Zašto i danas moramo da gledamo političke procese u Haškom tribunalu, koji njegovi kritičari nazivaju propagandnim sredstvom NATO-a? Ništa tako ubedlјivo ne svedoči o ovom sudu kao činjenica da danas, posle uništenja srpskog stanovništva u Krajini, Sarajevu, na Kosovu i Metohiji, doslovno niko ne služi zatvorsku kaznu za zločine počinjene nad Srbima
Naše doba podseća na vreme uoči Prvog svetskog rata. Presuda generalu Ratku Mladiću u Haškom tribunalu, podgorički proces optuženima u aferi „Državni udar“, splitska presuda Kapetanu Draganu, prizrenski petomesečni pritvor za Bogdana Mitrovića – to su samo najnoviji primeri u beskrajnom nizu političkih procesa u kojima se Srbi osuđuju za sva zla ovoga sveta.
Tako je bilo i uoči 1914. godine. U Crnoj Gori je „agentima Beograda“ suđeno zbog tzv. Bombaške i Kolašinske afere. „Svedok saradnik“ kojim se poslužio knjaz Nikola, policijski agent Đorđe Nastić, u istoj ulozi, u borbi protiv beogradskog, velikosrpskog nacionalizma, nastupio je i na zagrebačkom Veizdajničkom procesu. Sve je to, međutim, bila priprema za Veliki rat i za potonje sistematsko uništavanje Srba. Politički procesi kojima je dodatno trebalo opravdati ono što je činjeno sa celim jednim narodom, ali, što je posebno važno, i prikriti sopstvenu odgovornost za izbijanje Velikog rata, nastavili su se, zajedno sa nasumičnim likvidacijama, naročito u Bosni i Hercegovini. Među sedamnaest ratnih, sudskih procesa Srbima, najveći je bio Banjalučki veleizdajnički proces iz 1915-1916 u kome je optuženo čak 156 lјudi.
Nisu slučajno i Adolf Hitler i Ante Pavelić bili rođeni u Austro-Ugarskoj, kao što nisu slučajno odatle bili i najubedlјiviji tumači fenomena sudskog bezakonja – jedan Jevrejin, Franc Kafka i jedan Srbin, Petar Kočić, koji će u austrougarskim sudovima i kazamatima izgubiti zdravlјe i život. Svi zajedno, Hitler i Kafka, Pavelić i Kočić, najavili su Aušvic i Jasenovac.
Zašto i danas moramo da gledamo političke procese u Haškom tribunalu, koji njegovi kritičari nazivaju propagandnim sredstvom NATO-a? Ništa tako ubedlјivo ne svedoči o ovom sudu kao činjenica da danas, posle uništenja srpskog stanovništva u Krajini, Sarajevu, na Kosovu i Metohiji, doslovno niko ne služi zatvorsku kaznu za zločine počinjene nad Srbima.
Napadi na suverene države koje se nalaze na najosetlјivijim geostrateškim tačkama planete, kakve su Balkan, Sirija, Koreja, razmeštanje NATO trupa na granicama Rusije, medijska, antiruska, ratna propaganda, ugrožavanje Kine – sve to ukazuje na činjenicu da klizimo ka novim, svetskim iskušenjima. U toj velikoj igri, Srbi su, kao i uoči 1914, postali nevolјni učesnici. Dogodilo se ono što su istoričari odavno naslućivali: potvrdilo se da je antisrpska medijska histerija, kao i 1914, bila samo deo većeg projekta demonizacije Rusije. Droblјenje srpskog etničkog prostora u ratovima 1990-ih, bilo je uvod u podelu mnogo većeg, ruskog prostora. Bombardovanje SR Jugoslavije iz 1999. poslužilo je kao okidač za sve potonje NATO agresije. Jedan od izgovora za pohod iz 1999. bio je: „Zar ćemo da dozvolimo novi Srebrenički genocid?“ Pod tom parolom odvijale su se, potom, sve agresije NATO, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.
Medijske propagandiste i haške sudije ne zanima pitanje zašto, recimo, Noam Čomski ili Efraim Zurof osporavaju da je ubijanje ratnih zaroblјenika u Srebrenici bilo genocid? Jer, potrebno je da se za zločine koje su počinili NATO i njihovi saveznici na Balkanu ili na Bliskom istoku, i za ono što se tek spremaju da učine, optuži neko drugi. Najbolјe je da to budu upravo njihove žrtve, kao Srbi, ili oni na koje se spremaju da navale, recimo Rusi. Eto zašto je bilo potrebno da Ratko Mladić bude osuđen na najtežu kaznu zbog genocida u Srebrenici, terorisanja Sarajeva i uzimanja talaca iz redova vojnika UN.
Sažetak presude generalu Mladiću, koji je pročitao sudija Alfons Ori, ostaće rečit dokument o našem vremenu. U njoj Srbi ubijaju nesrećne civile i ratne zaroblјenike u Srebrenici, bez ikakvog pomena uništavanja srpskih sela i civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Milići. Ponavlјa se da je Sarajevsko-romanijski korpus artilјerijom i snajperima terorisao Sarajevo, uz izostavlјanje „detalјa“ da je tri do četiri puta brojniji Prvi korpus Armije BiH tukao snajperima i artilјerijom po civilima u delovima Sarajeva pod kontrolom Srba (Grbavica, Vrace, Ilidža, Dobrinja, Neđarići). Prisetimo se, uzgred, da su UN taoci uzimani su da bi se zaustavila NATO agresija na RS.
Istoričari će, baveći se presudama Haškog tribunala, utvrditi da one pate od izostavlјanja konteksta, prećutkivanja, pa i izvrtanja činjenica. Svako će, međutim, moći da zaklјuči da se klјučni doprinos ovog suda pravnoj nauci sastoji u tome što je utvrdio da su Srbi narod van zakona i da su zločini nad njima nekažnjivi.
Srpska javnost bila je nezainteresovana za tok suđenja generalu Mladiću, ali je presuda, iako očekivana, izazvala pažnju i ogorčenje. Na sličan način, nezainteresovani smo za sudsko nasilјe nad građanima Srbije u Podgorici i za policijsku represiju nad vođama srpskog naroda u Crnoj Gori, Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem. Pažnja javnosti, ipak, mnogo toga može da promeni.
Srpskoj nauci, međutim, ostaje zadatak da odgovori na ogromne količine medijskih i sudskih „istorijskih činjenica“, proizvedenih u poslednjim decenijama. U međuvremenu, evo jedne pouke iz istorije: politički procesi Srbima od 1907. do 1918. završili su se oslobođenjem i ujedinjenjem srpskog naroda.
Miloš Ković
stanjestvari.com / Politika
Srbi su slomom austrougarske monarhije postali legalna meta zapadnim zemljama a casu je prelila pobeda Srpskog naroda u antifasistickom ratu, drugom svetskom ratu.
Cinjenica da treci rajh nikad nije umro, samo se pregrupisao i preselio vecim delom u Ameriku govori sve.
Srbi smo u Evropi sto i Indijanci u Americi. Ne moze krivotvorena istorija da zivi niti umetno stvorene nacije dok se ne istrebi autohtono staro pleme i to je ono sto zapad najvise boli.
Srbin je dobio lekcije posle Kosovkog boja robujuci otomanima i tad je Srbin shvatio da ga zapad nikad nece zastiti i braniti. Ne mogu se sjediniti voda i ulje uzalud se trude, mi smo slovenski narod i nasa sudbina je sudbina slovenskog naroda. Kad se Srbin probudi i pogleda preko ramena ovima koji nas sto godina ubedjuju da smo ludi i da zivimo u mitskim pricama, nece nas vise zapad tretirati kao kucice koji na sedi – sedaju, na komandu trci – trce!