Na veliku radost većeg dela Montenegrina, ali posebno onih koji sebe još uvek smatraju Srbima u Crnoj Gori, najzad se dogodi i to čudo!
Ode Milo.
Da pojasnimo: mnogi „savremeni“ Crnogorci nazivaju lingvistima nepoznatim umesto srpskog, danas na crnogorskom jeziku sebe –Montenegrinima! Što se meine tiče neka oni sebe zovu i Marsovcima. To bi, kao i ime Montenegrini, odgovaralo ludoj želji već bivšeg predsednika Mila Đukanovića kako bi da on i njegove pristalice ugase svoje srpske korene. Jer, eto, oni nisu ni Srbi, ni Crnogorci nego Montenegrini koji čak ne govore srpski nego možda neki marsovski jezik!
Mila oteraše sa vlasti obične olovke u rukama gnevnih glasača. Dojadila im tridesetogodišnja apsolutna vladavina jednog čoveka i njegovih mafijaša. Dozlogrdilo njihovo švercovanje cigareta, droge, oružja, zatim nesnosna korupcija, bogaćenja Milovih najbližih. Od rođene sestre i brata pa do mnogih daljih rođaka, kumova i prijatelja. Smetao je Crnogorcima nizak standard života, bedne minimalne plate i penzije, mnoge nestašice. Zgadile su im se protekcije kod primanja na posao partijskih prijatelja, rodbine, švalerki i švalera ali i uništavanje prirode u tobože „prvoj ekološkoj državi Evrope“. Ukratko- do srži im je zasmetao lik i (ne)delo Mila Đukanovića.
Trpeli su Crnogorci, još od turskog zuluma do danas naviknuti na muke, nedaće i bitke sa uljezima, ali, sa njima, su to morali i oni koji su uvek u Crnoj Gori bili i opstajali kao Srbi. Kažu, da ih je tamo u Milovom nakaradnom Montenegru još uvek najmanje trećina stanovništva. Možda ih je i dosta više jer su se mnogi da ne bi izleteli iz državne službe ili iz firmi Milovih poklonika, ipak deklarisali kao Crnogorci, odnosno novopečeni – Montenegrini.
Trpela su naša srpska braća u Crnoj Gori sve i svašta pa čak i nasilno, manipulisano i od zapadnih moćnika naređeno i plaćeno Milovo odvajanje Srba od matice. Od Srbije u kojoj je, najmanje, svaki treći stanovnik rođenjem svojim ili svojih predaka- poreklom iz Crne Gore! Milo je mimo protivljenja naroda, među prvima priznao Kosovo kao šiptarsku državu i uterao Crnu Goru u zločinački NATO pakt.
Pogledajmo poreklo samo nekih srpskih velikana -od Nemanjića preko Karađorđevića i Obrenovića pa sve do velikog broja akademika, pisaca, slikara, glumaca, naučnika i mnogih drugih korifeja. Rođeni su i nekada su živeli među Srbima u Crnoj Gori. Danas mnogi žive u Srbiji. Oni nisu, kao Milo, negirali i težili unuištenju Srpstva i svog srpskog porekla. Mnogi su opstali i danas u nikada od tuđina osvojenim gudurama i planinama Njegoševe Crne Gore, oko Zete, Tare i Morače, u ravnici oko Podgoric, na Primorju…
Njegoš je govorio i pisao -Braćo Srbi, Crnogorci moji! Srbi su bili Njegošev narod, a naziv Crnogorci pojam po geografskom području na kome su živeli i danas žive. Sve dok ih Milovan Đilas, bivši ultra komunista po nekim izvorima inicijator streljanja na Božić 1942.g. 373 nevinih civila i četnika zakopanih na pogrdno nazvanom „Pasjem groblju“ pored Kolašina, nije posle rata „preimenovao“. Od srpskog naroda –postadoše Crnogorci. Naravno uz veliki aplauz Hrvata (ili šta je već bio) Josipa Broza, zvanog Tito kome su Srbi oduvek smetali. Broz je „izmisio“ i muslimansku naciju- od pripadnika jednoj veri napravio je novi narod! Vučić i njegovi, ne tako davno, slično učiniše sa državljanima Srbije u Raškoj oblasti –sa muslimanima. Od njih stvoriše narod Bošnjaka. Dadoše im i nekakav bošnjački jezik! Koga će sledećeg proglasiti kao narod i dati im neki novi i koji jezik- Vojvođane?
Čekali su brojni Crnogorci i Srbi zajedno sa njima, prve Milove veće grečke „u koracima“ da ga maknu sa vlasti. A on, jado, započeo, posle bitke protiv srpstva u Crnoj Gori, i bitku protiv Srpske pravoslavne crkve. Narod, predvođen svojim „Đedom“ –mitropolitom Amfilohijem, se digao na noge. Danas su te prkosne, protestne masovne litije, liturgije i pohodi ka manastirima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, kojoj je Milo pretio zabranama i otmicama crkava, manastira i poseda u korist neke njegove tobože Crnogorske pravoslavne crkve nekakvog raspopa Miraša već postali svetla istorija Crnogoraca. To je bio početak propadanja i Mila Đukanovića i njegovog režima. Protiv naroda Milo je terorom dosta toga mogao da učini –ali protiv Boga NE –bile su poruke svekolikog sveštenstva i srpsikh vladika!
I najzad dođe dugo očekivani dan za miran i dostojanstven obračun naroda sa Milom Đukanovićem. Valjda će tako biti i na izborima za Parlament. Od oko 542.000 u biračke spiskove upisanih glasača, glasalo je 70 procenata a od tih 70% samo njih 40% dalo je Milu svoje glasove! Kažu, nadao se Milo da će mu pomoći crnogorska dijaspora. Ipak i da su ljudi iz rasejanja masovno glasali, to ne bi sprečilo njegov sunovrat. U Evropskoj uniji živi samo oko 31.000 Crnogoraca, u Nemačkoj ih je 2022.godine bilo 18.234. Premalo, čak i da su svi glasali, Đukanović se ne bi spasio od poraza!
Ovo što se dogodilo 2. aprila 2023. godine je velika istorijska šansa za novu budućnost Crne Gore, predvođenu Jakovom Milatovićem. Nadajmo se da će po poreklu isti narod, i Crnogorci i Srbi u CG, ali i pripadnici drugih manjina, znati, sada kada diktatora Mila Đ. više nema, da iskorsite šansu za napredak, boljitak, suzbijanje korupcije i uvođenje vladavine prava i pravde. Ali i za dalji opstanak države zajedničkog suživota svih- bez da državu Crnu Goru velikim natalitetom, doseljavanjima sa strane i ekstremnim političkim zahtevima manjina ugroze od Zapada nahuškani, favorizovani i plaćeni Šiptari i pojedini muslimani.
U prvim razgovorima vođenim sa našim ljudima u Stutgartu i okolini posle izbora u Crnoj Gori, čule su se preporuke i želje da glasači u Srbji moraju da se ugledaju na svoje sunarodnike u Crnoj Gori. –Obično mali narodi uče od velikih naroda – reče nam Vukota P. iz Felbaha, nedaleko od Štutgarta. Danas bi daleko veća Srbija morala da nauči nešto od male Crne Gore. Da masovnim izlaskom glasača na birališta i izglasavanjem neokaljanih, još ne korumpiranih političara bez afera, najzad sa vlasti ukloni sadašnju garnituru koja urnisa Srbiju, rasturi sve srpsko, rasproda resurse i industriju strancima i koja svakodnevno laže građane koji sve teže žive. Pričaju o skoro rajskom životu na celoj teritoriji od Horgoša do Preševa! Nemojte da i vi u Srbiji čekate još 18 godina da kao mi, posle ukupno 30 godina, smenite vašeg predesdnika. Ako hoćete boljitak- učinite to već na prvim dolazećim izborima.
-Narod ne bi smeo da se „pali“ na obećanjima o novim investicijama, o novim, (tuđim) fabrikama, o tobože ogromnom izvozu Srbije jer se zna da izvoze i zarađuju strane firme a ne srpske, na priče o novim autoputevima, prugama i mostovima itd. Srbija zna da ima i prioritetnijih problema od bar nekih novih puteva, stadiona i fabrika. Potrebna je hitna pomoć mnogim siromašnim porodicama u Srbiji –pa tek onda se može ići na prestižne projekte –ljuti se Milorad M. Kaže -šta će nam stadioni, šta će nam plaćeni mitinzi podrške jednom čoveku za koga ne važe ni zakoni ni Ustav -dovlačenjem, po pisanju nekih BG novina, prisilno ili pretnjama hiljade ljudi na trgove i u hale da bi mu aplaudirali, pevali i skandirali po „pesmaricama“ podeljenih prisutnima?
-Novine „Danas“ iz Beograda su 3.4.2023. objavlile tekst naređenih slavopojki i skandiranja Aleksandru Vučiću koje su delili organizatori mitinga. Taj Alek u svom delovanju izgleda kao brat blizanac diktatora Mila Đukanovića! -Dokle tako, braćo Srbi, ljuti se naš sagovornik. Izgleda da mi u Srbiji treba da bar nešto naučimo od ljudi u Crnoj Gori- kako se mirno, na izborima ruše diktatori. I da na prvim dolazećim izborima najzad kažemo DOSTA, BRE, VUČIĆU! Ne zamajavaj nas i ne laži više!
Od još jednog sagovornika koji nije želeo da se predstavi, čujemo njegovo mišljenje -da se ponešto gradi –ali grade i rade uglavnom strane firme pa zarade idu njima. Tu je i nekoliko domaćih firmi u sprezi sa vladom čiji su vlasnici i neki dokazni kriminalci ilii poreske neplatiše. Možda se grade i manje potrebni objekti da bi se na javnim radovima pokupio „kajmak“ u vidu mita. Raste i korupcija, bezvlašće i drskost vodećih kadrova u svim sferama života u Srbiji.
-Narod po naredbama mora da se orijentiše isključivo prema naumu, ćudi, želji i volji samo jednog čoveka! Ako to nije diktatura i jednoumlje –onda ne znam šta je to!- skresa nam u reporterski magnetofon naš sagovornik. Čusmo Srbijanca koji reče -krenimo putem Crne Gore. Milo je otišao, na nama je kada će da ode i Aleksandar. Daj Bože već na sledećim izborima- poželi ovaj Zlatiborac.
Seljani sa Juga Srbije bi rekli –iz Zlatiborčevih usta u božije uši! A, Srbi u Crnoj Gori bi se oglasili na želju Zlatiborca samo sa –mašala, mašala sunarodnici naši!
ZA KORENE IZ ŠTUTARTA
P. Rakočević
Немам поверења у Јакова Милатовића, стипендисту САД, Велике Британије, Аустрије и ММФ! Кад све то стиже за тако младе године!? Није он џабе дошао уместо Мила, ништа се на боље у Црној Гори неће променити. Његов мото „Европа одмах“ све говори. Видеће се врло брзо ког је младог јуношу Европа гурнула Црној Гори!
Kad ce Alek? Verovatno kad zavrsi posao, kao sto je zavrsio posao i Milo.
Odlican tekst. Moram reci da sam se i ja radovala pobedi gospodina Milatovica ali ipak treba sacekati i videti kao ce se sve dalje odvijati. Parlametarni izbori stoje im pred vratima. Neznam kako bi se sve to odvijalo i u Crnoj Gori da ispred naroda nije stala SPC na celu sa upokojenim vladikom Amfilohijem. Presudnu ulogu odigrale su visenedeljne litije i jedinstvo srpskog zivlja u Crnoj Gori. Dok se tako nesta ne desi I u Srbiji nema nam spasa. Opozicija nikako da se ujedini a ujedinitelj bi trebala , u ovom momentu, da bude nasa crkva. Tesko,tesko. Nema nasih vladika Amfilohija, Atanasija, Artemija koji bi kao i Crnoj Gori stali ispred naroda i rekli dosta je bilo tiranije, lazi i kriminala. Svakim danom nam je sve jasnije na cijoj se strani svrstao nas Patrijarh Porfirije. Nema ko da „povuce“ narod i kaze mu da siromastvo nece resiti povisica od par hiljada dinara, sendvic ili litar ulja. Cinjenica jeste da nam je drzava u totalnom rasulu, bar ono sto je jos od nje ostalo .Narod je sve pasivniji a Vucic sve to zna dobro da iskoristi gurajuci narod u jos vecu bedu i rasulo.
Kad gazdama odradi sve sto je obecao.