MILIĆEVIĆ: VREME JE DA SE DONESE NOVI ZAKON O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU

2
117

Dijaspora ima svog ministra, kako i na koji način se ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević zalaže i bori za interese dijaspore, ali i za unapređenje odnosa između matice i dijaspore pokušali smo da saznamo. U ekskluzivnom intervju za „Ogledalo srpsko“ ministar Milićević je predstavio rezultate rada Ministarstva u prvih 100 dana rada Vlade, ali se i osvrnuo na ono što nas očekuje u budućnosti.

Prošlo je 100 dana rada Vlade i moram kao prvo pitanje da vam postavim, kako gledate iz ove perspektive na dijasporu i saradnju sa našom dijasporom?

– Da, prošlo je 100 rada dana Vlade i mogu da kažem da i za samo 100 dana, Vlada je postigla ogromne rezultate, ali to je i očekivano, jer je ovo Vlada kontinuiteta i kao takva ima apsolutnu podršku građana. Što se tiče dijaspore, ono što je sigurno je da smo uspeli da pokrenemo veće interesovanje javnosti za dijasporu, u fazi izrade smo dva projekta koji će biti uskoro realizovani, ali i uspostavili smo i dvosmernu komunikaciju sa srpskim udruženjima i organizacijama u više država, a cilj nam je da se proširi na sve države u kojima ima ljudi našeg porekla. Prvi korak je da sagledamo probleme i potrebe dijaspore i onda da zajedno krenemo u proces rešavanja i unapređenja. Potrebno je vreme i bilo bi jako neodgovorno kada bi rekao da je moguće sve nedostatke otkloniti preko noći.

Istorijski posmatrano ovo je možda i ključan period iz perspektive povezeivanja matice i dijaspore. Kako vidite način budućeg održavanja veza sa dijasporom? Šta mislite da li je možda vreme za izmene i dopune Zakona o dijaspori i možda za novi zakon kojim bi se ova oblast regulisala?

– Naše povezivanje je uvek ključno, bez obzira na istorijske, ekonomske ili neke druge poglede, jedinstvo srpskog naroda, je uvek neophodno, a posebno danas, kada se suočavamo sa ogromnim pritiscima i izazovima. S obzirom da su se određene okolnosti promenile u odnosu na period kada je Zakon donešen, mislim da je vreme da se donese novi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, ali i Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Da Vas podsetimo:  Nova priredba lažnih bogova u Davosu
Mislim da je vreme da se donese novi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, ali i Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Sa aspekta političkog sistema da li treba dijaspori omogućiti da bude zastupljena u Narodnoj skupštini? I da li bi ovaj novitet doneo nove rezultate i novi pogled ka dijaspori? Možda bi na ovaj način uključili dijasporu u politički život Republike Srbije i na taj način pokazali samoj dijaspori koliko nam je stalo do nje?

– Savremena dijaspora nije nevidljiva i pasivna nego aktivna zajednica, i pored toga što formalno nemaju zastupnike u parlamentu, vladajuća većina je ta koja u svim svojim politikama ima dijasporu kao važan segment i razgovarajući sa našim ljudima u različitim državama, vidim da i oni to prepoznaju i ono što im uvek ukazujem, da je Ministarstvo tu zbog njih, da je to njihova adresa za sve probleme, ali i za sve predloge. Menjanje političkog sistema je dug proces, ali kao što sam i rekao, ovim Ministarstvom je samo napravljen još jedan institucionalan korak ka ukazivanju dijaspori da je matičnoj državi stalo do nje.

Opšte je poznata činjenica da dijaspora doprinosi privrednim aktivnostima u Republici Srbiji, kako vidite nastavak i poboljšanje ovog odnosa? I kako dijasporu uključiti da bude sve intenzivniji investitor u matici? Da li je moguće na izvestan način preko jedinica lokalne samouprave, kroz projekte podstaći dijasporu na neke nove investicije?

– Nedavno sam bio u Štutgartu i tamo je održana „Investiciona i poslovna konferencija za dijasporu“, nije prva i biće ih još i to je dobar način za povezivanje i privlačenje novih investicija u Srbiju, posebno što na takvim konferencijama lokalne samouprave iz Srbije imaju mogućnost i da učestvuju, da pokažu potencijal koji imaju i otvore šanse za ulaganje u njihov kraj.

Koja je perspektiva razvoja odnosa dijaspore i matice? Kako gledate na taj odnos za deset, dvadeset i pedeset godina? Da li ćemo istorijski posmatrano prvi put praviti dugoročne planove?

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili sledi li dobrovoljni albanski egzodus

– Siguran sam da je odnos između dijaspore i matične države, u odnosu na neke ranije periode, u fazi dubljeg povezivanja i jačanja, zahvaljujući odnosu državnog rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji kroz svaki projekat i novu investiciju, otvara mogućnost za povratak naših ljudi i kao država smo svesni značaja dijaspore, onoga šta ona može da pruži Srbiji, ali i toga šta Srbija može njoj da pruži. Vremena jesu turbulentna na globalnom nivou, ali smatram da se Srbija nalazi u situaciji, da može da pravi dugoročne planove, jer za to je potrebna stabilnost, a sa politikom Vlade i predsednika, mi smo stabilna država sa jasnim ciljevima, pa i kada je u pitanju dijaspora, dugoročni planovi su mogući, setimo se samo 2019. godine kada je predstavljen program „Srbija 2025“, mnogi dežurni kritičari su govorili da je to spisak lepih želja, a danas kada se svaki projekat ostvaruje, oni ćute.

I za kraj ministre moram da vas pitam nešto, koji je vaš plan rada u vezi sa jačanjem kontakata sa dijasporom i čime bi bili zadovoljni na kraju mandata kao ostvarenim ciljem?

– Imamo više projekata koje planiramo da realizujemo u narednom periodu, koji obuhvataju različite aspekte, ali svaki od njih ima za cilj da ojača vezu između matice i ljudi koju si izvan granica, da im se pomogne u očuvanju identiteta, ali isto tako da vide da je Srbija država razvoja, da je spremna za njihov povratak i da se slika o dijaspori proširi izvan onih okvira da je dijaspora jedino doznake. Često nam se desi da zaboravimo na lobistički potencijal naših ljudi van Srbije, koliko se oni bore za kosovsko pitanje, ukazujući čitavom svetu na nepravde prema srpskom narodu na prostoru Kosmeta, ali i na svu humanitarnu pomoć koja nam stiže. Znam da zvuči nerealno, ali bih najzadovoljniji bio kada bi se čitav naš narod okupio ispod „jednog neba“, da se svi ovde vrate i da zajedno jačamo našu zemlju, ali znam da je to nemoguće, ne zbog toga da Srbija nije dobro mesto za život, već globalno imamo trend migracija, bez obzira na stepen razvijenosti. Ali se nadam, da će naši odnosi biti ispunjeni apsolutnim poverenjem, da u svim delovima Srbije imamo investicije iz dijaspore, ali i da ćemo da ojačamo i učvrstimo nacionalni identitet kod svih naših ljudi van granica.

Da Vas podsetimo:  Zločini na Kosovu se nastavljaju

Autor: Ivan Ilić

2 KOMENTARA

  1. Sanja a kako to da dijaspora dobije mesto u parlamentu- imenovanjem nekog zaludnog stranca bez posla i prihoda da bi dobro živeo u BG na trošak naroda? Kao što je Vučićeva vlast za direktora Uprave za dijasporu postavila stranca. (Francuza! jer Srbe Vožd niti voli niti iole ceni a Francuzu, izgleda, dobrodošla i Srpkinja za ženu, i državna plata) U najgorem slučaju, umesto stranaca -poslanika, bi to možda mogao da bude neki besposličar iz rasejnja koji bi mogao celo vreme da džudži u Beogradu i u Skupštini za oko 1000 € mesečne plate? Ili neki devizni penzioner koji ima previše vremena a malu penziju pa mu hrana, kafenisanje i pijanka u skupštinskom restoranu za siću dođe kao povećanje penzije? Svako ko iole u inostranstvu radi na stvaranju egzistencije niti ima vremena niti volje da se zamlaćuje u Beogradu sa skupštinskim džabolebarošima. I -kako da se biraju „poslanici“- možda samo pismom jer su biračka mesta -konzulati i ambasade često podosta daleko. Kako složiti biračke spiskove dijaspore -bez da neko tuži državu jer nije omogućila SVIMA U RASEJANJU glasanje? Mislim da od toga nema ništa. I Hrvati su pokušali sa poslanicima -predstavnicima njihove dijaspore pa im je to propalo. I na kraju, i da dobijemo 4, 5 mesta u Skupštini- šta oni mogu, osim preglabanja u plenumu, da protiv većine državnih mafijaša (naravno čast poštenim izuzetcima!) -pardon poslanika- učine u korist rasejanja? Podosta toga je već probano, čak je bio i donet Zakon o dijaspori, postojala je Skupština dijaspore itd. -pa ništa od svega toga. Možda je jedina mogućnost kada bi ljudi iz rasejanja MASOVNO pokušali da utiču na političare bojkotom izlazaka na glasanje u inostranstvu ili u velikom broju glasali za kandidate opozicije što takođe ne pali. Ko još i u kom broju uopšte izlazi na glasanje u inostranstvu? Sve manje naših! Znači teško da se nešto promeni jer su Srbi van matice apolitični, baš kao i naši zemljaci i naša rodbina koji uvek glasaju za iste, totalno pogrešne. A ipak stalno kukaju kako im je loše! Pa menjajte nešto ako je tako! Mi iz dijaspore ne možemo čak ni rodbinu koju finansijski pomašemo da opametimo da u svezajedničku korist glasaju za bolje političare, protiv kriminala, pljačke, korupcije i bogaćenja na grbači naroda -od onih na vrhu do poslednjeg opštinskog činovnika. O pravdi, policiji i kobajagi nezavisnom sudstvu, slobodnim medijima (osim KORENA) itd. ne treba ni govoriti. Još manje o veleizdaji na pomolu koja će se verovatno dosta brzo ostvariti i zvaniönom predajom Kosmeta Šiptarima!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime