Minimalna zarada u Srbiji tri puta niža od plate za život

1
330

Danas je u Medija Centru u Beogradu predstavljen koncept Regionalne najniže plate za život u Evropi koju je razvila mreža Clean Clothes Campaign. Proračun je utvrđen kroz terensko istraživanje koje je obavljeno u 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, a nalazi pokazuju da minimalne zarade u ovom regionu dostižu u proseku tek jednu četvrtinu iznosa plate za život.

Plata za život (living wage) je koncept koji polazi od objektivnih troškova života i govori nam koji je to najniži iznos zarade koji bi radnicama i radnicima omogućio elementarno pristojan život.

Bojana Tamindžija ispred Clean Clothes Campaign mreže naglasila je da „iako je plata za život ljudsko pravo koje je prepoznato u dokumentima Ujedinjenih nacija i Evropske unije, zarade koje prima većina zaposlenih u ovom delu Evrope mogu se okarakterisati kao sirotinjske. One retko prelaze zakonski definisanu minimalnu zaradu koja je toliko niska da se nalazi daleko ispod granice siromaštva kako je definiše Evropska unija.“

Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja pri sinidkatu Nezavisnost, istako je i da „nije samo minimalna zarada problem, nego su problem ukupne zarade, jer 2/3 stanovništva ima primanja niža od prosečne plate“

Danilo Ćurčić, ispred A11 inicijative za ekonomska i socijalana prava, osvrnuo se na odnos  visokih troškova života u Srbiji i niskih zarada i istakao da „prema podacima Eurostata 66% stanovništva u Srbiji ima problem sa podmirivanjem troškova stanovanja. Vi imate ljude koji rade puno radno vreme i ne mogu da izađu iz siromaštva.“ 

– U tom smislu koncept plate za život nas navodi da se podsetimo koji je puni smisao plate – zaključio je Danilo Ćurčić.

Plata za život u Srbiji iznosila bi 98.000 dinara, pokazuje proračun Clean Clothes Campaign mreže. 

Da Vas podsetimo:  Najam vozila po enormnim cenama – novi šablon SNS za izvlačenje para

Za razliku od minimalane zarade ovako izračunat iznos plate za život pokrive troškove hrane, odeće, stanovanja i komunalija, javnog prevoza, obrazovanja, zdravstvene zaštite, kao iskromnu mogućnost odvajanja nova sa strane (diskrecioni dohodak). Plata za život, na taj način predstavlja iznos koji nadilazi puko preživljavanje i omogućava puno učešće u društvenom životu.

Bojana Tamindžija je podvukla da koncept koji je danas predstavljen ”ima regionalni karakter, a kampanja za platu za život kreće istovremeno u 15 zemalja. Regionalni pristup ima za cilj da stane na put pretnji relokacijom kapitala i zaustavi konkurenciju između zemalja koje se takmiče u ponudi što jeftinije radne snage, odnosno bori se protiv međunarodnog i međuregionalnog takmičenja u daljem snižavanju cene rada.” 

Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost je dodao da je “jako je važno razvijati međunarodnu saradnju, kao i partnerstvo sindikata i nevladinih organizacija, kako bismo uspeli da nateramo drugu stranu da radnicima da više.”

U Clean Clothes Campaign mreži, velike kompanije (brendove) smatraju glavnim poslodavcima i odgovornima za niske zarade i loše radne uslove u celom lancu snabdevanja. Velike kompanije ubiraju enormne profite, čak i u vreme aktuelne pandemije. Oni koriste situaciju u kojoj se nalaze siromašne zemlje Evrope koje se, u pokušaju da privuku strane investicije, međusobno takmiče u snižavanju cene rada i urušavanju radnih prava.

Na tom tragu, Uroš Savić iz sindikata Sloga u fabrici Falc East, kaže da njegov sindikat koristeći mogućnosti međunarodne saradnje pokušava da dođe do brendova za koje se u Knjaževcu proizvodi. „Jedan od glavnih zahteva nam je”, ističe Savić, “da se osnovna zarada poveća na nivo minimalne potrošačke korpe, a da se, na duži rok od dve do tri godine, plate postepeno povećaju do nivoa prosečne potrošačke korpe što iznosi oko 74.000 dinara. Možda ovo nekom zvuči mnogo, ali imajući u vidu da maloprodajne cene proizvoda koje izrađujemo, naši zahtevi su krajnje realni.“

Da Vas podsetimo:  Otimaju pet miliona penzionerima, daju kopirnici u Mirijevu

Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije, je rekao da da je “Regionalna najniža plata za život u Evropi alat koji služi tome da pokaže kompanijama i lokalnim vladama kolika je zarada od koje se može elementarno dostojanstveno živeti”. Sindikati i nevladine organizacije mogu koristiti ovu kalkulaciju kako bi ojačali svoju pregovaračku moć u borbi za bolje uslove života i rada. Simović je dodao da “ako se CCC mreža prvenstveno bavi tektstilnim radnicama i radnicima, plata za život i prestojeća kampanja nisu ograničeni na ovaj sektor.”

Zahtev Clean Clothes Campaign mreže je da kompanije javno definišu konkretne i merljive korake koji bi omogućili da se u razumnom roku radnicama i radnicima duž celog lanca snabdevanja obezbedi plata za život. Takođe, vlade država, baš kao i institucije EU, imaju obavezu da poštuju ljudska prava radnica i radnika i obezbede da zakonski definisane minimalne zarade budu definisane tako što obezbeđuju ljudima izlazak iz zone siromaštva.

Izvor: Ozonpress

1 KOMENTAR

  1. Да се играмо мало кад би шта би иако добро знамо да нема социјалне државе код нас већ колонијални банана режим који продаје раднике у робље, али можда се неко освести једног дана па схвати да без општег добра нема доброг живота никоме.
    Tзв. „плата за живот“ могла би да заживи као концепт само ако би је држава исплаћивала свима из буџета под условом да раде било код приватника а они који не могу да нађу посао ту у државним агенцијама на пројектима опште бриге, као комуналним и пројектима рециклаже рецимо.
    Паре би се лако нашле јер би држава требало да озбиљно смањи своје трошкове на тај начин, непотребна постају социјална давања и гломазан чиновнички апарат за запошљавање који углавном запошљава само себе и своје партијске следбенике. И остала адмнистрација треба да буде озбиљно смањена.
    Порез би био довољно велики да покрије трошкове не само основне плате за све већ и старосне пензије и здравственог осигурања које би плаћало и лечење у приватним установама по унапред одређеном ценовнику (примери постоје у Канади и скандинавским земљама).
    Корист би била вишеструка – људи би били здравији и продуктивнији, без сувишног стреса око елементарног преживљавања. Чак и послодавци у приватном сектору би имали мањи трошак по запосленом јер би плаћали само разлику од основне плате до тржишне процене вредности рада за сваку позицији. Уз то то би их стимулисало да подигну сада веома мизерне плате и тако добију квалитетнију и задовољнију радну снагу што би све резултовало већом продуктивношћу.
    Све ово би имало ефекта наравно када би имали власт која се брине о развоју домаће привреде а не стимулише искључиво стране фирме које запошљавају најјефтиније раднике.
    Има тога још али за почетак је и ово довољно као идеја. Још кад би се неко у тзв. опозицији сетио да разрађује сличне идеје а не само да мисли како да се домогну медија и позиција где би нам био крај.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime