У последњих шест година Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
није уклонило ниједан бесправно изграђени објекат у заштићеним зонама за које је надлежно, сазнаје Пиштаљка. У земљи у којој према званичним подацима постоји више од два милиона бесправних објеката за чије рушење су надлежне општине и градови и у којој су милиони евра утрошени на сузбијање бесправне градње и легализацију, како показује истраживање НАЛЕД-а из марта ове године, тек сваки пети град или општина руше нелегалну градњу и то у просеку свега три објекта годишње.
Од када је пре шест година донет Закон о озакоњењу објеката, чији је нацрт припремало управо Министарство грађевинарства, није срушен ниједан објекат. Подсетимо, 2015. године Министарство грађевинарства направило је кампању за сузбијање нелегалне градње, а држава потрошила више милиона евра на сателитске снимке који је требало да покажу шта треба да се руши, а шта не. Пиштаљка је још 2017. године писала да је тај снимак за који је држава дала милион евра „пун рупа“, односно да се читава подручја на снимку не виде. Прошле године држава је купила нови сет сателитских снимака за 2,8 милиона евра новцем из кредита Светске банке који ће грађани враћати. Иако држава троши новац како би смањила нелегалну градњу, она се наставља јер ни државне ни локалне институције не руше бесправно изграђене објекте.
Министарство грађевинарства и Министарство унутрашњих послова саботирају уклањање бесправно изграђених објеката тако што се Министарство грађевинарства правда да МУП не шаље полицијску помоћ приликом рушења, а МУП се позива на Закон о полицији који захтева да се са рушењем покуша прво без помоћи полиције.
Само Министарство грађевинарства не руши објекте већ за то ангажује приватне фирме.
Према документацији из 2018. и 2020. године у коју смо имали увид Министарство грађевинарства је са фирмама уговарало да ће за свако рушење обезбедити полицијску асистенцију. Међутим, када Министарство грађевинарства поднесе захтев Министарству унутрашњих послова за асистенцију, МУП то одбија уз образложење да ово министарство није послало неопходан доказ да је рушење првобитно покушано без присуства полиције. И тако до рушења не долази већ шест година.
Закон о полицији предвиђа да се уз захтев за пружање помоћи морају навести разлози због којих је потребна помоћ полиције, копија акта који треба извршити са потврдом извршности, доказ о покушају извршења без пружања полицијске помоћи и ангажовање пратећих служби потребних за извршење.
Супротно овој законској одредби, у оквирном споразуму из марта 2020. године који је Министарство грађевинарства закључило са групом понуђача коју чине фирме „Норис инжењеринг”, „Мис Маг”, „Стенеми градња” и „Орнамент – Инвестинжењеринг” за услуге рушења бесправно изграђених објеката на период од две године у вредности од 340 милиона динара са ПДВ-ом стоји одредба: „Наручилац се обавезује да најмање 10 дана раније обавести Извршиоца о месту и времену спровођења извршења, као и да за сваки конкретан случај обезбеди присуство МУП-а током целог извршења и да обезбеди присуство свог овлашћеног представника”.
Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наводе да је једини разлог због чега МУП одбија да обезбеди полицијску помоћ тај што је МУП тражио да се достави доказ о покушају извршења без пружања полицијске помоћи. Пиштаљка је инсистирала да министарство објасни зашто није покушало извршење без полицијске помоћи, а они су се позвали на уговор који су сами склопили: „С обзиром на то да је уговором о извршењу решења републичких грађевинских инспектора предвиђена обавеза наручиоца посла (надлежног министарства) да обезбеди асистенцију полиције, реализација извршења уговора без исте није могућа”.
Министарство унутрашњих послова одбило је да одговори на питања Пиштаљке, уз образложење да није обавеза органа власти да одговара на питања већ да достави документ у којем се налазе тражене информације, а да такав документ немају. Поред тога истакли су да би наш захтев захтевао израду статистичког извештаја, што такође није обавеза органа власти. Пиштаљка ће се на овакав одговор жалити Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Резултат овакве „сарадње” државних органа који би требало да спроводе закон је тај да је последње рушење у надлежности министарства било у октобру и новембру 2015. године, када је уклоњено више објеката у националним парковима Тара и Копаоник, специјалном резервату природе Увац и у парку природе Голија. То је уједно и последњи пут када је МУП обезбедио асистенцију Министарству грађевинарства.
Један од најпознатијих нелегалних објеката који је у надлежности државе и који је
требало да буде срушен по решењима републичких грађевинских инспектора је онај на Панчићевом врху на Копаонику. Медији су писали да је овај објекат нелегално саграђен а да се не руши годинама. Бивша министарка грађевинарства и садашња министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић још 2018. године је то објашњавала недостатком полицијске асистенције. Поводом овог случаја за Инсајдер је рекла да је „досад свако рушење нелегалних објеката спроведено уз асистенцију полиције, те да се ни рушење на Панчићевом врху неће спровести без помоћи полиције”.
Да недостатак полицијске асистенције није био једини проблем у неуспешним покушајима рушења нелегалних објеката сведочи и чињеница да Министарство грађевинарства није успевало да обезбеди истовремено учешће фирми које руше и које врше стручни надзор што је неопходан услов по закону.
| „Рушиће се ових дана“
Милунка Кијановић, директорка „Норис инжењеринга”, једне од фирми које по уговору са министарством треба да руше нелегалне објекте потврдила је за Пиштаљку да по оквирним споразумима из 2019. и 2020. године које су закључили са Министарством грађевинарства није срушен ниједан бесправно изграђен објекат. По овим оквирним споразумима нису извршена ни плаћања. Кијановић нам је рекла да нису питали министарство зашто се ништа не руши, јер су са њима раније већ сарађивали, те да сада чекају само да добију налог за извршење. Контактирали смо и власника и директора још једне фирме задужене за рушење, „Мис Маг” Милорада Деспотовића који нам је рекао да је после разговора у министарству обезбеђена полицијска асистенција, те да се рушење очекује ових дана. На питање да ли су добили налог за извршење од министарства Деспотовић је рекао да још увек нису. Ову информацију међутим није потврдио носилац посла, фирма „Норис инжењеринг” јер на тај разговор у министарство нису ишли и немају информацију када ће рушење бити реализовано, као ни да ли је асистенција полиције обезбеђена. |
Иако је то министарство имало потписан уговор за рушење у 2020. години два пута је расписивало јавну набавку за стручни надзор, али је она оба пута обустављена како наручиоцима није пристигла ниједна понуда.
Коначно, када је трећи пут била расписана јавна набавка за стручни надзор једину и заједничку понуду су послале фирме „Крип – Инжењеринг” и „Ent Miller Services“ из Београда које су 22. марта ове године овај посао у вредности од пет милиона динара и добиле. У одлуци о додели уговора наводи се да ће фирма „Крип – Инжеренинг” обављати у процентима 52,17 одсто посла који се односи на надзор над рушењем објеката на Тари, Копаонику и Власини, док је фирма „Ент Милер” задужена за надзор над рушењем објеката на Голији, Увцу и у Новом Пазару, односно за преосталих 47,83 одсто посла.
Иако је посао са фирмама за рушење и са фирмама за стручни надзор договорен, нико и даље не зна када ће неки објекат бити срушен. На питање Пиштаљке да ли ће сада бити обезбеђена и асистенција полиције, из Министарства грађевинарства добили смо одговор да ће поднети захтев за асистенцију по појединачним предметима, а да се извршење не може спроводити без помоћи полиције.
Према Закону о планирању и изградњи у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре су, између осталих, сви објекти у границама националних паркова, објекти у заштићеним подручјима, у заштићеној околини културних добара, објекти у границама непокретних културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине итд.
Пиштаљка је министарству упутила захтев за увид у план и програм уклањања објеката за 2019. и 2020. годину. Упркос томе што ниједан објекат за те две године није уклоњен, сазнали смо да је овај документ „обиман”. Том приликом су нам из министарства дали контакт телефон републичке грађевинске инспекторке Јелене Милосављевић како бисмо се са њом договорили око одговарајућег термина за увид. Ипак, инспекторку нисмо успели да добијемо.
Увидом у Регистар донетих извршних решења о рушењу републичких грађевинских инспектора сазнали смо да их је укупно 197. У Регистру се не налазе само решења по предметима из претходне две године већ и из 2018, 2017, 2016, 2015, али и 2013. године, која ни након осам година нису извршена.
Фотографија рушења нелегалног објекта на Панчићевом врху: Инфокоп
Фотографија Зоране Михајловић: Медија центар
