Mišljenje o putu izlaska iz kriznog stanja

Piše: Milić Popović

Studentski protesti podržani od strane prosvetnih radnika i građana su razgolitili vladajući sistem i probudili veliki potencijal za promenu postojeće vlasti. S obzirom na beskrupuloznost sitema, posedovanje velikim sredstvima i tehnolgijom za upravljanje ljudima, nasleđenom od komunističko-socijalističkog sistema, a koji je pored toga i duboko ogrezao u kriminal, za očekivati je da sistem neće dobrovoljno prihvatiti ni jedan predlog koji bi mu ograničavao vlast.

Problem se uvećava i time što je Vučić taj sistem personalizovao.

Ako bi građani prihvatili ,,Ne damo Srbiju“ ili drugim rečima „Pokret za građane i Srbiju“, to bi značilo da građani Srbije svoje sudbine i suverenitet Srbije stavljaju u ruke Predsedniku Vučiću i njegovom Pokretu i da se odriču Ustavom predviđene odgovornosti da su građani nosioci suvereniteta države.

Sa zarobljenim medijima i ovako nešto je moguće.

Jedini način za promenu vladajućeg sistema, relativno mirnim putem, je da se stvori kritična masa opoziciono orjentisanih građana za izlazak na izbore i dobra kontrola izbornog procesa, što bez stvaranja jedinstvenog opozicionog fronta, verovatno nije moguće.

Opozicione stranke nemaju kredibilitet da same ili sa nekom svojom koalicijom promene vladajući sitem, a neke nemaju ni interes za stvaranje ovakvog fronta. Kriminal i korupcija su ušli u sve delove društva, tako da ih je većine građana prihvatila kao nešto normalno, to jest nešto što ne može da se izbegne.

Ekspertska, ili prelazna vlada, ne garantuju da će dešavanja u našoj državi da krenu najboljim putem.

Studenti su uporni u zahtevu za ispunjenje svojih zahteva, ali za ispunjavanje zahteva vezanih za nadstrešnicu potrebno je neko vreme koje se ne može predvideti i unapred oročiti. Postoji, takođe i veliki broj pravnih mogućnosti da se forma zadovolji, a da se zaobiđe pravi uzrok, što sve zahteva puno vremena.

Studenti moraju da shvate da nisu samo oni nezadoljni postojećim stanjem već, u najmanju ruku, svi oni građani koji su ih podržavali i da, ako je moguće izvesti neke promene u Srbiji, moguće je jedino ako se udruže sa onima koji te promene žele.

Bez upornosti ne može se ostvariti ni jedna značajnija stvar, ali i preterana upornost, ukoliko je usmerena u pogrešnom pravcu, može da bude štetna.

Šta treba uraditi ?
Da bi potencijali stvoreni protestima bili sačuvani i nastavili da se uvećavaju, neophodno bi bilo stvoriti jednu novu političku organizacije koju bih nazvao: ,,Pokret za vraćanje države građanima”.

Inicijatori pokreta, treba da budu studenti, građani, udruženja građana i političke stranke koji prihvataju ciljeva pokreta, a moralni garanti za njegovo sprovođenje bi bili predstavnici studenata, prosvetnih radnika, profesora, građana i njihovih udruženja koja su se dokazala svojim delovanjem.

Političke stranke koje bi ušle u pokret, ušle bi sa svojim članovima koji bi podršku izrazili pisanim putem preko svoje stranke, jer suverenitet države se temelji na suverenitetu građana. Ovaj broj bi obezbedio odgovarajuće učešće stranke u kasnijim aktivnostima i učešću u organima vlasti.

Po stvaranju Pokreta krenulo bi se u stavranje lokalnih odbora po celoj Srbiji i održavanja tribina na kojima bi se građani upoznavali sa ciljevima Pokreta. Lokalni odbori bi trebalo da postanu infrastruktura za izbore.

Škole i fakulteti bi mogli da počnu sa radom.

Pokret bi imao sledeće organe: Predsednik Pokreta, Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Centralni plenum i Lokalni plenumi. Upravni odbor bi praktično sprovodio odluke Plenuma.

Pokret bi imao dva osnovna cilja:

promena izubornog sistema;
strukturna organizovanost društva.
izbori biram 
Neophodna promena izbornog zakona u cilju uspostavljanja personalizovanog i proporcijalnog izbornog sistema koji bi omogućio sprovođenje odluke Ustavnog suda da su odbornici i poslanici isključivi vlasnici svojih mandata jer su ih dobili od građana, što u stvarnosti nije tačno jer su odabrani od nosilaca izbornih listi.

Što se itče poslanika za Narodnu skupštinu, Srbija ne bi više bila jedna izborna jedinica. Svaka izborna jedinica bi birala svoje poslanike za Narodnu skupštinu.

Strukturna strukovna organizovanpost\

Za svaku značajniju društvenu privrednu oblast obrazovala bi se zakonskom odlukom strukovna udruženja sa statusom pravnog lica i mestom u telu javnog prava, kao isključivi predstavnici i zastupnici interesa svojih članova prema državnim institucijama. Udruženja bi se obrazovala na lokalnim nivoima, a potom bi lokalne strukovna udruženja obrazovale svoj savez na nivou Republike. Udrženja bi bila organizovana na demokrtaskim principima, a u obavljanju svojih delatnosti predviđenih zakonom, bi bila samostalna i nezavisna.

Obrazovanjem ovakvih strukovnih udruženja stvorila bi se i obavezujuća kontinuelna komunikacija između odgovarajućih delova društva i državnih institucija kao i povezanost sa naučnim institucijama, pa bi smo tako došli i do uspostavljanja takozvane ,,kolektivne pameti”, odnosnodo povezanosti nauke, struke i institucija vlasti što bi omogućilo brže donošenje korisnih odluka na svim nivoima kao i nedonošenje pogrešnih odluka.

Izborni uslovi
Pokret ne bi učestvovao na izborima bez ostvarivanja minimalnih uslova, a to bi bili:

a) procesuiranje odgovornih lica koja su na prethodnim parlamentarnim izborima davala nezakonita boravišta osobama radi sprovođenja ‘‘izbornog inženjeringa“

b) sređivanje biračkih spiskova;

v)) omogućavanje opozicionim strankama učešće u svim informativnim programima RTS i medija koja dobijaju subvencije od države u onom procentu u kome opozicija učestvuje u Parlamentu i Skupštinama lokalanih samouprava, jer se radi o novcu svih građana.

Stvaranje Pokreta ne mora da isključuje odustajanje od protesta već bi im dao i formalno-pravni legitimitet, i usmerio ih na ostvarive ciljeve, sačuvao sve što je do sada postignuto i stvorio mogućnost svakome ko želi da da svoj doprinos u stvaranju demokratske države i demokratskih institucija bez kojih demokratija nije moguća.

Stvaranjem Pokreta dobili bismo i odgovor na pitanje kome je stvarno stalo do uspostavljanja demokratije, a kome do učestvovanja u vladanju Srbijom.