Milica Bisić ponovo jaše

Biznis info grupa je 23.09.2016. održala okrugli sto pod nazivom Uticaj poreske politike na ekonomski rast. Učesnici su bili poreski stručnjak Milica Bisić (KPMG), prof. Milojko Arsić (FREN) i Nikola Altiparmakov (Fiskalni savet).

Poreska struktura i poreska opterećenja u Srbiji nisu prepreka za veći privredni rast, nedvosmisleni je zaključak navedenih stručnjaka, učesnika. ISTI misle da su nedoslednost u sprovođenju postojećih propisa, nezakonitost i proizvoljnost, glavne prepreke većeg privrednog rasta Srbije.

Obzirom da su moja razmišljanja o ovoj temi potpuno suprotna, pitam se:

a. da li su izneti zaključci nastali iz neznanja i nepoznavanja poreske politike ( skoro isključeno)
b. da li je namera da se podrže sadašnje reforme koje sigurno vode privrednike u bankrot.

Odgovor ćemo potražiti u govorima učesnika, krećemo od prvog, najvećeg uništitelja srpskih privrednika, Milice Bisić.

Dolaskom nove koalicije na vlast posle izbora 2012.g, postavljanjem Mlađana Dinkića na mesto ministra finansija, Milica Bisić je postavljena na mesto pomoćnika ministra sa zadatkom da reformiše poreski sistem. Iskustvo u reformama poreskih sistema stekla je radom u Republici Srpskoj, koja još uvek ne može da se oporavi od rezultata obavljene reforme.

U Srbiji, njena reforma je startovala već dva meseca po imenovanju , 01.10.2012.g. sledećim potezima: povećane su stope PDV sa 18% na 20%, poreza na dobit sa 10% na 15%, poreza na dividende sa 10% na 20%. Značajno su povećane i dažbine paušalno oporezivim preduzetnicima (počev od 01.01.2013.g.). Bisić je učestvovala i u izradi novog zakona o porezu na imovinu po kome su obični građani i mali privrednici višestruko više oporezovani (opljačkani, i dalje traje) a u potpunosti zaštićeni strani investitori i krupni biznismeni kojima je ostavljena mogućnost FER procene poreske osnovice koju po zakonu mogu da rade samo revizorsko-proceniteljske kuće (M. Bisic zaposlena u KPMG, čist sukob interesa) – njima ovaj posao donosi veliku jednokratnu zaradu, naručiocima posla vise desetina hiljada evra manju obavezu poreza na imovinu na godišnjem nivou, sve na uštrb državne kase (u skladu sa zakonom izvršena utaja).

Gospođa REFORMATOR je planirala budžetske prihode veće za više stotina miliona evra, kao rezultat povećanja obrazloženih poreskih stopa, samo šest meseci kasnije objavila je lošiju naplatu za čitavih 600 miliona evra. Da podsetim, Dinkić i Bisić su angažovali i velikog evropskog eksperta Ivana Simiča, domaćeg Slovenca, ni to im nije pomoglo, REFORMATOR GODINE (dobitnik Naledovog priznanja za 2013.g.) po oceni Fiskalnog saveta bio je najgori direktor Poreske uprave u periodu 2003-2013.g. Katastrofalni rezultati Milici Bisić nisu smetali da poslove reformisanja obavlja jos skoro dve godine. Nije jasno zašto za sve vreme “svoje vladavine” nije ništa pozitivno uradila u reformi poreskog sistema, danas kada nema nikakav uticaj (ili bar tako mislim) predlaže jačanje kapaciteta Ministarstva finansija.

Čak traži i otvorenu stručnu raspravu o poreskim pitanjima, za vreme svoje vladavine joj nije palo na pamet da je organizuje!? Zaboravlja da redovno učestvuje na okruglim stolovima gde su, osim nje, uvek isti gosti: Milojko Arsić i članovi Fiskalnog saveta, bez prisustva bilo koga ko drugačije misli.

KRIVO SEDI, PRAVO BESEDI, poruka je stare poslovice.

Milica Bisić je učestvovala u uvođenju programa Objedinjene naplate. Po mojim saznanjima rezultati uvođenja novog načina isplate raznih primanja su izuzetni, svi su zadovoljni: privrednici jer ne moraju više stajati u redu i predavati brdo papira, radnici PU jer imaju više vremena za druge stručnije poslove. Ivan Simič je krajem 2013.g. govorio da u poreskoj službi ima 600 do 700 inspektora, uvođenjem Objedinjene naplate će se osloboditi dodatnih 500 službenika koji će biti preraspoređeni na poslove terenske kontrole što će značajno ojačati rad Poreske uprave u suzbijanju sive ekonomije. Na okruglom stolu čujemo od g. Altiparmakova da u PU danas, nepune tri godine kasnije, ima samo 500 inspektora!?

Gde je nestalo 700 inspektora, pitamo se?

Milica Bisić je još naglasila da je potrebna i detaljna sveobuhvatna analiza mogućih, željenih izmena poreskih propisa.

Na osnovu čega mi treba da joj verujemo: kada je bila broj 1 za ova pitanja nije znala da ih reši, sada predlaže ponovo. Dalje, gospođa kaže da po analizama najveći uticaj na privredni rast ima opterećenje poreza na dobit, stopa treba da bude niža, stimulativnija – pitamo se zašto je njena prva mera bila povećanje stope poreza na dobit sa 10 na 15%? Da li je namera i bila da se oteža rad privrednika? Neverovatno je da gospođa kaže da “najmanji uticaj na privredni rast imaju porez na potrošnju i periodični porez na imovinu” – to znači da bi ona ponovo povećala stope PDV-a, neizbežno će biti u bliskoj budućnosti povećanje od 2% do 4% – izgovor je sledeći: Hrvati imaju stopu 25%, Mađari 27%. Treba li napomenuti da bilo kakvo povećanje poreza na potrošnju najviše pogađa najsiromašnije građane Srbije (polovina građana je na ivici egzistencije)? Treba li napomenuti da novo povećanje stope poreza na imovinu mnogi neće plaćati što bi omogućilo izvršiteljima, zakonitim uterivačima dugova, da otimaju imovinu građana gde god požele.

Drugi učesnik prof. Milojko Arsić rekao je da porezi utiču na ekonomski rast preko visine poreskog opterećenja, ali ono može da raste do neke granice i da ima pozitivan efekat. Kako je Arsić od 2012.g. učestvovato u svim predlozima za povećavanje raznih poreskih opterećenja, verujemo da po njemu i te kako ima mesta da se razne stope još povećaju. Arsić još smatra da su poreske procedure komplikovane, da ih treba pojednostaviti – uopšte ne mogu da pretpostavim šta ovim predlogom hoće da kaže profesor Arsić, verovatno da bude više šaltera kako obveznici ne bi gubili vreme čekajući u redu za plaćanje svojih astronomskih obaveza.

Poslednji učesnik stola je već pomenuti mlađani Nikola Altiparmakov. Da podsetim, on je bio najveći zagovornik sramnog zakona o produženja radnog veka do 65. Godine starosti i kažnjavanju penzionera zbog “prevremenog” odlaska u penziju sa 0.3% po godini (štetno dejstvo ovog predloga : 1. Mladi obrazovani kadrovi napuštaju Srbiju, već je 100 hiljada otišlo od početka primene zakona, 2. Zaštićene birokrate na izmišljenim savetničkim radnim mestima zakon je sačuvao u toplim kancelarijama do 65. g., pa i duže …

Na okruglom stolu g. Altiparmakov je imao primedbu, na početku teksta već objašnjeno, o premalom broju inspektora u poreskoj službi. Neverovatno je da ovakav stručnjak ne zna osnovne podatke o temi zbog koje je pozvan.

Posle ove tribine, mi obični čitaoci, možemo da pretpostavimo da će se privredni ambijent i dalje pogoršavati, poreske stope i dalje povećavati, mladi i dalje napuštati zemlju, što u biti i jeste cilj uništitelja Srbije.

Pitaćemo se i u buduće kako ovakvim ekspertima nikakav uticaj na privredni rast nema:

1. Carina koja prošvercuje godisnje 4 mlrd. evra robe,
2. Plasman akcizne robe u vrednosti milijardu evra na crno,
3. Plasman 500 hiljada tona sa brašnom na crno, preko 19,5 hiljada nevidljiv za poreznike šlepera koji prevoze ovu količinu,
4. Pranjem iznetih 4 do 5 mlrd. US $ na godišnjem nivou,
5. Građevinarstvo koje radi 55% na crno,
6. I još mnogo toga što obični građani vide, kriminal koji obavljaju zaštićeni biznismeni uz veliku podršku upravo onih koji bi trebalo da ga sprečavaju.

I na kraju, nejasno je zašto renomirani novinari, organizatori tribine, uvek iste goste pozivaju, dokazane borce protiv srpskih privrednika, najveće uništitelje, nikada ne pozivaju bar nekoga ko misli drugačije.

Dragan Radović