Jedna četvrtina odrasle populacije ne zna da postoji Zakon o zaštiti potrošača. Iako u Ustavu Republike Srbije piše da država štiti potrošače, tek 2,3 odsto potrošača prepoznaje ulogu resornog ministarstva, a samo 45 odsto zna koje su inspekcije nadležne,potvrđuje Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda
Prema informacijama potrošači u Srbiji sve ređe odlaze u velike kupovine. Šta nam to govori o položaju potrošača u zemlji?
Da. Smanjena kupovna moć potrošača uticala je, utiče i uticaće na ređa odlaženja potrošača u velike kupovine. Položaj potrošača u Srbiji je veoma težak i pogoršava se.
Radi zaštite potrošača i bezbednosti hrane potrebno je strogo poštovanje zakona, očekuje se da uskoro u skupštinskoj proceduri bude novi zakon o zaštiti potrošača. Šta bi ovim zakonom dobili potrošači a sta trgovci u Srbiji?
Zakonom o zaštiti potrošača načelno se tretira pravo potrošača na bezbednu hranu. Njega potpunije, a nedovoljno, uređuje Zakon o bezbednosti hrane. I on, takođe, treba da pretrpi znatnije dopune i izmene. Treba ga usaglasiti sa međunarodnom i evropskom regulativom i potrebama Republike Srbije. Ova oblast je detaljnije uređena u veše desetina pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima, po vrstama proizvoda, kao i drugim podzakonskim aktima. I oni nisu dovoljno usklađeni sa regulativom u EU i svetu i potrebama Srbije. Novi Nacrt Zakona o zaštiti potrošača donosi više novina. One se odnose na zaštitu potrošača pri kupovini robe i usluga na daljinu i izvan poslovnih prostorija. Propisuje kraći rok za odgovor trgovca na reklamaciju potrošača. Delimično vraća deo nadležnosti tržišnoj inspekciji. Olakšava postupak odustajanja od kupovine, za kupovinu izvan poslovnih prostorija i na daljinu. Propisuje obaveze trgovaca koji nude robu i usluge na daljinu, da pre zaključenja ugovora potpunije informišu potrošače o bitnim pravima i obavezama. Ovo su poboljšanja Zakona, koja podjednako odgovaraju potrošačima i trgovcima.
Ali, Nacrt Zakona o zaštiti potrošača zadržava čitav niz loših i donosi nova loša rešenja. U njih se svrstavaju rešenja o koordinaciji rada državnih organa i organizacija koji imaju nadležnosti iz oblasti zaštite potrošača. Neprihvatljiva su ponuđena rešenja o organizaciju udruženja potrošača i njihovih saveza i o saradnji nadležnog ministarstva za zaštitu potrošača sa nezavisnim nevladinim, vanstranačkim, neprofitnim udruženjima potrošača i njihovim savezima. Nacrtom Zakona se uspostavlja mreža državnih organa i državnih i od države zavisnih organizacija potrošača na znatno suženom prostoru za delovanje. Delatnosti udruženja potrošača i njihovih saveza su smanjene, suprotno tendencijama razvoja zaštite potrošača u EU i svetu. U nadležnost državnih organa prenose se poslovi koji po međunarodnim propisima koje je prihvatila Republika Srbija, pripadaju nezavisnim, nevladinim organizacijama potrošača. Veliki problem su i odredbe o finansiranju udruženja i njihovih saveza. Umesto da budu razrađeni i prošireni u skladu sa Zakonom o udruženjima i Statutom Potrošačke internacionale, namerno su suženi da bi se smanjile mogućnosti za nezavisan rad i razvoj udruženja potrošača i njihovih saveza. Nisu u skladu sa Ustavom Srbije i Zakonom o udruženjima odredbe o evidentiranju udruženja i njihovih saveza u Ministarstvu nadležnom za zaštitu potrošača. Neustavno je i nezakonito propisivanje organizacije evidentiranih udruženja potrošača i njihovih saveza, bez mogućnosti neevidentiranim organizacijama potrošača da se udružuju u skladu sa Zakonom o udruženjima. Takva forma organizovanja može se propisati samo za državne I od države zavisne organizacije potrošača, što je neskrivena namera predlagača. Nacrt zakona ne definiše kriterijume reprezentativnosti udruženja i njihovih saveza. Ne uređuje pitanje učešća nezavisnih organizacija potrošača u donošenju i primeni zakona i podzakonskih akata, u skladu sa razrađenom i obavezujućom regulativom u EU i aktima Vlade Republike Srbije, itd.
Ako se usvoji predloženi Nacrt zakona o zaštiti potrošača, potrošačima će doneti neznatna poboljšanja preuzetim normama iz obavezujuće regulative EU. Time će se pobuditi velika očekivanja potrošača, koja će se u vreme primene vratiti kao novo razočarenje. Deo trgovaca će iskoristiti slabosti u Zakonu za maksimiranje trenutnih ekonomskih interesa na štetu potrošača, države Srbije i dele biznis sektora koji nema kapacitete da utiče na kreiranje zakonskih rešenja. I trgovci koji ostvare trenutne koristi od loših zakonskih rešenja biće gubitnici na srednji i duži rok, jer u ekonomiji se ništa ne poklanja. Shvatiće da se nefer konkurencijom i prekomernim opterećenjem potrošača ne može obezbediti stabilan rast i razvoj. On proizlazi iz optimalnog rasta profita, a ne iz zloupotreba monopolskog i dominantnog položaja na tržištu I uticaja na kreiranje loših zakonskih rešenja. Oni će biti zatečeni konkurencijom iz EU i sveta, koja će im ugroziti opstanak na tržištu.
Postoji privid da je srpski potrošač zaštićen kao i njegove kolege u razvijenom delu Evrope. Koliko su potrošači u Srbiji informisani o svojim pravima.
Da. Kroz medije se šire netačne informacije o prevelikoj žaštićenosti potrošača u Srbiji. Stvara se privid da su potrošači u Srbiji zaštićeni kao potrošači u razvijenom delu Evrope i da ne postoji potreba da se unapređuje regulativa i praksa, već da je treba usmeriti u suprotnom smeru. To se i čini kroz donošenje novih zakna u oblasti zaštite potrošača. Ove promene su skoro nedostupne široj javnosti. Često su prekrivene delimično preuzetim delovima direktiva EU i snažnim kampanjama u kojim učestvuju i najviši državni funkcioneri, tvrdnjom da će navedeni Nacrt zakona biti “najbolji Zakon o zaštiti potrošača u Evropi”.
Potrošači su nedovoljno informisani o svojim pravima, institucijama koje se bave zaštitom potrošača i postupcima kojim mogu da zaštite i ostvare svoja prava i interese.
Koje su najčešće pritužbe potrošača?
Najčešće žalbe potrošača su na: kvalitet obuće, odeće, mobilnih telefona, posebno dobijenih uz kupljene skupe pakete za jedan dinar, cene i kvalitet usluga, posebno u slučajevima hitnih intervencija, pogoršanu bezbednost i kvalitet hrane, nemogućnost angažovanja tržišnih inspektora u rešavanju potrošačkih sporova, nedopustivo duge rokove za otklanjanje nesaobraznosti (neispravnosti), posebno aparata I uređaja bez kojih je nemoguć normalan život u gradskim uslovima (zamrzivači, frižideri, bojleri, drugi aparati za domaćinstvo, mobilni telefoni, kombajni u vreme žetve, nemogućnost kontakata sa regionalnim savetodavnim centrima i Centrom za zaštitu potrošača u sastavu Odeljenja za zaštitu potrošača i dr.
Da li i koliko organizacije potrošača sarađuju međusobno.
Organizacije potrošača u Srbiji nedovoljno sarađuju. Neke su u dugotrajnim nedopustivim sukobima. Broj udruženja potrošača je dramatično smanjen. U najvećem delu Republike Srbije ne postoje nikakvi oblici potrošačkog organizovanja. Uglavnom su skoncentrisana u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu. Nažalost, u postojećim uslovima, male su mogućnosti za uspostavljanje i razvoj saradnje nezavisnih, nevladinih udruženja potrošača i njihovih saveza. Radi se o vrlo različitim organizacijama potrošača – više ih je formirano od strane državnih organa i stranaka dok su na vlasti. Posvećenost ostvarivanju i zaštiti prava i interesa potrošača od znatnog broja aktivista, udruženja potrošača i njihovih saveza, u skladu sa Ustavom, preuzetim međunarodnim propisima, zakonima i podzakonskim alatima je nedovoljna. Nespremnost više udruženja za rad i delovanje kao nezavisnih, vanstranačkih, nevladinih i neprofitnih, je velika smetnja za uspostavljanje neophodne saradnje, koja bi doprinela unapređenju zaštite potrošača u Srbiji. Pojedina udruženja i njihovi savezi, zbog sitnih trenutnih koristi, zapostavljaju svoju misiju i kompromituju veliku posvećenost zaštiti prava interesa potrošača od strane znatnog broja aktivista.
Za Korene
Antigona
