Milioni za našu raju i njihove mega skupe miraž projekte – drugi deo

Zloupotrebe  Fonda za nauku Republike Srbije u dodeli sredstava projekta «PROMIS» (2)

• Mnoge projekte sa konkursa PROMIS kojima su dodeljene desetine miliona dinara (15 do 22 miliona) trebalo bi oduzeti jer su dati mimo svih proklamovanih pravila i prekršene su najosnovnije forme, a iz glavnog dokumenta programskog akta – suprotno ključnim ciljevima da ih dobiju mladi i izuzetno talentovani istraživači. Takvih ovde ima manje od deset procenata!
• Dobitnici projekata imaju mnoge zajedničke radove sa članovima Fonda za nauku koji su odlučivali o dodeli tih miliona
• Pomenuću predsednika SANU Vladimira S. Kostića akademika Đorđa Šijačkog, koje sam lično javno imenovao kao drastične primere potpisivanja na tuđe radove (o tome sam upoznao srpsku javnost, mnoge druge akademike, među njima i Dušana Teodorovića «doživotnog lovca» na Sinišu Malog).
• Da li je to samo grubo i beskrupulozno prisvajanje tuđe intelektualne svojine, ili to postaje tragični presedan kojim se već koristi ogromna većina viših rukovodećih slojeva današnje akademske zajednice Srbije?
• Projekat dobilo i sredovečno dete akademika D. Popovića
• ‘Vođice’ i Vođe projekata u petoj deceniji života
• Snaga i moć složnih naučnih bračnih parova
• Za Upravu Fonda čak i penzioneri mogu biti mladi!

Još dva tehnologa su nezasluženo dobili naučne PROMIS projekte. To su Pavle Spasojević (38 godina) sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku (sa 50 %) i iz Inovacionog centra (sa 50 %) Tehnološko metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu, koji je dobio preko 20 miliona dinara (169.706,55 evra) i Nikola Knežević (43 godine) koji je ‘uknjižio’ čak 23 i po miliona dinara (199.999,77 evra) iz Instituta Biosens u Novom Sadu. (U mojoj knjizi knjizi: PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU se detaljno govori mnogim nitima koje povezuju prof. Đorđa Janaćkovića i kandidate: Pavla Spasojevića i Nikolu Kneževića).

Nikola Knežević i Pavle  Spasojević dobili su milionske sume novca za sumnjive projekte

 

 

 

S Đorđem Janaćkovićem su, kao ‘nokat i meso’, povezane i rektorka Ivanka Popović i Gordana Danilović Grković, član Upravnog odbora Fonda za nauku. Poslednja je Užičanka u direktnoj „zemljačko poverilačkoj“ vezi s smenjenim državnim sekretarom za nauku Vladimirom Popovićem.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

PROFESORI i MAME

mučena 80 godina stara mama-Danica Janaćković morala je da pomaže sinu, profesoru Đorđu, da završi inovacioni projekat od 4 miliona dinara koji je overila ‘rektorka’ Ivanka Popović

Ove dve žene-visoki rukovodioci: rektor Ivanka Popović  i v.d. direktora NTP Beograd Gordana Danilović Grković, toliko su bile 12. maja 2010. godine omađijane dr Đorđem Janaćkovićem da su čak i njegovoj, tada 80-ogodišnjoj majci overile da je podobna da radi sa sinom Đorđem jednogodišnji inovacioni projekt vredan preko 4 miliona dinara ( tada oko 40 hiljada evra).

Nismo istraživali da li je projekat i kako realizovan. Da li je došlo vreme da se ispita kako su se dodelile i delile tolike pare? Ili ćemo i dalje da jurimo mnoge plagijate profesora Univerziteta u Beogradu, a posebno Sinišu Malog i njegovu komisiju?

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Preko Pavla Spasojevića,  iz šljivorodnog Čačka i Pavlovog tate prof. dr Miroslava Spasojevića, moguće je locirati još jednog člana Fonda za nauku u liku prof. dr Snežane Bogosavljević Bošković.

Na projektu Pavla Spasojevića je upisana i njegova sestra i drugo dete prof. Miroslava Spasojevića – Milica Spasojević (sasvim «slučajno» odabrana iz Inovacionog centra Hemijskog fakulteta u Beogradu).

Preostala četiri učesnika ovog projekta su iz Inovacionog centra Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu. Među njima je i drugi omiljeni đak rektorke Ivanke Popović Enis Džunuzović.

Čačanska stoglava hidra za grabljenje miliona

PROMIS program nije bio predviđen za ljude koji se bave tehnološkim inovacijama. U mojoj knjizi detaljnije pišem o dosta sumnjivoj legalnoj mogućnosti da se Pavle Spasojević uopšte pojavi na PROMIS konkursu (videti knjigu, strane 83-88). Sada se vidi da su tadašnje sumnje bile više nego opravdane. Tehnološki inovatori se ne mogu svrstati u naučnike, osim ako nemaju 11 koautorskih radova na WebofScience sa ‘rektorkom’ Ivankom Popović.

Inače, Pavle Spasojević i Ivanka Popović su do sada bili zajedno potpisani na razna naučna dela i tehnološko-inovaciona bezmalo dvadeset (20) puta! Pavle Spasojević ima zajedničke (kolhoz) radove i sa svojim ocem prof. dr Miroslavom Spasojevićem i sa sestrom Milicom Spasojević.

Na Web of Science Pavle i Miroslav Spasojević imaju 12 zajedničkih radova. Tata Miroslav ima afilijaciju (pripadnost) Agronomskog fakulteta u Čačku (Univerziteta u Kragujevcu-UK) i Glavnog odbora Nove Srbije!? U brošuri o Univerzitetu u Kragujevcu (koja se može naći na internetu) piše da je on dekan tog fakulteta, a da mu je prodekan za naučno-istraživački rad, gle pukog slučaja, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković!? ‘Do koske’ naučnica i SPS socijalista, bivša ministarka poljoprivrede u prvoj Vladi A. Vučića i sadašnji član Naučnog saveta Fonda za nauku Srbije i odskora dobro plaćeni član Upravnog odbora najvećeg srpskog Instituta u “Vinči”.

Sa pomenutom podrškom iz ‘pozadine’ nijedan tehnološki kandidat nije mogao propasti. Opisani konzorcijum tehnologa imao je, kao svog skoro najvažnijeg člana, upravnog odbornika Fonda za nauku-Užičanku Gordanu Danilović Grković, koja je u upravljačke orbite izbačena direktno iz Poslovno-tehnološkog INKUBATORA tehničkih fakulteta u Beogradu. Ona je master rad odbranila u svojoj 41 godini baš na FTN u Čačku. Da li to važi da: kad si zemljakinja doskorašnjeg državnog sekretara Vladimira Popovića u Upravni odbor Fonda za nauku možeš dospeti i iz Inkubatora (mislim, Poslovno-tehnološkog) i sa master diplomom s velikom mukom stečenom u Čačku da bi se u poznim godinama te diplome stidela i krila je ko’ zmija noge?

Ovaj projekat bi trebalo Spasojeviću i ‘inovatorima’ oduzeti. Jer samo veoma naivni mogu da poveruju da Spasojević više pripada FTN u Čačku nego Inovacionom centru TMF u Beogradu. Da je drukčije, stavio bi on na svoj projekat bar jednog mučenika iz Čačka. No, izgleda da porodica Spasojević i tehnolozi sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku za stid i sram slabo mare.

SANU, riba od glave smrdi

Godinama rukovodstvo SANU odbija da se pozabavi očevidnom korumpiranošću svojih članova koja se, između ostalog, ogleda i u bezobzirnom potpisivanju nekih od najistaknutijih akademika na tuđe naučne radove, kojima nisu ni crticu doprineli. Pomenuću ovde samo predsednika SANU Vladimira S. Kostića akademika Đorđa Šijačkog, koje sam lično javno imenovao kao drastične primere potpisivanja na tuđe radove (o tome sam upoznao srpsku javnost, mnoge druge akademike, među njima i Dušana Teodorovića «doživotnog lovca» na Sinišu Malog). To je grubo i beskrupulozno prisvajanje tuđe intelektualne svojine.

      Kostić i Šijački- redovno DOPISANI AKADEMICI: da li samo grubo i beskrupulozno prisvajanje tuđe intelektualne svojine?

 

Kroz istraživanje  ponašanja akademika u slučaju PROMIS konkursa moguće je doći do još poraznijih koruptivnih šema u kojima su učestvovali članovi SANU. Dušanu Teodoroviću se ćutanje isplatilo. On je na spisku glavnih koautora jedne nedavne dobitnice projekta u okviru Programa razvoja veštačke inteligencije. To je takmičarka iz Matematičkog instituta SANU Tatjana Davidović sa dobitkom od 160.673,13 evra. Zna ‘Duci’ Teodorović na koga se sme kevtati do mile volje, a koga ne valja dirati.

Sprega Elektrotehničara i fizikohemičara

Istraživanje pristrasnosti u radu Fonda za nauku najbolje je započeti od provere kako je na mesto direktora Fonda došla Milica Đurić Jovičić (MĐJ). Opšte je poznato da su za njeno postavljanje, pored bivšeg rektora i profesora Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Branka Kovačevića, najzaslužniji akademici Vladimir S. Kostić i Kostićev i Kovačevićev bliski prijatelj akademik Dejan Popović.

Ovaj svemoćni akademik je zajedno sa svojom suprugom i prof. Mirjanom Popović (ETF) «odgajio i vaspitao» Milicu Đurić Jovičić, sadašnju direktorku Fonda za nauku. Dejan Popović ima pet zajedničkih radova sa M. Đurić Jovičić, dok «naučni trio» Mirjana Popović, Vladimir S. Kostić i M. Đurić Jovičić  na Web of Science imaju čak 10 zajedničkih radova. Čudo od stvaralaštva!

Milica vreće novca deli kao Deda mraz

Svako se može lako uveriti da su tri PROMIS projekta dodeljeni opet saradnicima sa Elektrotehničkog fakulteta, od kojih su dvojica dobitnika potekla iz istog gnezda u kome se ‘ispilila’ i 37 godina stara direktora Fonda M. Đurić Jovičić, dok je treći dobitnik Marko Krstić, 36-godišnji kolega-direktor Centra za promociju nauke. Ostala dvojica osvajača su Andrej Savić (38 god) i  Kosta Jovanović (33 god).

Ukupna vrednost ova tri projekta je čak oko 50 miliona dinara, odnosno 423.949,03 evra.

Poređenja radi, napomenimo da je najveći i najstariji nacionalni naučni Institut u “Vinči”, koji ima preko 700 zaposlenih i 345 doktora nauka, “osvojio” samo jedan biološki projekat od 196.556,95 evra. Ako je sve bilo pošteno, a nacionalni Institut u “Vinči”je prošao ovako jadno, onda bi trebalo preduzeti hitne korake da se on odmah zatvori.

Projekat dobilo i sredovečno dete akademika D. Popovića

Razmatranjem radova ovih elektrotehničara, posle nekih nedoumica i kraćih dilema, sigurno dovodi do neobičnog otkrića da je projekat “osvojila”  i 44 godine stara Ana Popović-Bijelić, ćerka akademika Dejana Popovića i njegove supruge Mirjane Popović.

Prof. dr Mirjana Popović, redovni profesor u penziji i  ćerka prof. dr Ana Popović-Bijelić (44 god)

Ova srednjovečna osoba studirala je više od 6 godina, ne naročito težak Fakulet za fizičku hemiju (FFH), i dodeljeno joj je preko 130 hiljada evra za projekat koji treba da se bavi terapijom i dijagnozom oboljenja raka pomoću proteinskog hidrogela.

Ono što pada u oči prilikom recenziranja dobitnih projekata je nedostatak mere u samohvali, nemanje stida za očigledno švindlovanje i nesolidan rad skupo plaćenih recenzenata.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

KnjigaPROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU

Se može kupiti u knjižari: Plavi krug, Majke Jevrosime 2/A ,11103 Beograd, 011/3241 325; i u knjižari – antikvarijatu: “Mala Akademija”,Đure Jakšića br. 4, Beograd, 011/3282365 .

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Na kraju pregleda svih dobitnika uputno je potsetiti se nekih najdrastičnijih primera prevara, da se ne zaborave i izgube u šumi svega što je napisano i obrađeno (47 srećnih PROMIS dobitnika). Da ostanu upamćeni i da se o njima pripoveda. Jedan takav ‘đavolski’ primer je prvi rad na spisku najcitiranijih radova Ane Popović-Bijelić, starije kćeri akademika Dejana i prof. Mirjane Popović. To je rad koji je citiran čak 108 puta i na kome je Ana glavni autor.^[1]

Među šest autora imamo dva bračna para. Mirjanu i akademika Dejana Popovića, njihovu ćerku Anu i zeta Gorana Bijelića. Ovim radom je porodica inkasirala 4 x 108 citata, od kojih čak Aninih 108 u PROMIS pozivu, sigurno nisu bili zanemareni. Isti rad je još izlagan na mnogim konferencijama.

Ceo rod potpisuje naučni rad

Da li slučajno, ili zbog bliskih drugarskih veza sa direktorom Fonda Milicom Đurić Jovičić, na ničim izuzetan Fakultet za fizičku hemiju (FFH) odoše još dva PROMIS projekta. Ukupna inkasirana suma FFH je 410.335,76 evra. Interesantno je i da su projekte dobila dva prodekana FFH (dr Ana Popović Bijelić i dr Igor Pašti), a da je treći dobitnik ženska osoba Milica Vujković, koja 2015. godine nije prošla na izboru za docenta u svojoj 32-oj godini, da bi u 37-oj istrčala na teren, da kao izuzetna mlada nada u zvanju višeg naučnog saradnika u trku pokupi preko 180 hiljada evra na PROMIS, kako izgleda, vešto naštelovanom ruletu.

Čudo neviđeno u Novome Sadu

Neverovatno veliki broj odobrenih projekata koji odlaze u ‘naučnu provinciju’, u Novi Sad, je naizgled pravo čudo. Ovo čudo se jedino može pripisati činjenici da je predsednik Naučnog saveta Fonda za nauku Stevan Pilipović Novosađanin, inače akademik SANU, baš sa Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (PMF) .

Na ničim istaknuti PMF iz Novog Sada otišlo je neverovatnih sedam PROMIS projekta u ukupnoj vrednosti od bezmalo jedan milion evra! Na žalost, niko od ovih sedam slavodobitnika, pošteno govoreći, nije ni približno zaslužio da dobije to što mu dodeliše.

‘Vođice’ i Vođe projekata u petoj deceniji života

Nejaki Departman za biologiju i ekologiju PMF je osvojio čak tri PROMIS projekta za mlade u ukupnoj vrednosti od 498.787,00 evra. ‘Vođe’ ovih projekata, troje postarijih kandidata, su u petoj deceniji života i praktikuju ono što se može nazvati kolhozna nauka. Radove potpisuje i po desetak koautora.

Jedna od dobitnica, Kristina Pogrmić Majkić, na sajtu “Departmana” daje pet odabranih referenci koje imaju u proseku po devet potpisnika. Na svom spisku radova ona prijavljuje isključivo zajedničke radove sa malo starijom koleginicom Sonjom Kaišarević, sa istog “Departmana”, koja je drugi srećni dobitnik PROMIS projekta. Ovaj “Departman”, sličan ‘naučnom kolhozu’, verovali ili ne, ima ukupno 115 istraživača-budžetskih korisnika (62 sa doktoratom).

                                        Kristina Pogrmić Majkić

MOTIV IZ „KOLHOZA“ ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU
specijalizovanog za mužu državnih fondova: Kristina Pogrmić-Majkić i Sonja Kaišarević

 

Sonja Kaišarević

O Kristini Pogrmić Majkić pisala je 2. septembra 2020. godine beogradska Politika u članku: “Za ideje mladih doktora nauka devet miliona evra”. Politika piše da će tim „Detox”, koji ona vodi, ispitivati “kakav je uticaj hemikalija u plastici na reproduktivni sistem žena”. Kako će ona ispitivati uticaj raznih plastika na bolesti jajnika, sa još troje svojih kolega s novosadskog “Departmana” PMF i samo jednim sa učesnikom mršave naučne biografije s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu (Stevan Milatović – 9 radova i oko 30 citata na Web of Science), sam Bog zna.

Pored toga, ovo je prastara tema koja se od 2010. godine radi na istom mestu pod rukovodstvom prof. dr Radmile Kovačević: „Ksenobiotici sa hormonskom aktivnošću: reproduktivni, metabolički razvojni odgovori i mehanizam dejstva kod odabranih model organizama i ćelijskih linija“ OI 173037.

Samo surovo pristrasni ljudi, ili totalno neodgovorne neznalice, ili korumpirane osobe su mogle da donesu odluku da se za finansiranje odobre tri projekta sa istog Departmana za biologiju i ekologiju PMF UNS. Ima li tu ikakve etike?

Treći dobitnik na PROMIS konkursu je Petar Knežević (41). Pri tome, sve troje dobitnika su u petoj deceniji života, mršavih naučnih dostignuća i malo istaknutih bigrafija. Još je teže svrstati ih u «mladeistraživače u ranoj fazi karijere“ koje bi bilo poželjno finansirati, kako to propisuje obnarodovani Akt o ciljevima PROMIS programa.

Bolje je bilo pare razdeliti novosadskoj sirotinji nego ih davati ovakvim „stručnjacima“. I da je savesti i stida Fond bi trebalo da poništi ovu svoju odluku i tako ispravi ove i mnoge druge kardinalne greške.

Biosens kao Ekstrasens (nadrilekar)

Ne smemo propustiti da pomenemo dve institucije, koje sa ozbiljnom naukom nikakve veze nemaju, a dobile su nezasluženo opet po dva projekta. Jedva pet godina starom, Institutu Biosens (Istraživačkom razvojnom institutu za informacione tehnologije biosistema) dodeljena su dva projekta vredna preko 370 hiljada evra da ih vode dva “mladića” opet u petoj deceniji života.

Jedan od njih će predviđati efikasnost lečenja oboljenja raka pomoću nanomaterijala koji reaguju na spoljne stimulanse, Nikola Knežević, 43 godine – 200.000,00 evra, a drugi će se baviti kvantitativnom detekcijom bioaerosola u realnom vremenu, Branko Šikoparija, 41 godina-178.064,50 evra.

Niti su ovo naučne teme, niti je Biosens mesto iz koga bi trebalo voditi istraživanja efikasnosti lečenja raka. Ovaj, ničim istaknuti i 2015. godine na brzinu sklepani institut, je već od aprila meseca 2017. godine realizovao projekt vredan 28 miliona evra, a šefovi instituta su se hvalili kako: „prerastaju u Evropski centar naučne izvrsnosti za POLJOPRIVEDU“. U goste im je dolazila  i Brnabić i najavljivala gradnju nove poslovne zgrade. Kojim se to otkrićima mogu zakititi ovi još uvek samo naučni šegrti, gubarima slični kad su u pitanju fondovi države Srbije?

Naučnim dunđerima dati teški milioni

Zadržaćemo se ovde na projektu Nikole Kneževića, starog saradnika člana Naučnog saveta Fonda za nauku Đorđa Janaćkovića. Kako sam Nikola nedavno napisa: „Prof. Đorđe Janaćković je jedan od retkih istraživača koji mi je ponudio saradnju nakon mog povratka iz inostranstva i s prof. Janaćkovićem imam 3 koautorska rada (poslednji 2018. god), koji jesu plan zajedničkog rada.“

Ne postoji nijedan suštinski razlog zbog koga je ovaj prestareli kandidat  (43 godine) trebalo da se nađe na spisku „slavodobitnika“ PROMIS projekata (doktorirao je 2009. godine i potrebno je dopunski utvrditi da se to desilo posle 2. septembra te godine). Kao prvo, pogledajmo naslov projekta: „Predviđanje efektivnosti lečenja raka nanomaterijalima koji reaguju na spoljne stimulanse“. Ako u Gugl ubacimo naslov Kneževićevog predloga projekta dobijamo 950.000 linkova, a ‘klik’ na prvi takav rezultat: „Scholarly articles for PREDICTION OF CANCER TREATMENT EFFECTIVENESS WITH STIMULI-RESPONSIVE NANOMATERIALS“ daje 9.240 radova. Institut Biosens se vodi kao institut za primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi i očigledno nije  mesto za proučavanje efektivnosti lečenja raka nanomaterijalima kojim će rukovoditi osrednji 43-godišnji tehnolog!

Ovaj projekat Instituta Biosens je dragocen za sagledavanje načina na koji su PROMIS projekti dodeljivani. Vidimo da tehnolog Nikola Knežević nema nikakve formalne, a još manje suštinske, kvalifikacije za procenjivanje efektivnosti bilo kakvog lečenja, pogotovo ne lečenja raka. Za očekivati je bilo da se na spisku učesnika na njegovom projektu nađu učesnici medicinske struke. Umesto toga, Kneževićevo žensko jato ima pet članova: biologa, biohemičara i hemijskog tehnologa i još dva hemičara. Od takvog nedovoljno kvalitetnog sastava tima neke velike uspehe u lečenju raka nanomaterijalima samo budalasti mogu očekivati. Para bi vredelo da se upoznamo sa recenzentima koji su tako ‘visoko’ ocenili ovaj projekat i ovakvim naučnim ‘dunđerima’ (u najboljem slučaju) dodelili tolike milione.

SKLADAN NAUČNI TANDEM: dr Ivona Janković-Častvan ima čak 28 kolhoz radova sa kolegom Đorđem Janaćkovićem

 

Najinteresantnija osoba, sa spiska učesnika na ovom projektu, je dr Ivona Janković-Častvan (čak 49 godina) sa Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda sa koga je i ‘rektorka’ Ivanka Popović i njen veliki prijatelj, kolega, eks dekan i sadašnji član Naučnog saveta Fonda za nauku, već pominjani svudaprisutni i reklo bi se svemoćni Đorđe Janaćković.

Da li iko, sa trunkom  soli u glavi, može da posumnja da je smeštanje Ivone Janković-Častvan na projekat Nikole Kneževića, iz Instituta Biosens (koji pare samo grabi i nikom ništa ne poklanja) bilo rezultat nečega što nije namirivanje ranijih dužničko-poverilačkih obaveza članova tehnološkog klana Univerziteta u Beogradu i šire? Sumnjala i kunktatore bi trebalo da razuveri sledeća činjenica: Ivona Janković-Častvan i Đorđe Janaćković imaju naWeb of Science čak 28 zajedničkih radova. Na nekima je koautor i dekan Tehnološko metalurškog fakulteta Petar Uskoković. Da su radovi kupus, a ne naučni radovi, bilo bi previše, prekiselili bi se i pokvarili.

Vojvođanski šumari bećari

Poseban razgovor zaslužuje nauka koja se praktikuje u Institutu za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine UNS. Dvojica njegovih saradnika Marko Kebert (36) i Dejan Stojanović (35) su dobili projekte vredne ukupno 387 hiljada evra!

I ovaj pokrajinski institut ne zna šta će od para kojim ga Evropa zatrpava. Posle razmatranja naučnog opusa ove dvojice  dobitnika preko 45 miliona dinara jednostavno je zaključiti da ni po jednom parametru, ovi eko–šumari, nisu zaslužili da dobiju PROMIS novac: nisu baš ni mladi, nisu predložili nikakvu vrhunsku ideju, s naukom malo veze imaju, a istraživanja koja rade su daleko od izvrsnosti. Svrstavanje njihovih projekata u naučne projekte je teranje šege i gruba sprdačina sa otimačinom.

Niko od medicinara nije zaslužio dodelu vrednih naučnih projekata

Teško je ne primetiti da je bezobrazno mnogo projekata, ovoga puta, otišlo na Medicinski Fakultetu Beogradu i na tzv. medicinske nauke. Za to je, po mišljenju pisca ovih redova, odgovorna ogromna, nezasluženo moćna, s naukom posvađana, intelektualno uskogruda i merkantilna grupacija Srpskog lekarskog društva koja je uzjahala i do neprepoznavanja srozala SANU.

Preko pozicija uzurpiranih u SANU medicina je, nezasluženo i drsko, zgrabila čak sedam „naučnih“ PROMIS projekata u ukupnoj vrednosti od: 1.198.684,01 evra.

  Upravljački tim Fonda za nauku zaslužio je raspuštanje

Projekte su dobili: Institut za medicinska istraživanja (2), Medicinski fakultet i njegovi instituti (3) i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (2). Dobitnici su jedan muškarac i šest žena. Ova teška “rodna anomalija” je sitan problem u poređenju sa činjenicom da: niko od slavodobitnika ni približno nije zaslužio da se ovako vrednim naučnim projektima ‘zakiti’. Samo na osnovu imena rukovodilaca projekata, kao i nepotpunog i površnog pregleda učesnika na tim projektima, moguće je bilo zaključiti da je ogromna verovatnoća da su u odabiru onih koji su “dostojni” da te dobiju skoro sigurno učestvovali: predsednik SANU Vladimir S. Kostić i akademik i dekan Medicinskog fakulteta UB Nebojša Lalić.

Ovaj poslednji (Lalić) je Kostića zadužio produžujući mu radni odnos na Medicinskom fakultetu posle 65 godine života, što nije uobičajena praksa na tom fakultetu. Pominjali smo koliko je Vladimir Kostić blisko sarađivao sa v. d. direktorom Fonda za nauku Milicom Đurić Jovičić u objavljivanju desetina zajedničkih naučnih (kolhoz) radova, a pred produženje svog radnog angažmana na Medicinskom fakultetu, krajem 2017. godine, viđen je i na izložbi umetničkih dela iz privatne zbirke u to vreme državnog sekretara Vladimira Popovića i njegove supruge Borke Popović. Naziv izložbe je bio: “Remek-dela iz privatne kolekcije u Galeriji ULUS: Od Jovanovića i Predića, preko Šumanovića i Nadežde do Šejke i Milića od Mačve”,  a neki stručnjaci govore, da je kolekcija Vladimira i Borke Popović vredna više miliona evra.

Da li je Kostić lobirao da bogati projekat stigne pod okrilje njegovog saradnika Filipovića

Da li se moglo desiti da Vladimir S. Kostić nije umešao svoje prste kako bi projekt dobila mlada, za naučna istraživanja slabo pripremljena, Jovana Bjekić (32), psiholog iz Instituta za medicinska istraživanja (IMI)? Lično mislim da ona: kao stručnjak za automatske analize teksta, za korišćenje električne struje radi odvikavanja mladih od preteranog konzumiranja hrane, kao suptilni poznavac problema seksualnih manjina i iskusni misionar za rad sa izbeglicama, bez intervencije iz ‘srpskog naučnog generalštaba’ nije imala ni promil šanse da konzumira ovakav projekat (mnogo više detalja o ovom dobitniku se može naći u mojoj knjizi: strane 92-101). Jovana je dobila da raspolaže sa 168.490,00 evra i da po mozgovima džara: „OD MOŽDANIH TALASA DO POBOLJŠANJA MEMORIJE: UNAPREĐENJE MEMORIJE PERSONALIZOVANOM FREKVENTNO-MODULISANOM STIMULACIJOM MOZGA.“

Bjekićka je verovatno samo poslužila da se mesta na projektu domogne stari saradnik Vladimira S. Kostića iz Instituta za medicinska istraživanja dr Saša Filipović (60 godina). Za Filipovića i V. S. Kostića Web of Science daje da imaju 15 zajedničkih radova u međunarodnim časopisima.

Slično i dosta pouzdano se može pretpostaviti da, bez Kostića i dekana akademika Nebojše Lalića, nije mogao proći 200 hiljada evra vredan projekat docenta Petra Milovanovića (36) sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Inače, medicinari iz SANU jako vode računa o “svojima”. Naročito o članovima svojih porodica.

Snaga i moć složnih naučnih bračnih parova

Samo na prvi pogled je odstupanje od teme, ako ona ovom mestu istaknemo jedno karakteristično SANU porodično pregnuće sa kojim je i akademik-«čistunac» Dušan Teodorović, odavno upoznat.^[2]

Ovaj rad je potpisao dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, akademik Nebojša Lalić sa suprugom Katarinom

Nebojša i Katarina Lalić, supružnici naučnici na istom kolhoz zadatku

 

 

 

Na istom radu je potpisan i akademik Petar Seferović sa ćerkom lijepom JelenomSeferović:

Lepa Jela  i tata Pera-akademik

 

 

 

Rad potpisuje još desetina (nije jaja) nego koautora iz šest institucija. I većina njih nekom predaje i nekog uči i vaspitava. Ako neko misli da je ovo jedan slučajni primer, grdno se vara. Među PROMIS dobitnicima postoje  još dva slična primera.

Na oba su po dva bračna para i na oba je potpisan po jedan “časni” akademik SANU i sa ovim činjenicama je upoznat ‘akademik-istinoljubac’Dušan Teodorović, (koji se predstavlja u javnosti kao nepotkupljivi borac protiv nepravilnosti, neetičkih postupaka u nauci, plagijata, očiglednih kolhoznih radova, a ne vidi ispred nosa šta rade njegove najbliže kolege?). Koliko bi tek očeva i majki s decom i rođacima danas našli na zajedničkim radovima koje srpski budžet finansira?

“Istorija je učiteljica života”

Neko je smatrao celishodnim da u rukovodeće organe srpskog Fonda za nauku, koji deli pare, izabere čak dvojicu istoričara. U Naučnom savetu Fonda je redovni profesor Filozofskog fakuleta u Nišu Aleksandar Rastović i direktor „Istorijskog instituta Beograd“, dok je u Upravnom odboru naučni savetnik „Instituta za savremenu istoriju“ Momčilo Pavlović.

Rastović je očigledno i političar i istoričar, što se da zaključiti iz njegove biografije sa sajta Istorijskog instituta. Pavlović je, kao stari poznati rotarijanac, to još više (detalji o apsolutnoj nepodobnosti Momčila Pavlovića za posao u Fondu su dati u mojoj knjizi: PROMISk-19: TEŠKE PARE zaLAKU NAUKU,strane 180-201).

Ova dvojica istoričara, izgleda uvek bliskih vlasti, će sigurno ući u istoriju zbog nesumnjivog doprinosa da istorija i arheologija budu nauke koje «oteše» četiri PROMIS projekta u vrednosti od 528.036,40 evra.

Uprava Fonda za nauku saradnicima dobitnih PROMIS projekata u zube ne gleda: čak i penzioneri mogu biti mladi!

Samo Balkanološki instutut SANU je prigrabio 258.036,38 evra. Jedan od njegovih “mladića” i dobitnik projekta je Miroslav Marić. On ima 44 dodine, studirao je arheologiju 9 godina, a doktorirao 2017. godine u 41 godini života.

‘Sveži’ dr Miroslav Marić, taman za PROMIS stigao

Njega su “mladog”, samo posle dve godine, izvukli iz PROMIS šešira s izvrsnim (‘praistorijskim’) „idejama koje u budućnosti mogu imati značajan uticaj na razvoj nauke i istraživanja, kao i društva u celini“ (citat iz poziva da se na PROMIS konkuriše).

Ni drugi nagrađeni arheolog Emilija Nikolić (41), iz Arheološkog instituta u Beogradu, nije mnogo bolja. Trebalo joj je osam godina da diplomira arhitekturu, više godina da se odmori, da bi posle još osam godina doktorskih studija diplomirala 2018. godine. Njoj je dodeljeno čak 199.657,08 evra, a na njenom projektu za mlade dopunske dve godine će raditi 67 godina stara prof. dr Jonjaua Ranogajec iz Novoga Sada, penzionerka. Potkivači neznanja iz Fonda za nauku najbolje znaju kako: “uključiti izvrsne mlade istraživače u naučno istraživački rad, kao im ojačati profesionalne kapacitete u ranoj fazi karijere i osposobiti ih mlade za rukovođenje projektima“?!

Emilija Nikolić i Jonjaua Ranogajec:”bez starca nema udarca!”

 

 

 

Nije šala, pravljenje maltera je ozbiljan posao i mogu ga “dizajnirati” samo zrele gospođe (naziv projekta “mlade” Emilije je: „MALTER DIZAJN ZA KONZERVACIJU-RIMSKA DUNAVSKA GRANICA 2000 GODINA POSLE“).

Mlade nade srpske istorije

Na dobitnim projektima Srđana Mićića (Institut za noviju istoriju Srbije, 37 godina) i Dragana Bakića (Balkanološki institut SANU, oko 38 godina) nalaze se sledeća ‘deca’ i malo odrasliji: Natalija Dimić, Jovan Čavoški, Rastko Lompar, Svetlana Šeatović (Institut za književnost i umetnost) i Vladimir Cvetković(Institut za filozofiju i društvenu u teoriju), koji će da dele preko 20 miliona dinara u naredne dve godine.

dr Srđan Mićić i dr Dragan Bakić su u dilu na više nivoa

 

 

 

Prvo troje su, prema preliminarnim proverama, deca i rođaci nekih akademika SANU i određenih,u akademskim krugovima, poznatih ljudi. Malo je neobično da se na istorijskim projektima nađu:

– Svetlana Šeatović: (Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupa za srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću 1998. godine…Doktorirala 2010. na Filološkom fakultetu: Priroda i funkcija ciklusa u poeziji Vaska Pope i Ivana V. Lalića pod mentorstvom prof. dr Jovana Delića) i

– Vladimir Cvetković: (Diplomirao je i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1997. godine, odnosno 2007. godine i magistrirao teologijuna Univerzitetu u Daramu (Durham), u Velikoj Britaniji 2002. godine. A 2014. godine je izabran za naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IDFT) Univerziteta u Beogradu. Obavljao je istraživačke i nastavničke delatnosti na univerzitetima u Prinstonu (SAD), Orhusu (Danska), Sent Endrjusu (Škotska), Oslu (Norveška) i Nišu (Srbija). U oblast njegovog istraživačkog interesovanja spadaju patristika, antička i vizantijska filozofija i moderna pravoslavna teologija.

Jedini prihvatljiv razlog kojim bi se moglo objasniti prisustvo filozofa, više teologa, Vladimira Cvetkovića (46)  na Bakićevom istorijskom projektu bi moglo biti to što je ovaj vremešni naučni saradnik (Cvetković) na svojoj fejsbuk stranici napisao da živi u Getingenu a da je iz NIŠ, a sigurno nije smetalo ni to što na svojoj stranici ponekad ‘postuje’ ozbiljne probleme gej populacije Srbije.

Zašto se Svetlana Šeatović našla na istorijskom projektu nemamo vremena da trenutno istražujemo. Svako ko pogleda njenu javno dostupnu biografiju će lako zaključiti da joj tu nije mesto (http://www.ikum.org.rs/lat/people.php?id=13). Ovako očevidno muljanje zaslužuje da se Draganu Bakiću oduzme dobijeni PROMIS projekat. Taj projekat je i onako slab, kao i njegov rukovodilac.

Malo je reći da je velika bruka to što su Momčilo Pavlović  i Melisa Bokovoj (Melissa Bokovoy)^[3] došli u priliku da biraju istorijske projekte. Lako je bilo primetiti da je strankinja Melisa Bokovoj bila učesnik Pavlovićevog projekta koji je finansiralo Ministrastvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Skupi Tandem MM: Melisa i Momčilo

 

 

 

Za ulogu Aleksandra Rastovića u poslu odlučivanja nemam dovoljno pouzdanih podataka da bih je kvalifikovano procenio. Međutim, prećutna saglasnost da se finansiraju izabrani projekti, u ovolikom broju i s ovim rukovodiocima, ni njega ne preporučuje za ozbiljnog i odgovornog čoveka. Na pamet mi ne pada da srpske istoričare ocenjujem prema broju radova i citata. Ipak, čini mi se da dobitne tri PROMIS teme, zajedno sa četvrtom arheološkom, ni po kom osnovu ne zaslužuju specijalno finsiranje. Ako su nečim izuzetni pobrojani slučajevi, izuzetni su po stepenu drskosti da se s takvim referencama uopšte konkuriše. I kao presedani svedozvoljenosti za buduće slične primerke.

Prihvatanje projekta Dragana Bakića može nam pomoći da razumemo pozadinu rada i moći „istoričarskog klana“ u Fondu za nauku i njihovu većinsku ljubav za četvrtu Jugoslaviju (velikobritanski projekt za osakaćenu Srbiju). Tri ispod prosečna istoričara, koji su učestvovali u odabiru istorijskih projekata PROMIS poziva Fonda  za nauku, je baš mnogo. Rad na menjanju svesti Srba se očigledno zahuktava.

Koliko li se tek spremaju da otmu para na sada aktuelnom pozivu za „IDEJE“?^[4] Britanci se, kao što znamo, uvek trude da svoje „ideje“ sprovedu tuđim rukama i za pare lokalnih „mavara“…

Istorija je ozbiljna i važna nauka. Prepustiti je na milost i nemilost raznim ‘đilkošima’ i njihovim shvatanjima akademskih sloboda je nedopustiva neodgovornost. U svakoj ozbiljnoj državi ona se izučava, kako zbog istorijske istine, tako i zbog zaštite nacionalnih interesa kad su ovi ugroženi zbog falsifikovanja, naročito savremene istorije od strane poznatih suseda iz bivše zajedničke države i njihovih još uvek moćih i beskrupulozbih zapadnih saveznika. Nažalost, u Srbiji je istorijska nauka danas veoma zapuštena, toliko da se čak mnogi savremeni istraživači ne stide da autošovinističku ikonu, u liku Latinke Perović, proglašavaju za naučni autoritet i osobu koju bi trebalo poštovati. Meni ovo dokazuje da je pristajanje na služenje interesima neprijatelja srpskog naroda još uvek u Srbiji potpuno bezopasno i čak isplativo. Ima li nade da tako neće biti još dugo? Nije li došlo krajnje vreme da se pristupi ‘kontumaciji’ virusa izdaje zajedno sa njegovim nosiocima svih redova i boja?

“Gusle su nas održale, njima hvala”

Bio bi pravi zločin ne istaći srećno ujedinjenje arhaičnosti ženskog sviranja uz gusle sa transmodernim životnim kvirofilnim i feminističkim opredeljenjima Ive Nenić, 41-godišnje dobitnice projekta sa Fakulteta muzičke umetnosti (FMU). Zar je bilo boljeg načina da se iskaže čvrstina evropskih opredeljenja Srbije od finansiranja projekta koji će voditi najveći, možda jedini ikad, ženski svetski stručnjak za davnu i noviju istoriju ž e n s k o g sviranja uz gusle, frulu i duduk, i dodatno, nezaobilazni znalac srpske i svetske hip hop (rep) „glazbe“?

Ovaj mladi docent u petoj deceniji života, koji je FMU završio posle 8 godina studiranja, osvojio je 86.419,47 evra za „izvrstan naučni“ projekt pod nazivom: „ŽENSKO LIDERSTVO U MUZICI: HIBRIDNO-ŽANROVSKO ISTRAŽIVANJE ULOGA  ŽENA, POSREDNIKA I ZAJEDNIČKOG VEŽBANJA U IZVOĐENJU (I  KOMPONOVANJU) MUZIKE U SRBIJI“.

Singularnom događaju da se za visoku, primenljivu i društveno korisnu nauku proglasi rad Ive Nenić i nagradi vrednim PROMIS projektom, u mojoj knjizi je posvećena dužna pažnja: čak petnaest stranica (54-69). Ko ove stranice pročita posumnjaće sigurno da su samo ljudi pod dejstvom teških droga mogli da u delima Ive Nenić mogli da nađu sklad sa proklamovanim ciljevima u Programu Fonda u vezi sa PROMIS pozivom:„Program Fonda za nauku po strukturi omogućava finansiranje projekata zasnovanih na izvrsnim idejama koje u budućnosti mogu imati značajan uticaj na razvoj nauke i istraživanja, kao i društva u celini, a namenjen je izvrsnim projektima mladih istraživača.“

Ili su možda, tada državni sekretar Vladimir Popović i veoma umrežena ‘direktorka’ Milica Đurić Jovičić, svojom pameću zaključili i odlučili da bi baš bilo ‘IN’ da ovoj vaspitanici/štićenici Centra za ženske studije, Beogradske otvorene škole i nevladine organizacije Žene u crnom dodele ovakav, za njih ‘jeftin’, projekat? Računajući verovatno da će se nekima, na visokim pozicijama (In the high places), ovaj njihov potez izuzetno svideti!?

Kraj

Uređenje i oprema teksta : Između sna i jave

dr Filip Rake Vukajlović,
naučni savetnik Instituta “Vinča”
Izvor: Izmedju sna i jave

_________

Napomene:

[1]Artificial Organs; 29(6):448–452, Blackwell Publishing, Inc.; © 2005 International Center for Artificial Organs and Transplantation; Multi-Field Surface Electrode for Selective Electrical Stimulation; Ana Popović-Bijelić, †Goran Bijelić, ‡Nikola Jorgovanović, ‡Dubravka Bojanić ,†¶Mirjana B. Popović, and ‡§¶Dejan B. Popović; Faculty of Physical Chemistry, University of Belgrade, SCG; †Center for Multidisciplinary Studies, University of Belgrade,SCG; ‡Faculty of Engineering, University of Novi Sad, SCG; §Faculty of Electrical Engineering, University of Belgrade, SCG;and ¶Department for Health Science and Technology, SMI, Aalborg University, Denmark; *Received February 2005. Address correspondence and reprint requests to Dr. Ana Popović -Bijelić , Faculty of Physical Chemistry, University of Belgrade, Studentski trg 12–16, Belgrade, SCG. E-mail: ana@ffh.bg.ac.yu

[2]OPEN| SCIentIFICRePorTS| (2018) 8:926 | DOI:10.1038/s41598-018-19229-w,Increased left ventricular mass index is present in patients withtype 2 diabeteswithout ischemic heart disease; Jelena P. Seferovic1,6, MiloradTesic2,6,PetarM.Seferovic2,6, Katarina Lalic1,6,Aleksandra Jotic1,6, Tor Biering-Sørensen3, Vojislav Giga2,6, Sanja Stankovic4, Natasa Milic5,Ljiljana Lukic1,6, Tanja Milicic1,6, Marija Macesic1,6, JelenaStanarcic Gajovic1 &Nebojsa M. Lalic1,6;1 Clinic of Endocrinology, Diabetes and Metabolic disorders, Clinical Center of Serbia, Dr. Subotica 13, 11000, Belgrade, Serbia. ;2 Clinic of Cardiology, Clinical Center of Serbia, KosteTodorovica 8, 11000, Belgrade, Serbia.;3Department of Cardiology, Herlev and Gentofte Hospital, University of Copenhagen, Copenhagen, Denmark.; 4Center for Medical Biochemistry, Clinical Center of Serbia, Visegradska 26, 11000, Belgrade, Serbia.;5 Institute of Medical Statistics, Faculty of Medicine, Dr. Subotića 15, Belgrade, Serbia.;6 Present address: University of Belgrade, Faculty of Medicine, Belgrade, Serbia. Correspondence and requests for materials should be addressed to J.P.S.(email: jpseferovic@gmail.com); Received: 8 August 2017; Accepted: 22 November 2017; Published: 17 January 2018

[3]Najbolju drugaricu Melisu je Momčilo Pavlović našao i doveo čak iz Albukerkiaja, koji se nalazi na krajnjem jugozapadu SAD (UniversityofNewMexico, Albuquerque). Ona je, kao član Programskog odbora PROMIS-a, dobijala po 450 evra dnevno za tako umešno odabiranje  istorijskih projekata. O istoričarima i arheolozima koji su dobili PROMIS projekte, i još o koječemu u vezi (i oko) istorije, videti detaljnije u knjizi: PROMISk–19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU str. 180-216.

[4]Na pozivu nazvanom IDEJE mogu da konkurišu svi istraživači, njih petnaestak hiljada, a na ruletu će biti izvučeno njih stotinak.

Pročitajte i prvi deo:
– Potkivači neznanja u Fondu za nauku