Milorad Komrakov – u emisiji „Ćirilica“ 08. decembar 2008.

1
2006

Novinari su oduvek u Srbiji krivi za sve. Političari su obično bezgrešni i nevini, bar dok su na vlasti, čak i posle toga. U međuvremenu Slobodan Milošević je ne samo rehabilitovan, več i prešao u mit i legendu. A deklarativno, pro-zapadne i pro-evropske vlasti, uglavnom se pozivaju na tekovine postignuća Miloševićeve politike. O svojim dostignućima, različitim i sasvim drugačijim, malo šta govore. Dok nas Miloševićevi saradnici, koji su srećom izbegli Haški tribunal, odvažno vode u evropske integracije pod starom parolom „Srbija se saginjati neće“, zabrana još važi za nekolicinu novinara starog sistema, linčovanih 05. oktobra. Uredniku informativnog programa i voditelju udarnog dnevnika, državne televizije, Miloradu Komrakovu, nije dozvoljeno ni da vida stare rane. Osam godina je izbrisan sa lica zemlje. Zaboravili su ga i stari partijski drugovi. Posle svega, zato njegov prvi televizijski nastup, prvorazedna senzacija, i gledaocima je čudno da je to uopšte moguće. Toliko o slobodi medija u Srbiji. Hoće li i ubuduće lustrirati novinare, koji propagiraju srpsku državnu politiku, ili će Milorad Komrakov biti dežurni krivac za sve? Samo on zna, šta je sve preživeo dok je Srbija ponosno osvajala slobodu, nije još bio u prilici da to javno ispriča.

Milomir Marić: Miki, jesi li ušao u neku televizijsku kuću do danas?

Milorad Komrakov: Prvo, dobro veče. Hvala televiziji Košava. Hvala tebi na pozivu. Moram zaista da izrazim zadovoljstvo i tremu istovremeno. Ovo je prvi put, da sam ušao u jednu, jedan televizijski studio posle 05. oktobra 2000. I moram i tebi da odam, jednu vrstu ovakvog profesionalnog priznanja, na profesionalnoj hrabrosti, da pozoveš u studio jednog od najomraženijih likova novinarstva, i najvećeg poslušnika, najvećeg režimskog novinara, najvećeg lažova. Bojim se, jednom sam pravio intervju sa jednim kolegom, možda jedini posle 05. oktobra, odmah su ga smenili. Sve najbolje.

Milomir Marić: Ja se nadam da će biti i sledeće emisije (smeje se). A, otkuda si ti samo bio kriv, za sve?

Milorad Komrakov: Pa to je teška priča, mislim, ja mogu da kažem ono što se meni dešavalo, sve ovo vreme, sve ove godine, ne bih da govorim o razlozima ko je, i šta je, ali priča počinje od te petooktobarske noći, koja je još uvek u meni. Koju neću ni večeras otkriti, koju možda znamo ja i nekolicina, onih divnih ljudi koji su mi te oktobarske noći, ipak spasli život, ali vremena su takva, da ću ja jednoga dana uspeti to da objavim, možda kroz knjigu, možda javno kroz neku emisiju.

Da Vas podsetimo:  Priča o srpskom dečaku – jasenovačkom logorašu

Milomir Marić: A šta se desilo? Mi smo videli jedan stravičan snimak, ovaj, gde tebe demonstranti, bukvalno te linčuju ispred zgrade, izvlače te iz zgrade televizije i linčuju te.

Milorad Komrakov: Ja nisam video taj snimak, moram da priznam.

Milomir Marić: A oni to imaju, na svim svetskim kanalima, kao dokaz srpske demokratije.

Milorad Komrakov: Jeste, jeste. Dovedena je ekipa te noći, ne znam kako, ali ekipa CNN-a je bila. Mislim da sam dao i jednu izjavu, u mraku onom, u onom haosu, čak su i oni bili zbunjeni. Snimatelj je naš čovek, mislim da je i koleginica, isto bila odavde. Hteli su da mi pomognu i hvala im. Evo ovom prilikom zahvaljujem ekipi CNN-a. Ono što sam izjavio ne znam gde je sve emitovano. Interesantno da nisam mogao nigde da nađem, čak nema snimka ni na Internetu. Ima jedan, jedini koji se stalno ponavlja, al’ on je, ja mislim iz Skupštine grada, gde sam imao odgovarajuće teške trenutke, i to je valjda bio trenutak kada sam došao sebi.

Milomir Marić: A šta se desilo posle onog snimka ispred zgrade televizije, kad su te izvukli?

Milorad Komrakov: Pa ti sad tražiš da otkrijem deo neke svoje priče koja je, koja je u meni, a o kojoj sam ti govorio da želim da napišem knjigu. Pa u nekoliko rečenica…

Milomir Marić: Kad si se stvorio u Skupštini grada, posle koliko minuta?

Milorad Komrakov: Pa nije minuta, bili su sati u pitanju. Ja sam poslednji čovek koji je, te noći kada je gorela televizija, ne izašao, nego izveden, ili da bolje još kažem, iznešen iz televizije. Sećam se samo hiljade i hiljade, bata, a, koraka oko mene, mase. I posle toga se samo sećam doktora u Skupštini grada, i jedne medicinske sestre, koja je vikala :“On je sad naš problem“. Tu počinje priča, koju ću nadam se jednog dana imati prilike da kažem javnosti.

Milomir Marić: Je l’, je l’ ti se obratio neko od pobednika nad Miloševićem, koji su tada krenuli ka Skupštini grada?

Da Vas podsetimo:  Proročanstvo starca Pajsija o početku 3. svetskog rata

Milorad Komrakov: Kako misliš obratio? Te noći ili?

Milomir Marić: Te noći.

Milorad Komrakov: Jeste. Jeste, bilo je par drugara koji su došli da me, kad kažem drugara, jedan je čak, moj drugar sa, sa televizije. Bio je, ne znam da li je i danas na, na mestu ambasadora. Bilo je još, dvojica kolega koji su došli, da me vide tamo gde su me te noći stavili, ali eto, da ne pominjem sad imena, neka ostane za knjigu nešto.

Milomir Marić: A, sretao si svoje prijatelje iz vremena kad ti je bilo dozvoljeno da se baviš novinarstvom, tokom ovih osam godina. Da li su ti se javljali, makar na ulici?

Milorad Komrakov: Pa bilo je svega. Ja sam nedavno objavio, recimo, u, u jednom listu dnevnom, kako su reagovali neki moji partijski drugari na neke naše susrete. Godinu dana je trajalo, otprilike zvanje telefonom. Godinu dana, govorim o 2001. godini. Godinu dana je bilo pravih, iskrenih prijatelja, koji su intezivno zvali, dolazili na slave. Od slave, od 19. decembra 2002. počela je da se kruni, naglo knjiga mojih prijatelja, ne mojom voljom, naravno. Danas je ona, tu gde je, vrlo, vrlo malo stranica, od desetine hiljada ljudi i mojih prijatelja, pod znacima navoda, pre 2000. godine.

Milomir Marić: A tvoji najbliži saradnici, zamenici, koji su bili urednici, s tobom na Televiziji Beogradu, televiziji Srbija, su postali preko noći, apostoli demokratije, slobodari promena, prozapadnih kretanja, prozapadni ljudi u Miloševićevim redovima, koji su bili skriveni. I eto sačekali su 05. oktobar da, da njihovo slobodarstvo izađe.

Milorad Komrakov: Pa bilo je tu svega. Ja o kolegama do sada nisam javno, zaista, nigde rekao ni jednu ružnu reč. Ne bih to učinio ni ovom prilikom, ali je činjenica, bilo je dosta kolega, ima ih i danas, koji su, sad se pokazuje, kada čovek i kada se desi 05. oktobar, koji su mnoge stvari znali da će se desiti. Ja, i to nije, to je već objavljeno, nema razloga da kažem, od mog venčanog kuma, pa nadalje, koji se ne javlja osam godina, koji je i dan danas zaposlen u televiziji Beograd. Preko mnogih drugih kolega, koji su, sećam se u vremenima kada im je nuđeno da rade neke poslove, da vode dnevnike, da vode neke emisije, tada to nisu mogli iz određenih razloga. Govorim o periodima, neposredno uoči 05. oktobra. Posle 05. oktobra mnogi su počeli, na moje iznenađenje, da se slikaju, da vode emisije. Činjenica je da je bilo puno kameleonstva, da je bilo tu puno poltrona, moram tako da kažem. Ja sam bio okružen, to je verovatno i jedna od mojih najvećih grešaka, što nisam možda u pravo vreme mogao da procenim, ko mi je pravi prijatelj, ko mi je pravi kolega, a ko to nije. Ko koristi ime glavnog urednika, pojavu za svoje lične interese, a kome ja stvarno služim možda kao neki profesionalni kolega ili čovek od koga nešto može da se nauči. Meni je drago što, bez obzira na svu količinu medijskog linča, šikane, pljuvanja, kažem, i terora, i pretnji smrću, i svega ostalog što je bilo, ali nisam imao prilike nigde da pročitam, da mi neko uputi zamerku na profesionalno poznavanje televizijskog novinarstva. Druga je stvar govoriti o uređivačkoj politici. Ja sam bio deo nje, i otvoreno, evo i danas kažem, bilo je grešaka. Pokušao sam protiv toga da se borim. Ostao sam u tom kolu do kraja. Zbog toga sam doživeo ono što sam doživeo. 05. oktobra narod je rekao, upadom u tu televiziju, neku reč koju sam tada rekao:“da poštujem taj čin“. Međutim pravo je pitanje, da li smo danas, osam godina kasnije, dobili ono, što su meni uzvikivali, mnogobrojni moji ,da tako kažem, sapatnici one petooktobarske noći. Da li smo dobili to slobodnije novinarstvo? Da li smo dobili medije koji ne lažu? Da li smo dobili novine koje ne lažu? Da li smo dobili novinarstvo u kome neće dominirati treninzi stranih stručnjaka? Da li smo dobili novinarstvo u kome stara novinarska srpska imena treba da budu povod i, kako bih rekao, put kojim će ići ovi mladi naraštaji? Da li smo dobili novinare koji danas, kojima se danas veruje kada se obrate preko malog ekrana?

1 KOMENTAR

  1. bio si poltron i ostao to.koga to sada kriviš.ostao si isti,što ne kažeš da si bio deo te politike koja je svojom propagandom gurnula narod i državu u propast.opet ista pričakoju si i ranije pričao,da su neki tamo neprijatelji.bio si deo te sumanute ekipe koje se grozio svaki normalan čovek.sada ponovo nalaziš opravdanje za onu sumanutu propagandu.nema tu promene,isti si kao nekad,samo sad nemaš te poluge,isto bi ti radio kao nekad.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime