15 minuta za Zadar !
ili Kako je Mladić deblokirao JNA garnizon u Zadru 1991.
Po kazivanju D.Pećanca “Pećka“ – generalovog pratioca
u vrijeme njegovog bivanja u Kninu 1991.
Zadar je jedna duga priča. Bio je to jedan jak garnizon, koji je po tadašnjim zamislima Komande JNA, trebalo da čuva dalmatinsku ploču, od Velebita do Šibenika i pozadinu, koja je mogla da se iskoristi za odbranu od agresije ili desanta NATO snaga. Zato je bio jak Zadarski garnizon koji je prestavljao koncept odbrane JNA odnosno SFRJ.
U Zadru se nalazila artiljeriska škola, Vojna akademija smer artiljerije, Vojna akademija pilota, Vojna akademija Protiv-vazdušne odbrane. Zadar je bio jedan od najvojničkijih gradova u SFRJ. Imao je oko sedam kasarni i ogromna skladišta municije oko grada.
Početkom rata, Zadar se kao takav grad prvi našao na udaru hrvatskih nacionalista i sve više se nalazio u blokadi. Definitivno su propali svi pregovori između Ekonomske zajednice i JNA na čelu sa pok. generalom Vukovićem oko izvlačenja garnizona iz Zadra, dolazili su tu još neki generali iz pete vojne oblasti, ali niko ništa nije mogao da uradi, ustaše su bile neumoljive.
“Nas tri oficira smo bili među zadnjim oficirima koji su uspjeli da uđu i izađu iz Zadra, to je bilo 30.avgust 1991. Naišli smo na blokadu hrvatskog MUP-a na izlasku prema Zemuniku, pa smo ipak uspjeli da im umaknemo.“
Kada je Ratko vidio da od pregovora nema sreće, da nas oni jednostavno mrcvare, da po svaku cijenu pokušaju da zadrže blokadu i zauzmu sve kasarne i školske ustanove, on stupa u direktnu vezu sa gradonačelnikom Zadra, iz kancelarije komadanta Mješovitog protivoklopnog puka. Bili smo tu tadašnji komadant Živanović, Lisica, Mladić i ja.
Ratko: Dobar dan, gospodine gradonačelniče.
Gradonačelnik: Dobar dan generale i smije se podrugljivo (Mladić je već bio general)
Ratko: Prepoznali ste me, gradonačelniče
Gradonačelnik: Jesam, generale. Recite, šta mogu učiniti za Vas.
Ratko: Gradonačelniče, ja znam da je ključ izlaska JNA iz garnizona u vašim rukama!
Gradonačelnik: (polušaljivo) Nemoj te tako generale. Nije to tačno, ja samo imam instrukcije iz Zagreba.
Međutim, Ratko sarkastično odgovori: Ja znam da je u vašim rukama taj ključ! A ako nije, gospodine gradonačelniče, imate 5 minuta da bude u vašim rukama i da moje jedinice krenu iz Zadra. Sve kompletno, do zadnjeg vojnika i da ponesu sve svoje do zadnjeg šarafa! U protivnom preduzeću mjere. Zvaću vas za 5 minuta i “cap“, spusti slušalicu.
Mi gledamo šta će sad biti. A on se šali na svoj način, smije se nama. Pita – jel’ prošlo 5 minuta? Jeste! Ajde, da ga zovem i zove stvarno.
Opet se javlja gradonačelnik: Recite generale! Sve onako nadmeno.
Ratko : Jeste li uzeli ključ u svoje u svoje ruke, gos. gradonačelniče?
Gradonačelnik (ležerno): Nisam, generale, nema potrebe. Ne može ovo vaše da se pokrene ta tehnika , neke dizalice i tako to.
Ratko (srdito): Imate još 5 minuta da krene kolona. Poslje toga, sve pred još uključenim interfonom naređuje: Druže potpukovniče, Živanoviću za 5 minuta izvršite korekciju ciljeva. Hotel “Iž“ i još 2-3 cilja koja pripremim!
Kad gradonačelnik povika: Nemoj, Ratko jesi li ti lud! Pa tamo se nalazi misija Evropske zajednice.
Ratko: Baš zato ću da gađam “Iž“ Imate još 5minuta, završena priča – “tup“ spusti slušalicu
Prošlo 5 minuta zove gradonačelnik: Pa jeste li vi ludi generale, kako ćete tući “Iž“
Kaže Ratko: Krenulo je sve!
U međuvremenu čuje se on sa Perišićem, koji mu kaže da je krenulo. Ali ostala je dizalica! To je neka morska dizalica, 80 tona, koja mora da se natovari na željezničku kompoziciju i da bi krenula treba da se razmontira.
Gradonačelnik: Evo, krenuli su vam vaši!
Ratko : Znam gradonačelniče, ali mi ostala dizalica od 80 tona.
Gradonačelnik: Ne može nju niko razmontirati.
Ratko: Imaš još 5 minuta. Potpukovniče, spremi elemente, gađaćeš “Iž“! – “tup“ prekide vezu.
Očiju mi mojih, prošlo je 5 minuta, zove gradonačelnik ponovo: Evo vam i ova dizalica i nju smo uspjeli nekako natovariti.
(Ona je ustvari, već bila natovarena, samo što su oni mislili, sve to da svuku, da je ostave).
Ratko: Bude li opaljen metak, dok budu kretale kolone, dok budu izlazile, dok su u tvojoj zoni, gradonačelniče, rasturiću vas. Ne interesuje me Evropska zajednica, ne interesuje me ništa. Sve što budem gađao, to su sagradili moji Srbi, moji preci. Je li ti jasno gradonačelniče. Pozdravi Zagreb! – “Pljus“. Završi razgovor.
Svi naši su izašli bez ijedne žrtve. Sve do zadnjeg eksera je iznjeto, zahvaljujući Ratkovoj autoritarnosti i snalažljivosti.
Preuzeto iz knjige : Raport komadantu.
isto tako bi uradio svaki normalni vojnik ko moze vojsku zadrzati kad krene , tako se to radi..
Sramota, pa sta vi sve mozete da objavite to nije normalno. Ratko Mladic jbio je komandant knonksog korpusa nije bio general, taj cin je dobio u Republici Srbskoj. Zato vas molim da LAZNE vesti ne postavljate na stranicu. Dovoljno negativno o nama pisu drugi, nemorate i vi ukoliko gazda tako naredi.
Nikako mi nije jasno, po suštini , šta se mijenja u cijeloj ovoj priči, da li je Mladić , u tom momentu , bio potpukovnik , pukovnik ili general ?? Da je čak napisano netačno ( general ) , u biti ne mijenja ništa !