Ministarstvo zdravlja krši zakon skrivanjem informacija o nabavci saniteta za kovid bolnice

0
363
Sanitetsko vozilo marke pežo ispred „kovid bolnice“ u Batajnici; foto: printscreen

Ministarstvo zdravlja je krajem prošle godine od distributera fijatovih vozila Nikom auta po hitnom postupku kupilo deset sanitetskih vozila za „kovid bolnice“ u Batajnici i Kruševcu. Uprkos zakonskoj obavezi, Ministarstvo nije objavilo za koliko novca je kupilo vozila i koja firma je dobila posao. Stručnjaci ocenjuju da nije bilo razloga za hitan postupak i da bi Ministarstvo trebalo da snosi odgovornost zbog kršenja zakona.

Hitnost i netransparentnost – dva termina koja se često povezuju sa poslovima koje država sklapa tokom pandemije virusa korona.

Upravo takav je bio slučaj i sa odlukom Ministarstva zdravlja da u novembru prošle godine nabavi deset sanitetskih vozila za potrebe „kovid bolnica“ u Batajnici i Kruševcu.

Iako su, prema Zakonu o javnim nabavkama, ime firme koja je dobila posao, kriterijumi na osnovu kojih je odabrana i po kojoj ceni, morali da budu dostupni na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana odluke, ova državna institucija to do danas nije učinila.

Iz Ministarstva nisu hteli da nam pošalju te podatke, a pored njih ni Kancelarija za javne nabavke (koja upravlja Portalom) nije odgovorila zašto nije objavila te informacije. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je posao procenjen na 40 miliona dinara bez PDV-a (48 sa PDV-om) poveren distributeru fijatovih vozila, firmi Nikom auto iz Kragujevca.

Marina Mijatović iz nevladine organizacije Pravni skener, specijalizovane za nadzor javnih nabavki u zdravstvu, kaže da Ministarstvo zdravlja nije postupilo prema Zakonu:

„Ne samo da nije objavljena Odluka o dodeli ugovora, već ne postoje ni podaci o tehničkim specifikacijama. Ako nema većine dokumentacije, ne možemo ni govoriti o javnosti nabavke. Takođe, možemo smatrati da javna nabavka nije ni okončana“, navodi Mijatović.

MARINA MIJATOVIĆ; FOTO: printscreen

Advokat Nebojša Bogdanović dodaje da bi zbog toga Ministarstvo trebalo da bude kažnjeno sa 100.000 do milion dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.

„Ono što je čudno u ovom postupku je to što zbog hitnosti sprovodite pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u novembru 2020. godine ali do dana današnjeg ne znamo da li je ugovor zaključen, sa kim je zaključen i kolika je bila cena sanitetskih vozila ili se možda od nabavke odustalo, što je takođe neobično“, kaže Bogdanović.

Ipak, nabavka jeste okončana i saniteti su stigli – bar na jednu destinaciju.

Zoran Perišić, direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, pod čijom ingerencijom je „kovid bolnica“ u Kruševcu, kaže da su u ovaj zdravstveni centar stigla dva saniteta.

„Oba su registrovana i oba su u funkciji… Bila su na otvaranju tu. Ako pogledate slike sa otvaranja videćete da su dva fijat saniteta bila parkirana. Tada je na njima pisalo Klinički centar Srbije, sada je to prelepljeno i piše ’UKC Niš’“, navodi Perišić.

Preostalih osam bi trebalo da su u Batajnici, međutim za to potvrdu nismo dobili ni od direktorke ove zdravstvene ustanove, Tatjane Adžić Vukićević, ni od Ministarstva.

CINS je pokušao i da proveri da li je nabavka sanitetskih vozila koštala predviđenih 40 miliona dinara.

Menadžer prodaje fijatovih komercijalnih vozila u Nikom autuVladimir Novaković, kaže da su po vozilu naplaćivali oko 3,9 miliona dinara bez PDV-a.

„Išla su vozila sa jačim motorom, bolje opremljena, a dali smo po ceni koja je tržišna. Tako da je sa naše strane jako korektno odrađen posao“, tvrdi on.

Dodaje da su saniteti isporučeni Ministarstvu u decembru, pred Novu godinu.

Tu spada i ugrađivanje opreme za sanitetsko vozilo, što je, između ostalog, podrazumevalo izmenu enterijera, podova, klimu, svetlosnu i zvučnu signalizaciju koju je kao podizvođač radio Markonis iz Niša. Komercijalista u toj firmi, Mladen Kosović, kaže da je Markonis za posao dobio oko 10.000 evra po vozilu.

Neopravdano hitna nabavka

Posao između Nikom auta i Ministarstva sklopljen je na osnovu pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, odnosno kroz „zatvorenu“ nabavku kakvim se pribegava u slučaju velike hitnosti, poput onih nakon elementarnih nepogoda.

Razlog za hitnost u kupovini saniteta bio je rok za izgradnju bolnica, navelo je Ministarstvo u tenderskoj dokumentaciji objavljenoj 11. novembra 2020. Naime, očekivalo se da ove zdravstvene ustanove svoje prve pacijente prime već u decembru.

„S obzirom da je poznat datum početka rada navedenih kovid bolnica smatramo da postoji hitna potreba za nabavkom sanitetskih vozila potrebnih za prevoz pacijenata obolelih od covida 19 što predstavlja vanrednu epidemiološku okolnost koju naručilac nije mogao unapred predvideti.“

Međutim, prema Obaveštenju o pokretanju postupka, oni su novac za sanitete imali još 1. oktobra, odnosno više od mesec dana pre raspisivanja tendera. Pored toga, u trenutku raspisivanja nabavke bolnice u Kruševcu i Batajnici gradile su se već tri meseca.

„To je stara praksa, da se pod hitno podvede ono što nije hitno da bi se kroz proceduru koja je manje transparentna posao dao željenom, očekivanom pobedniku. Ovo apsolutno liči na to“, tvrdi predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija i stručnjak u oblasti javnih nabavki Dragan Dobrašinović.

Da je hitnost bila neopravdana slaže se i Marina Mijatović iz Pravnog skenera. Kako kaže, dostupna dokumentacija pokazuje da je trebalo sprovesti transparentniji postupak:

Ministarstvo se poziva na hitnost zbog roka koji je predviđen za izgradnju ‘kovid bolnica’. Međutim, ova argumentacija nije dovoljna jer je obaveštenje o dodeli ugovora za izgradnju bolnice u Batajnici objavljeno 19. avgusta 2020. godine što znači da je javna nabavka za vozila mogla odmah biti pokrenuta. Pored toga u obaveštenju Ministarstva zdravlja se (već tad) navodi da je okončanje izgradnje bolnice predviđeno do 1. decembra 2020. godine“.

Dobrašinović pojašnjava da je retka opravdanost ovakvih postupaka. Dodaje da se nabavka saniteta na ovakav način potpuno uklapa u nešto što je trend poslednjih godinu dana, da se nabavke u vezi sa zdravstvenim sektorom obavljaju na netransparentan način.

Mijatović kaže i da pregovarački postupak, bez objavljivanja javnog poziva, ostavlja više prostora za malverzacije od otvorenog postupka, a „pandemija omogućava njegovu široku primenu“.

„Novine u Zakonu su naručiocima dale mogućnost da usled izuzetne hitnosti, na primer kada je reč o zaštiti zdravlja, ne moraju ni da imaju mišljenje Kancelarije (za javne nabavke) što dodatno otvara vrata za izbegavanje transparentnosti i većoj korupciji (dogovorima naručilaca i ponuđača)“, navodi Mijatović.

Tako za ovu nabavku javnosti nisu dostupni podaci šta se na njoj traži, odnosno izostao je dokument iz kog se vide neophodne karakteristike vozila i garancije da firme mogu da izvrše posao, a na tenderu su mogle da učestvuju samo firme kojima je Ministarstvo uputilo poziv, bez obrazlaganja zbog čega su baš te firme odabrane.

Nikomovi državni poslovi

Nikom auto godinama unazad dobija državne poslove na javnim nabavkama, poput nabavke policijskih marica, saniteta, službenih vozila, ali i održavanja vozila.

Pojedine karakteristike traženih vozila u više nabavki kao da su prepisane iz fijatovih kataloga, kakvi se mogu naći i na sajtu Nikom auta.

„TPMS (Kontrola pritiska u pneumaticima)“, „Sistem za kočenje: sa ABS-om + EBD (elektronska distribucija sile kočenja)“, „ESC (električna kontrola stabilnosti) sa: MSR-ASR+Hill holder“, „samoventilirajući prednji kočioni diskovi bočne zaštitne lajsne“ i „board računar“ samo su neke od stavki koje su državne institucije navodile kao neophodne za vozila koja su kupovale od Nikoma.

Inače, Nikom auto je 2020. i 2021. za više od 160 miliona dinara nabavljao automobile za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“. Obe godine se Republička direkcija za imovinu kroz hitni postupak obratila isključivo Nikom autu.

Za učešće u nabavci pozvani su Nikom auto iz Kragujevca, MIT iz Novog Sada, Auto-kuća Kompresor iz Beograda, inače u većinskom vlasništvu narodnog poslanika Mladena Grujića, kao i firma Auto Mirkos iz Požarevca.

Auto Mirkosu se ne sećaju ove nabavke, ali pretpostavljaju da su tražili dokumentaciju jer nije bilo dovoljno objavljenih detalja.

„Ne vidim da smo ikada radili ponudu. Možda smo samo tražili dokumentaciju, moguće da je obaveštenje bilo šturo, da nismo znali specifikaciju. Pa smo zatražili, a kada su nam oni poslali ili su nas pitali da li bismo učestvovali, mi smo odustali. Nismo ni slali ponudu niti išta. Većina tendera se tako i završava. Oni stave neke specifikacije gde ne možemo da učestvujemo i to je to“, navode iz požarevačke auto kuće.

I kovid bolnice građene hitno  – konkurenti postali partneri, a cene rasle

Nisu samo sanitetska vozila hitno nabavljena za „kovid bolnice“ u Kruševcu i Batajnici. I same bolnice su građene na osnovu ugovora sklopljenog po hitnom postupku, bez informacija u vezi sa samim projektom, objavio je Danas.

„KOVID BOLNICA“ U BATAJNICI; FOTO: printscreen

Ministarstvo odbrane je 24. jula 2020. zvalo tri građevinske firme, bez jasnih kriterijuma, da se nadmeću za posao. Posao je dobio Termomont iz Beograda sa partnerskim firmama Teming Electrotehnology iz Niša – koja se bavi električnim instalacijama – i BP consulting project-om iz Kruševca, koja pruža usluge iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine.

Međutim, ni dve firme koje su „ispale iz trke“ na tenderu, Bauwesen iz Lazarevca i Put inženjering iz Niša, nisu ostale bez svog „parčeta kolača“.

Naime, iako Zakon o javnim nabavkama brani da ponuđač koji se samostalno prijavio na tender istovremeno učestvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, istraživanje CINS-a pokazuje da su dve firme koje su učestvovale na tenderu, a nisu dobile posao, postale Termomontovi podizvođači u izgradnji bolnica.

Dragan Dobrašinović sumnja na kartelski dogovor između ovih firmi:

„Oni praktično zatvore tu tržište, dogovaraju svoje delove poslova. Dobiće jedan, drugi ili treći, oni verovatno unapred i znaju ko će da dobije i za svakog od njih tu ima mesta. Svako od njih se ugrađuje za svoj deo posla i svoj deo prihoda“.

Vlasnik firme Termomont Dejan Burčul nije želeo da komentariše saradnji sa Bauwesenom i Put inženjeringom, jer se, kako kaže, radi o nečemu što je bilo pre više od godinu dana.

„To morate da pričate s onim ko je sprovodio javnu nabavku, ne sa mnom. Ja sam dao ponudu najnormalniju, bilo je kratko vreme, a radio sam sa podizvođačima koji su bili sposobni da završe radove“, rekao je Burčul.

Nije samo porastao broj firmi koji je gradio bolnice. Porasle su i cene.

Cena izgradnje bolnice u Batajnici je u roku od pet meseci sa 3,3 milijarde dinara „skočila“ na 3,9 milijarde dinara, pisao je Danas. Razlog za to su bile „nepredviđene okolnosti i potreba za hitnim nastavkom radova”. Za kruševačku bolnicu je cena povećavana dvaput – sa 1,6 milijardi dinara na 2,3 milijarde, a u aprilu 2021. na skoro 2,5 milijardi dinara sa PDV-om.

Kao razlog poslednjeg povećanja Ministarstvo u Izmeni ugovora navodi hitnu rekonstrukciju poslednja dva sprata tek izgrađene bolnice, kako bi se smestilo medicinsko osoblje.

Zoran Perišić, nadležan za kruševačku bolnicu, nije znao da nam kaže šta podrazumevaju ove izmene u građevinskim radovima, već nas je uputio na Ministarstvo odbrane koje ne odgovara na pitanja i zahteve novinara CINS-a. Isto je uradio i vlasnik Termomonta, Dejan Burčul.

Izradu priče je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Sadržaj priče je isključiva odgovornost CINS-a i ne odražava nužno stavove FOD, Srbija.

Izvor: Cins

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime