnu neiscrpnu energiju koja je kod mališana „razigranaca” uobičajena, da plene lepotom duha i da se dragocenosti aktivnog detinjstva neguju. Treba da sačuvaju svoju autentičnost, koja se ogleda u njihovoj iskrenosti, dobrodušnosti, spontanosti, kreativnosti, genijalnosti, nepredvidivosti, neposrednosti, humoru i instiktivnoj zainteresovanosti za materijalni i nematerijalni svet koji ih okružuje…
Univerzalna poruka je ona o važnosti ljubavi u svemu čega će se dete prihvatiti, da li igre ili kakvog „ozbiljnog posla”. Učim decu da je obrazovanje važno, jer „knjiga ne boli kad se škola voli”. Pesmice podstiču njihovu maštu, oslobađaju im misao i pozivaju ih na kreativnost. Učim ih pesništvu, da slobodno mogu da kuju nove termine, kovanice i da se ne plaše svog jezika, jer će ga lako savladati kroz rimu. Deca imaju urođeni optimizam koji pleni i treba ga negovati!
Media Sfera: Kako pronalazite inspiraciju?
MA: Inspiracija je oko mene. Inspirišu me moja deca svakodnevno. Posle dvanaest godina roditeljstva mogu slobodno da kežem da sam apsolvirala njhove male rutine, potrebe i želje. Uživam u njihovom odrastanju i radujem se njihovim promenama, dečjim uspesima, bodrim ih, podržavam u svemu što je dobro i što će im mnogo dobra doneti kroz život. Ova knjiga je pisana za njih iskreno i s ljubavlju, a još sam srećnija što sad to mogu da podarim i drugim mališanima.
Media Sfera: Iz ugla jednog PR menadžera kako popularisati dečiju književnost?
MA: Važan je odabir saradnika. Važna je pordška medija. Dobra preporuka ljudi koji su kompetentni da govore o istaknutoj knjizi, itegritet autora i njegova aktivnost kao glavnog aktera u promo aktivnostima i kampanjama. Deci knjiga mora da bude pristupačna, da se prodaje u knjižarama i da ostavlja dobar prvi utisak, jer se podrazumeva da sve ostale kriterijume ispunjava. Digitalni mediji su neizbežni, tu je prisustvo – pod obavezno!
Media Sfera: Koja je vaša formula životnog i profesionalnog uspeha?
MA: Neodustajanje od onog što je dobro, što vredi i što se voli! Uspostaviti red, kvalitetan rad i isupunjavanje ciljeva s osmehom i s ljubavlju, jer na taj način i ono što je naizgled teško i nezamislimo postaje lagodno i lako! Verujem u Boga i mislim da svako od nas ima neku svoju malu misiju zbog koje je na planeti Zemlji! Jedna od mojih misija je, bez sumnje, širenje ljubavi! Jedna poznata književnica, moja draga prijateljica Ljilja Šarac, jednom prilikom opisala me je na neobičan način rekavši da sam nekad toliko nedokazana kao neko jogunasto dete koje ništa ne prihvata i ne razume, a potom zna da iznenadi svojom stabilnošću i mudrim odlukama. Mislim da je donekle pogodila. U meni se bore bezbrižno dete i mudra baka!
Media Sfera: Kako biste opisali magiju čitanja?
MA: Kao fantastičan prikaz dečje mašte koji nas može povesti u neverovatne svetove za koje nismo ni znali da postoje! Životna avantura koja se ne propušta!
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Miss Stills Photography, Tijana Janković-Jevrić
