Prosečne zarade mladih između 15 do 29 godina za 16 odsto su manje od opšteg proseka, stoji u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava. Dokument pokazuje i da su se mladi u Srbiji u 2021. godini suočavali sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava, naročito prava na rad, obrazovanje, slobodu kretanja i mirnog okupljanja, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje u uslovima pandemije koronavirusa.
Trebalo bi da su budućnost svake nacije, ali u Srbiji mladi imaju plate manje od opšteg proseka, a većina njih kaže da jedva sklapa kraj sa krajem. Iz Beogradskog centra za ljudska prava navode da su oni starosna grupa koja je u najvećem riziku od siromaštva.
„Kada su zaposleni, mladi imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima. To nije zaposlenje, to je rad van radnog odnosa. U tom smislu, različita prava zagarantovana zakonom su im uskraćena“, ističe Nevena Trofimenko, koordinatorka omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih ističe da, prema istraživanjima tog udruženja, više od 60 odsto ne zarađuje uopšte. Ona ističe da na tu statistiku utiče i činjenica da se mnogi mladi i dalje školuju, ali i dalje je veliki broj njih koji niti rade, niti su u obrazovnom sistemu.
„Naša istraživanja, koje radimo svake godine od 2017, pokazala su da zaista mladi jesu teže zapošljiva kategorija, da se njima najčešće ne nude ugovori uopšte, rade van sistema i time im se ne garantuju prava“, dodaje za Euronews Srbija Pejić.
Veliki broj mladih želi da napusti zemlju
Upravo zbog malih plata i nemogućnosti da nađu posao, veliki broj mladih napušta Srbiju. U odnosu na istraživanja prethodnih godina, situacija se nije promenila. Ipak, mnogi navode da bi voleli da ostanu u svojoj zemlji.
Upitani koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju u Srbiji, za anketu Euronews Srbija mladi su izdvojili nedovoljno unapređeno školstvo.
Prema nekim procenama, na godišnjem nivou Srbiju napusti i do 50.000 građana. Mnogi od njih su mladi i obrazovani. Najčešće odlaze trajno i više se ne vraćaju u Srbiju.
Miljana Pejić ističe da istraživanja Krovne organizacije mladih pokazuju da svaka druga mlada osoba želi da napusti zemlju, a da je jedan od glavnih razloga „što ovde ne vide preduslove za dostojanstven život“.
Šta bi moglo da predstavlja rešenje?
Govoreći o tome da oko 60 odsto mladih nije zaposleno, Miljana Pejić ističe da bi institucije trebalo da budu odgovorne da te osobe vrate u sistem, bilo da im ponude nastavak školovanja, ili da im obezbede radnu praksu.
„Mi u ovom trenutku i dalje nemamo zakon koji bi regulisao radne prakse na otvorenom tržištu što je veliki problem, jer ne mogu da steknu prvo radno iskustvo jer ga nemaju. Bilo bi što poželjnije da se tržište rada uskladi sa obrazovnim sistemom, pa da imamo manje problema kada mladi izađu na tržište“, kaže sagovornica iz Krovne organizacije mladih.
Ona ističe da je mladima u Srbiji znatno teže da se osamostale, te da većina njih nema uslova za to pre svega zbog visokih cena nekretnina i kirija. Podseća da se u poslednje vreme često govori o podršci za mlade bračne parove, međutim, to ona smatra da to „nije najinkluzivnija politika“, budući da nisu samo bračni parovi mladi ljudi, te da u ovom trenutku nema olakšica ili povlastica za mlade.
„Ostaje nam da vidimo kako će to biti u 2022. godini, pa da formiramo neki zaključak. Migracije su jedan od gorućih problema sa kojima se naše društvo suočava kada je reč o mladima“, zaključila je Nevena Trofimenko.
Izvor: euronews.rs
