Mladi Evropljani u proseku sa 26 godina napuštaju roditeljsku kuću. To varira od zemlje do zemlje. U Finskoj, Švedskoj i Danskoj mladi obično odlaze do 21. godine, dok u Hrvatskoj, Grčkoj, Španiji, Bugarskoj i Italiji to uglavnom ne bude pre tridesete. Šta pokazuju podaci u Srbiji, do koliko godina mladi žive sa roditeljima?
O tome je u Jutarnjem programu RTS-a govorila Ivana Antonijević iz Ministarstva turizma i omladine.
– Podaci za Srbiju po istraživanju koje je radio Evrostat pokazuju da mladi u Srbiji napuštaju roditeljski dom sa 30,4 godine. Srbija ne iskače iz podataka iz regiona. Evropski prosek je 26 godina, U Švedskoj je to ispod 18. godine. Razlike su velike, kao i parametri – istakla je Antonijević.
Navodi da je jako važan način na koji tumačimo podatke. Mlada populacija u Srbiji je od 15. do 30. godine.
Razlozi za napuštanje roditeljskog doma
– Postoji dve grupe razloga zbog kojih mladi kasnije napuštaju roditeljski dom. Prvi su strukturalni, socioekonomski, a drugi se tiču mentaliteta i vrednosti koje u različitim krajevima Evrope i različitim zemljama utiču povoljnije ili negativnije na to da se mladi ljudi sele. Važna je i dužina školovanja, koja je u Srbiji duža nego u drugim evropskim državama, mogućnost zaposlenja i nemogućnost kupovine svoje nekretnine – rekla je Ivana Antonijević iz Ministarstva turizma i omladine.
Ističe da je oko 17 odsto mladih nezaposleno, da postoji dosta programa i Vlada na različite načine utiče da se zapošljavanje mladih poboljša.
– Neaktivni mladi su ljudi koji su u procesu školovanja i studiranja, pa starosna granica od 15 do 30 godina predstavlja heterogenost ciljne grupe upućuje na detaljnije tumačenje. I dalje postoji procenat mladih koji nisu ni u sistemu obrazovanja, a nisu ni u evidenciji tržišta rada, pa su ciljna grupa sa kojom treba više da se radi – istakla je Ivana.
Navodi da je pripremljen i program implementacije koji se u Srbiji pilotira u tri filijale nacionalne službe, što podrazumeva 22 opštine u Srbiji gde će mladim ljudima u saradnji sa našim službama zapošljavanja, sa organizacijama civilnog društva, sa poslodavcima, biti omogućeno da od trenutka kada se prijave na program, u naredna četiri meseca dobiju ponudu za adekvatan posao ili radnu praksu, navela je Antonijević.
A šta kažu mladi?
– Prema istraživanjima koja smo sproveli, četrdesetak ispitanika kao razlog nenapuštanja roditeljske kuće kaže da nema potrebu za tim. Navode da im je potrebna podrška u vidu povoljnih kredita za stambeni prostor i dobre prilike za dobar posao. Važan je i mentalitet i navike u odrastanju. Zbog toga Ministarstvo radi na donošenju novih programa za bolju budućnost mladih koje bi jačale veštine za osamostaljivanje mladih ljudi – rekla je Ivana Antonijević iz Ministarstva turizma i omladine.
„Mi smo kultura koja teško pušta mlade“
Vezano za ranije slično istraživanje, kako je preneo „Blic“, pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić navela je da mladi ostaju kod roditelja koji i dalje obavljaju neke kućne poslove za njih, poput kuvanja i peglanja, a oni će da rade i najčešće čekaju da zasnuju bračnu zajednicu kako bi se odvojili od roditelja.
– Što je po mom mišljenju pogrešno, zato što je važno da jedno vreme mlada osoba živi sama i da zaista oseti kako je to spremati svoje stvari, baviti se svim onim stvarima kojima su se do tad bavili otac i majka. U suprotnom, imaće pogrešna očekivanja i u braku. Ako je u pitanju mlada muška osoba, imaće očekivanja od supruge da sve ispunjava ono što je činila majka. To su pogrešna uverenja – navela je Biljana Ćulafić.
Dodala je da ima i uticaja tradicije.
– Mi smo kultura koja teško pušta mlade, koja nekako ne radi na tome da se mladi osamostale – navela je Ćulafićeva uz ocenu da su roditelji često tu veća kočnica, pošto ne razvijaju kompetentnost, što je jedna od potreba mladih.
Gotovo 97 odsto mladih u Srbiji smatra da je 80.000 dinara mesečno dovoljno za dostojanstven život.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) istakla je da skoro 97 odsto mladih u Srbiji smatra da je mesečna naknada koja je veća od 80.000 dinara dovoljna za dostojanstven život.
– Kada uporedimo to sa trenutnim cenama nekretnina, bilo da je u pitanju iznajmljivanje stanova, ili možda kupovina, ukoliko su možda malo stariji mladi koji zarađuju, vidimo i da je ta cifra od 80.000 nedovoljna, kako bi oni mogli da žive samostalno u Republici Srbiji – navela je ranije Pejićeva.
Istakla je da je, prema istraživanjima KOMS-a, većina mladih spremna da radi više poslova, a da su čak i spremni i da se prekvalifikuju.
– Imamo podatak da zaista veliki procenat mladih ne radi u struci i da je spremno da radi neke druge poslove koji bi u ovom trenutku moglo da im obezbedi lakše zaposlenje ili nešto viši životni standard – navela je Miljana Pejić.
Ipak, napomenula je, kako je veliki broj mladih i dalje u procesu obrazovanja i da su najpogođeniji studenti i studentkinje koji obaveze na fakultetu teško mogu da usklade sa dodatnim poslom koji su često prinuđeni da rade zbog aktuelnih cena, ali i pomogli porodicama.
– Većina naših ispitanika je izjavila da radi tokom studiranja. Uglavnom biraju neke fleksibilnije oblike rada, upravo da bi to mogli da usklade sa fakultetom i obavezama koje imaju tamo. Mali broj njih radi puno radno vreme, ali s druge strane, retko je i mislim da naša poslovna kultura nije takva da daje puno mogućnosti za fleksibilan radni odnos – rekla je Pejićeva ranije.
