Ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u njima tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu nego u pozitivnom. O mladima se izveštava više nego ranije, ali najviše u crnoj hronici, navodi se u analizi KOMS-a
Učesnici konferencije „Mladi u medijskom ogledalu 2021”: urednik portala FakeNews Tragač Stefan Janjić, novinarka i aktivistkinja Lana Nikolić i novinar N1 Filip Lukić (Snimak ekrana, Fejsbuk)
O mladima se u mejnstrim medijima izveštava četiri puta više nego 2017. i dva puta više nego 2020. godine, pokazalo je istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2021” Krovne organizacija mladih Srbije (KOMS).
Ali kada je njihov odnos prema mladima u pitanju, podaci pokazuju da ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u analiziranom sadržaju tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu (46%) nego u pozitivnom (16%).
Kada je reč o elektronskim medijima, analizirani su Dnevnik N1, Dnevnik 2 RTS-a i Nacionalni dnevnik TV Pink. U prvom je o mladima prednjačio neutralan kontekst, u drugom neutralan i „pozitivan i negativan”, dok je na Pinku dominirao – negativan.
U štampi (Danas, Informer i Večernje novosti) najviše se izveštavalo u negativnom, a na portalima (Blic, Mondo i Peščanik) u neutralnom kontekstu.
Nije sve tako sivo – tu je crna hronika
Crne hronike su, kako pokazuje KOMS-ovo istraživanje, omiljene rubrike medija za sadržaj posvećen mladima.
Tekstova i priloga o mladima ima duplo više, nikad ih nije bilo u tolikom broju. Procenat tema o kriminalu i zločinima u izveštavanju o mladima opao je za šest odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to nije tako dobra vest – kako tekstova o njima ima mnogo više nego 2020, veoma se uvećao i broj izveštaja o njima kao počiniteljima ili žrtvama zločina.
Tokom 14 dana koji su obuhvaćeni istraživanjem, najviše priloga (289) bilo je o bezbednosti mladih, odnosno priloga iz crne hronike, dok su drugi po broju bili prilozi koji se tiču njihovih vrednosti.
Da biste se pojavili u pozitivnom kontekstu, morate biti genijalni – da osvojite svetsko takmičenje, napravite robota ili da se pojavite na nekoj konferenciji koju organizuje državna institucija. „A i tada ste samo ukrasna biljka” (Stefan Janjić)
Oko 80 odsto tekstova o mladima u Večernjim novostima bilo je o nekoj formi nasilja ili nesreća. „Izveštaji iz rubrike ’Crna hronika’ odlikuju se tabloidnim pristupom”, a u njihovom fokusu bile su „aktuelne saobraćajne nezgode i nasilje u porodici”, navodi se u izveštaju.
Crnom hronikom bavila se i Televizija Pink, koja je najviše izveštavala o „bezbednosti” mladih kroz priloge o nasilju, ubistvima i pljačkama.
To su bile glavne teme i na RTS-u, ali je javni servis više od drugih televizija pokazao interesovanje za kulturne aktivnosti mladih.
Televizija N1 najviše se bavila vrednostima mladih kroz priloge o poverenju u vakcine ili o podeljenosti mišljenja u vezi sa muralom na kome je Ratko Mladić.
Većina priloga onlajn medija odnosila se na zločine i nesreće i nalazila se u crnoj hronici. U istraživanju se navodi da su mladi u tekstovima portala Blic i Mondo većinom prikazani kao akteri tragičnih događaja, bilo da su žrtve određenog kriminalnog čina ili da su počinioci nekog zločina.
U prilozima portala koji su se bavili vrednostima mladih dominirale su one negativne, dok se mali broj pozitivnih ponovo odnosio na vakcinaciju ili na humane gestove.
Stefan Janjić, urednik portala FakeNews tragač, rekao je na konferenciji povodom objavljivanja rezultata istraživanja da u medijima postoje dve dominantne slike mladih – „ili ste ubica, silovatelj, napasnik ili žrtva u rubrikama crne hronike, ili se o vama izveštava kao o uspešnim mladim ljudima”.
Međutim, da biste se pojavili u pozitivnom kontekstu, morate biti genijalni – da osvojite neko svetsko takmičenje, da napravite robota koji će sleteti na Mars ili da se pojavite na nekoj konferenciji koju organizuje državna institucija, dodao je Janjić i naglasio:
„A i tada ste samo ukrasna biljka i nemate priliku da bilo šta kažete, da iskažete svoj stav.”
DEVOJKE VODE ZDRAVIJI DEO JUTJUB KANALA
Kroz analizu devet kanala najpopularnijih jutjuberki u Srbiji došlo se do zaključka da one najčešće kreiraju sadržaj koji je jednako namenjen i muškoj i ženskoj publici.
Većina njih povremeno koristi platforme kako bi progovorile o društveno značajnim temama, poput rodne ravnopravnosti ili mentalnog zdravlja. U periodu koji je analiziran nisu uočeni klipovi u kojima jutjuberke nekoga diskriminišu ili vređaju.
Iako dominiraju vrednosno neutralni klipovi, oni koji to nisu okarakterisani su kao afirmativni jer su usmereni ka osnaživanju samopouzdanja, tolerancije itd.
Od 50 najpopularnijih kanala u Srbiji u posmatranom periodu, 10 su vodile devojke, a njihovi kanali nalaze se od 12. mesta nadalje.
„Ipak, iako je manje vidljiv, to je ujedno – bez dileme – i vidljivo zdraviji deo domaćeg Jutjuba”, zaključak je istraživanja.
Mediji nezainteresovani
Povod za izveštavanje o mladima u gotovo dve trećine slučajeva (61 odsto) bili su aktuelni događaji, dok je samo 15 odsto bilo na inicijativu medija, a u onlajn medijima – u pet odsto slučajeva.
Čak i kada izveštavaju o mladima, mediji ih predstavljaju kao homogenu grupu i najčešće se fokusiraju na vesti iz Beograda. U prilozima je dva puta više momaka nego devojaka.
Beograd je dominantan kada su u pitanju lokalne vesti. Blic i Mondo pokazuju kako „u slučajevima saobraćajnih nesreća i drugih tragedija poseduju izraženu sposobnost za pronalaženje informacija o dešavanjima sa lokala”, dok se portal Peščanik, koji objavljuje tekstove analitičkog karaktera, bavio mladima u opštijem smislu.
Ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu (46%) nego u pozitivnom (16%) (analiza KOMS-a)
U fokusu štampanih medija, u onoj polovini tekstova o njima koji se nisu bavili negativnim temama, bili su uspešni studenti, preduzetnici ili umetnici.
U drugoj, mračnijoj polovini, „devojke su neretko, u seksističkom svetlu, prikazivane kao promiskuitetne, a momci kao korisnici opojnih supstanci i oružja”, navodi se u istraživanju.
U više od polovine tekstova onlajn medija nije bilo stereotipa, a tamo gde ih je bilo ističu se: nasilnost mladih (17%), narkomanija (9%), nemoral i promiskuitet (7%), nepoštovanje autoriteta, države, nacije, religije (5%)…
Mediji su, pokazalo se, retko izveštavali o mladim pripadnicima manjinskih grupa, a retko su ih i birali za sagovornike.
Prilikom izveštavanja o problemima mladih, u 41 odsto slučajeva mediji ne nude nikakvo rešenje, dok u nešto manjem procentu nude samo ona deklarativna.
U medijima u kojima se o mladima najviše izveštava u crnim hronikama, uglavnom se samo konstatuje da se nesreća dogodila. Posledično, u njihovom sadržaju konkretnih rešenja – nema. Ona su ponuđena tek u svakom petom medijskom sadržaju.
Motivisani, ali nespremni
Istraživački tim pohvalio je kritički pristup portala Noizz i ocenio izveštavanje portala O radio i Zoomer o vakcinaciji kao kreativno i proaktivno. Omladinski portali su pokazali i veći senzibilitet za izveštavanje o aktivizmu mladih nego mejnstrim mediji.
Ipak, kada je reč o osetljivim temama, poput mentalnog zdravlja, primetna je motivisanost za izveštavanje, ali nedostaje stručnost.
„Uočena je proizvoljna, nasumična upotreba pojedinih termina, koje autori neretko koriste kao sinonime (anksioznost=depresija, psiholog=psihijatar), uz veliki broj opštih mesta”, navodi se u istraživanju, uz konstataciju da je konsultovanje naučne literature izuzetno retko, izuzev na portalu O radija.
MLADI NOVINARI MORAJU DA BUDU PLAĆENI ZA SVOJ RAD
Aktivistkinja i novinarka Lana Nikolić kazala je na KOMS-ovoj konferenciji da je potrebno više slušati potrebe i želje mladih, te da bi povećanje broja mladih novinara u redakcijama pomoglo u kreiranju bolje slike o njima u medijima.
Ona je dodala da bi volela da vidi i više pitanja za mlade i više medijskog prostora da govore.
S njom se složio i novinar N1 Filip Lukić, koji je rekao da mladi donose novu perspektivu i da je potrebno napraviti miks mladih koji žele da učestvuju i starijih koji treba da budu otvoreni za njihove predloge.
Stefan Janjić se nadovezao konstatacijom da veliki broj studenata novinarstva odustaje od bavljenja tom profesijom i odlazi u marketing ili PR.
„Mladi novinari moraju da budu plaćeni za svoj rad. Ne može to da bude beskonačno volontiranje, rad na omladinskim poluaktivističkim projektima… Ukoliko neko vredi i zna da radi svoj posao, on treba da bude i adekvatno plaćen za to”, zaključio je Janjić.
PIŠE Danica Đokić
