Miša Đurković: „Hajka“ i „linč“ – nastavljamo!

I prilikom otvaranja svih ovih pitanja oko SANU, vrlo jasno znamo šta je cilj onoga što okupacioni mediji nazivaju „linčom“, a nesrećno Odeljenje istorijskih nauka „hajkom“

Nimalo nevažan deo naši aktivnosti oko javnih nastupa predsednika SANU jeste borba protiv defetizma. Kako je Sun Cu definisao pre više hiljada godina, cilj svakog rata je da se kod protivnika i pre sukoba ubije volja za borbu i samopouzdanje da se bitka može dobiti. Kad se to uradi subverzivnim metodama (psihološke operacije specijalnog rata), onda predaja i osvajanje postaju puka formalnost.

Elem, ne samo oko pitanja Kosova nego i oko raznih drugih vitalnih stvari, mnogi dobri ljudi često posustanu, prestanu da veruju da borba ima smisla, dignu ruke i prepuste se sudbini. Ključno je međutim da ulazeći u svaku borbu znate šta hoćete, kakva sredstava imate i šta su realni ciljevi koje možete da ostvarite. I naravno, pre svega za šta i kakve vrednosti se borite i šta branite. Evo nekoliko primera.

Kad smo 2007. godine Andrija Mandić, Srpska lista CG i nas nekoliko u Srbiji pokrenuli inicijativu za uvođenje dvojnog državljanstva, nikome se u vlasti to nije dopalo. I inače, u otvaranju srpskog pitanja u Crnoj Gori tada nismo znali da li veće probleme imamo sa kabinetom predsednika Vlade ili predsednika Srbije. No, posle ozbiljno osmišljene i sprovedene kampanje lobiranja, uz minimalna sredstva, uspeli smo da stvorimo atmosferu u kojoj su, sem LDP, sve partije u skupštini podržale ovaj predlog (tajna je bila u skorim parlamentarnim izborima pa niko nije smeo da rizikuje da ga optuže kako je bio protiv). Zahvaljujući toj akciji do sada je bar pola miliona Srba van Srbije dobilo državljanstvo naše države.

Ili da pomenem niz bitaka koje smo vodili bez ikakvih sredstava, a koje smo uprkos nikakvim izgledima dobili: sprečavanje donošenja Građanskog zakonika, ukidanje tzv. obrazovnih paketića, sprečavanje uvođenja surogacije i eutanazije itd. Evo, višegodišnje ukazivanje na potrebu vraćanja redovnog služenja vojnog roka vrlo je blizu da se realizuje. A još jedno priznanje dobili smo nedavnim nalogom Evropske unije svojim službenicima i saradnicima u Srbiji da u javnoj komunikaciji obavezno koriste grb Srbije i ISKLjUČIVO ĆIRILIČNO PISMO! Pogledajte bilborde, svuda je od nedavno ćirilički logo EU za tebe. Dakle, dok su pre 14 godina evropske glavešine iz Venecijanske komisije tražile da izmenimo član 10. Ustava, danas su prihvatili da je ćirilica srpsko pismo i da u pokušaju podizanja svoje popularnosti kod nas moraju da koriste ćiriličko pismo.

I prilikom otvaranja svih ovih pitanja oko Akademije, vrlo jasno znamo šta je cilj onoga što okupacioni mediji nazivaju „linčom“, a nesrećno Odeljenje istorijskih nauka „hajkom“. Za nas je ovo pre svega kampanja osvešćivanja srpske javnosti o neprihvatljivim nastupima predsednika Akademije, ali i o nizu drugih poteza i dešavanja u ovoj ustanovi koji se kose sa njenom osnovnom svrhom.

Najpre moramo da pobijemo ove besmislice o tome kako je Kostić navodno pogrešno interpretiran. On ovakve stavove o Kosovu iznosi u kontinuitetu, na šta smo reagovali još pre dve godine (ovde). Nadalje:

1. Na čelu SANU ne može da bude defetista koji nastupa sa antiustavnih pozicija. Ne može da bude čovek koji nastupa u javnosti neinformisano i nekompetentno proglašavajući npr. Srbe u CG nacionalnom manjinom.
2. Ako, međutim, Akademija stoji iza takvog predsednika i njegovih nastupa, onda ćemo pojedinačno da pitamo svakog od velikih srpskih patriota i naučnika koji tamo sede o čemu se radi.
3. Dobro je da je u javnost izašla neispričana priča o tome kako i zašto je, već spremljena, izložba Totalni genocid– koja je konačno trebalo u Knez Mihailovoj ulici da prikaže Jasenovac – sprečena i de fakto zabranjena. Očekujem da nam celu priču iznese gospodin Veljko Đurić koji je izložbu spremao sa pokojnim akademikom Dinkom Davidovim. Onaj ko je pisao nepotpisano saopštenje Istorijskog odeljenja od nedelje 17. januara (verovatno isti onaj ko je napisao i recenziju izložbe) i gospoda Krestić i Kostić trebalo bi da nam odgovore zašto je izložba zaustavljena, iako se u recenziji jasno kaže da sitne primedbe oko kataloga autori čak i ne moraju da uvaže. Ima li to možda veze sa posetom nekih stranih ambasadora Akademiji…
4. Povodom izjava predsednika SANU, a nakon naše peticijei veoma uspelog protestnog skupa ispred zgrade SANU i niza drugih javnih reagovanja, akademici Basta i Ocić zatražili su hitno zasedanje Odeljenja za društvene nauke, koje je bilo zakazano za utorak 19. januar. Očekivano, gospoda Varadi, Lošonc, Petrović i Kostić (Aleksandar) bojkotovali su ovu sednicu, odbijajući inicijativu da se odeljenje i SANU izjasne o nastupima predsednika. Očekivano je da kadrovi Džordža Sorosa i Svetske banke imaju takve stavove, ali javnost ima pravo da zna zašto su velike srpske patriote i naučnici Krestić i Čavoški odeljenje društvenih nauka napunile takvim kadrovima, umesto ljudima koji bi se borili za srpske nacionalne interese. Dakle čime je (pravnik) Arpad Lošonc zadužio srpsku filozofiju te je tamo izabran pre Slobodana Žunjića (sada već pokojnog), Jovana Babića, Bogoljuba Šijakovića ili Ilije Marića?

   

5. SANU je čini se u međuvremenu postala jedna privatizovana institucija gde se vrti ogroman novac, a naučni i nacionalni interesi polako padaju u drugi plan potisnuti ideološkim i finansijskim interesima. Ovo naše osvešćivanje javnosti borba je da počnemo proces povratka Akademije srpskom narodu. To će ići teško, ali kao i u gornjim primerima nije nemoguće. Otežavajuća okolnost je npr. što je Odeljenje društvenih nauka već kompletno glajhšaltovanoi tamo po logici stvari više nijedan srpski patriota neće moći da uđe. No mi ćemo nastaviti da srpsku javnost upoznajemo sa neprihvatljivim tendencijama koje se u SANU odvijaju. Po prvi put ljudi čuju šta je pozadina ovakvog Kostićevog delovanja i ćutanja onih od kojih se to nije očekivalo.

Zanimljivo je, inače, da se akademici nisu pretrgli u odbrani svog predsednika. Sem Varadija niko se nije oglasio, a u javnosti ga brane onaj raspali kurir alkoholičar (kaže da je Kostić patriota isto kao i LDP!) i pokoji političar u pokušaju, koji nastoji da se dopadne američkoj ambasadi.

Uzgred, pošto je gospodin Kostić stalno insistirao da ga kritikuju oni koji nisu uspeli da uđu u SANU, lako je proveriti da potpisani nikada nije pokazao bilo kakav interes za nešto tako. Dakle, nemam nikakav lični motiv, a od svega ovog imam samo direktnu štetu – jer ponovo navlačim sebi na glavu neke moćne neprijatelje.

No, tu mogu samo da citiram ono šta nas je naučio još jedan veliki Srbin i srpski pisac, akademik, koji je doduše takođe „evoluirao“ – pa se sada toliko stidi svog scenarija za film Boj na Kosovu da ga je u kasnijim izdanjima prepravljao: „ Kosovo nije svileni jastuk iz Bruse, Srbi znaju za nešto skuplje od glave… a Srbija nije šaka pirinča pa da je pozoba svaka vrana koju vetar nanese“.

Bog ti pozlatio desnicu kojom ovo napisa Ljubomire Simoviću! Zahvaljujući Tebi srpska omladina će doveka da peva „Hriste Bože raspeti i sveti“!

Izvor: Stanje stvari