Stigli su u svoje zavejano selo. Baka je upalila slavsku sveću. U tom trenutku na vrata su banula dvojica pripitih ustaša. Zlikovci su povadili noževe i zaklali dvoje nemoćnih starih ljudi
Moji roditelji su za Božić 1946. godine otišli na Kordun. Tu se moja majka prvi put srela sa ono malo tatine rodbine koja je preživela rat.
Strina Maca je mami i tati ispričala kako je tih dana od jednog Hrvata saznala detalje o smrti đeda Damjana i bake Julike. Đed i baba, strine i tetke, su sa svom dečicom pred zimu 1941. godine izbegli od ustaškog pokolja u Petrovu Goru. Živeli su u zemunicama. Bilo im je ponestalo hrane, pa je baka na Svetog Nikolu, našu krsnu slavu, rekla đedu da njih dvoje treba da se spuste u selo, u kući upale sveću i iz trapa donesu kantu masti, malo suvog mesa i druge hrane. Stigli su u svoje zavejano selo u kome više nije bilo nikakvog traga života. Baka je upalila slavsku sveću i potpalila vatru u šporetu. Seli su za sto da popiju po čašicu rakije. U tom trenutku na vrata su banula dvojica pripitih ustaša. Zlikovci su odmah povadili noževe i zaklali dvoje nemoćnih starih ljudi. Njihova tela odvukli su od štale i bacili na đubrište. Đed i baka su sahranjeni tek na proleće, kad se porodica za Uskrs vratila iz Petrove Gore.
Ustaški koljači su opljačkali sve što su našli vredno u kući i odvezli se sankama.
Mojoj strini je posle rata prišao jedan mlad Hrvat i upitao je:
„Možeš li da prepoznaš ovu košulju na meni?”
Ona mu je rekla da je u svojoj mladosti mnogo košulja izvezla i da joj nije lako da baš tu prepozna. Međutim, kad se dobro zagledala u vez videla je da je to košulja koju je darovala svom svekru kada je kao nevesta dovedena u kuću.
On joj je onda ispričao kako su mu ustaše naredile da ih 19. decembra 1941. sankama prevoza kroz pusta srpska sela. U Kozarcu[1] su primetili da se iz jednog odžaka diže dim i naredili su mu da ih odveze do te kuće. Tu su zatekli dvoje starih ljudi i oboje odmah likvidirali. Kad su iz ormana pljačkali ručne radove, izvukli su jednu košulju i dali je njemu kao „platu za vožnju”. To je bila ta košulja.
Tata je tada, kraj sve oskudice, pronašao jednog kamenoresca i tih dana podigao nadgrobni spomenik svojim roditeljima.
