Mnogi se sećaju scene iz filma ”Rane”, gde na sahrani” čika Kureta, onaj lik njegov pajtos, koga glumi Nikola Kojo, daje ženama, profesionalnim tužalicama pare, da tuže ”oj, Ljubiša sivi tiću”.
Slična je situacija i sa raznim profesionalnim feministima i feministkinjama, borcima za ljudska prava. Kukaće i naricati tamo za koga im neko plati. ”Tužiće” na način na koji im se objasni. Van toga, oni nisu nadležni. Dobro, osim profesionalnih ima i lucidnih kukavica, koji će recimo u trenutku kad im strada član porodice, napustiti sahranu i otići na nekoliko stotina kilometara udaljenu lokaciju, gde se obavlja sahrana neke skroz nepoznate osobe i tamo će kukati ako mu to dozvole srodnici pokojnika.
Ima iz jedne i druge vrste, od nabrojanih, koji će i ”pokojnika” iz svoje porodice ili koga uopšte ne poznaju, optužiti za smrt onoga drugoga pokojnika, iako ga prvi nikad nije video niti je znao da dotični i postoji. Ovakva je situacija i sa nevladinim organizacijama, večno nezadovoljnim isfrustriranim intelektualcima i itd.
Slučaj Srpkinje povratnice u Đakovicu na Kosovu, pratila je interesantna nezainteresovanost domaćih pomenutih predstavnika, a žučni protesti albanskih nevladinih organizacija, zbog povratka, pazite, bolesne starice, koja se vratila nakon dvadeset i pet, skoro, godina. Žena nije nikom ništa od Albanaca loše uradila, ali ovi ne dozvoljavaju njen boravak.Kažu da su im ”svi Srbi pobili članove porodica, da ne može nijedan Srbin da se vrati” u ovom slučaju ni bolesna starica, kojoj obijaju i razvaljuju kuću, kradu joj imovinu, čak i lekove.
Sad ne znam, kakvo mišljenje imaju beogradske i srbijanske feministkinje i feministi, borci za ljudska i manjinska prava…Da li će se i oni pridružiti albanskim kolegama na Kosovu u proterivanju bolesne starice, koja po njima pretpostavljam predstavlja, nastavak velikosrpske politike, koja se žilavo nastavlja i na primeru ove žene, jedino rešenje je da intervenišu članice međunarodnih vojnih snaga zajedno sa kosovskom policijom i izbace tu staricu”.
Autor: Miloš Lalatović
Izvor: Vidovdan
