Najugledniji vojni diletant režima, Miroslav Lazanski, sažeto je objasnio mitomansku suštinu disperzirane pobedničke vojne vežbe u Srbiji: da svima pokažemo šta imamo. Muška stvar, muški lek.
I vežbe, kao i parade, ili egzaltirani istupi važnih državnih glava, imaju smisao pokazivačkog egzibicionizma. Eto, to smo mi, samo pogledajte koliko smo jaki. Hoćete li da se pokačite sa nama? Javne vežbe, koje u svojoj biti sadrže slabo maskirane poruke o poželjnoj snazi režima, a ne državne vojske, uglavnom nemaju praktični značaj. Ali dobra obuka ima, operativno sadejstvo ima. Kao i ono što profesionalci umeju, ali to pokazuju samo onima kojima valja pokazati.
U suštini „velika vežba na deset lokacija“ je malo bogatiji tehnički zbor, sa ukupnim brojnim stanjem jedne ojačane brigade. Njena dinamika je bila marketinški, ali ne i operativno taktički usaglašena. Vojnici su na svojim „tačkama“ korektno odradili posao, ali smisao celine tog poduhvata, osim neubedljivog šepurenja manekena državnog vrha, nije poznat. Ako je to poligonska parada pobednika, možda je snagu valjalo pokazivati dodatnom pacifikacijom temeljno očerupanih jastrebova (Vulina, na primer).
Nije poznato je li postojala jedinstvena komandna i operativna usaglašenost smisaono potpuno razuđenih segmenata kao što su: „Borbena grupa u napadu, uz učešće više od 1.200 vojnika i (simboličnih) 100 sredstava ratne tehnike – borbenih vozila, aviona i protivoklopnih helikoptera“. Sve to na Pasuljanskim livadama. Slična stvar je izvedena na Pešteru, sa srodnim sredstvima i oko 2.000 vojnika i oko 100 borbenih vozila, takođe.
Ako nema čvrste teritorijalne konotacije između ova dva segmenta, može se pojmiti da je supoziciona pretpostavka slična, uz nedoumicu o prirodi hipotetičkog neprijatelja. Osim ako takvu opasnost država ne prepoznaje u sebi samoj.
Zato su segmenti vežbe kod Titela (ušće Begeja u Tisu), ili tenkovski marš kod Sremske Mitrovice (30 tenkova i 100 vojnika), ili stanica za dekontaminaciju čak negde na Jastrepcu, u prilično nelogičnoj disperziji i neskladu sa težištem i ciljevima dejstava (ako je to neko uopšte odredio) na Pasuljanskim livadama i Pešteru (ukupno 3.200 vojnika). Tamo je naime bilo gro ljudstva, hodajuće i leteće tehnike, i modernih borbenih sistema. I naravno, sve komandne bojeve glave.
Bilo je i nekih naznaka protivterorističke borbe, koja je ostala u senci onih delova vežbe koji su obuhvatali najmasovnija dejstva i prisustvo „vrhovnog komandanta“.
On je sa svoje strane pokazao uobičajeno laičko oduševljenje, čak zaprepašćen notornim principima dejstva artiljerije „zamislite, naši topovi gađaju preko naših tenkova“. Neko je morao da pripremi vrhovnog za važne izjave i da ga upozna sa vekovnom praksom da artiljerija redovno dejstvuje „preko glava“ sopstvenih jedinica. On je objasnio da su sve rakete pogodile, a „samo dve nisu“, pokušavši da objasni zašto su baš te dve omašile, ali mu se nije dalo da bude ubedljiv. Promašile, eto…
Ako bismo pokušali da definišemo prirodu osobenih manevara pod nazivom „Vek pobednika“, mora se reći da to nije bila homogena vežba, jer nije imala jedinstvenu zamisao, konzistentnost, logiku izvođenja po vremenu, mestu i prostoru, i jedinstveni cilj. Bio je to heterogeni skup pokaznih vežbi, u kojima su dejstvovale samo „ad hok“ formirane borbene grupe, uz istrgnute delove matičnih formacijskih jedinica.
Šta se događa sa neprijateljem i kome su upućene krajnje nejasne poruke konfuznih manevara? Izgleda svima oko nas, pa i članicama NATO-a. Vojnom vrhu godi što je vrhovni, koji nimalo ne razume stvari, očaran vežbama, koje su već na prvi pogled neusklađene sa bilo kojom istinskom ratnom hipotezom. Ali je zato proizvedena nadmena (i rekao bih sporna) teza koja, nevezana za pobednički povod od pre 100 godina glasi: U regionu niko (nije) ravan Vojsci Srbije. Osim Rumunije, koja nam je dobar komšija. Ostali bi, na osnovu te neskromne procene odnosa snaga, morali da strepe od nas, sve sa Alijansom kojoj pripadaju.
Zašto bi iko strepeo, ako vrhovni tvrdi da nećemo ratovati. Osim ako nas neko napadne, što nije isključeno. Naprotiv, stalno je uključeno. A onda moramo pokazati da smo najjači, isključujući Rumuniju, pa bi nas ponovo smirivao neko mnogo jači od nas.
Da li nam je takav rasplet već odnekud poznat? Jeste, ali postoji jedno više puta ponovljeno pravilo: pametni se samo jednom nauče na tuđem iskustvu. A budale bezbroj puta na svom.
Sve mi se čini da je vežba koncipirana tako da režim sam sebe ohrabri za prinudno zbacivanje teškog bremena s leđa. Za takve, neprijatelja ima na sve strane, a čega nema može se izmisliti.
Zbog toga predsednik sve češće gađa preko glava sopstvenih snaga, ne libeći se da potrefi i glavu, tragajući za silom koja bi rešila sve njegove strahove. Ali takve sile nema. Ako se mogu izmišljati dušmani, može i sila koja će ih satrti. Mnogo smo jaki, brate (navijačka).
I zbog toga se jasno videlo kako ovaj tužni skup na vrhu vidi sebe sa silom i silu oko sebe. Rukuju opasnom igračkom koju ne razumeju, ali se dive i sebi i njoj. Ona je oštećena, nesolidna, prilično zastarela, ali je opasna i za njih i za nas. Vidite šta smo sve doživeli u veku iza nas. Da li vam bilo ko od onih provincijskih nesrećnika, koji se sa Tačijem ćuškaju oko mesta za sedenje iza Putina, izgleda kao pobednik?
Ljubodrag Stojadinović
Izvor: Peščanik.net
Ova vojna vezba je provera…..Pametnom moze dosta da ukaze gde skripi i kako se sprovodi i rukovodi velikim operacijama.
Mladene, rekoste „Neutralnost nas skupo kosta“ i spominjete neku cifru… Koliko je nase pretke kostala neutralnost i sloboda?! Milioni zivota, ZIVOTA I KRVI, a ne para! Vasom, moram reci apsolutno nenormalnom izjavom, ste se popisali na sve nase velikne! Po vama je Lazar bio budala? Kao i Karadjordje, Milos, Sindjelic, solunci, vojnici sa Kosara? Da ne spominjem koliku stetu nam je taj nato naneo bombardovanjem… Sram vas bilo! Gnusam se takvih ljudi. I nemojte samo sa pricom kako je ovo 21. vek bla bla bla… Svet funkcionise isto od kad je nastao, i tako ce sve dok postoji! Cast i hrabrost su bezvremenske, a fukara je fukara, takvima nema pomoci.
Нису битне ове ситне рибе пљуцкалице, „Младен“, „Странац“ итд. то је на жалост званична државна политика, мада то АВ неће (не сме) да каже отворено. Другосрбијанство се накалемило на комуњарску „кривицу великосрпског национализма и хегемоније“ а обоје су само наставак политике „српске кривице“ посејане још за време Хабсбурга, да би се оправдало свако зло које је чињено српском народу да би се спречило стварање заједничке српске државе. Увек су криви Срби, јер су „неразумни“, „не уклапају се“, „јер су заостали“ (блажа варијанта), јер су проклет, криминалан и злочиначки народ (тежа, која се користи кад треба опрати руке од српске крви). Много згодна реторика. Тако су и јадни тзв. Хрвати, са благословом запада, „бранећи се“ починили два геноцида над Србима, а запад такђе, „бранећи“ свет од „српске пошасти“ избомбардовао их (нас) до миле воље и запосео и Босну и Космет. А где нам је место у њиховом поретку најбоље говори то где су пре неки дан сместили њиховог верног дупелисца АВ у Паризу – у задњем реду, с планом да нас у догледној будућности ни тамо не буде…
Koliko košta remont jednog „poklonjenog“ aviona MIG 29?
Koliko košta izgradnja nove bolnice za decu Tiršova 2 u Beogradu?
Da li se Srbija 12 ili 14 remontovanih aviona MIG 29 može uspešno suprostaviti NATO avijaciji kao 1999. godine u eventualnom novom hipotetičkom vojnom sukobu sa NATO paktom?
Da li nam trebaju „remontovani“ avioni samo za paradne svrhe i ako nam trebaju zašto ih tako skupo plaćamo?
Da li nam je „ponos“ bitniji od naše dece?
Jedna stara kineska poslovica kaže:“Samo se budala dava puta sapliće o isti kamen“!
Zašto se uvek „učimo“ na našem a ne na tuđim greškama?
За болницу нема бриге, НАТО обећао, колико год да кошта. Мучи га што је милосрдним бомбардовањем хемијски и радиоактивно загадио целу Србију, па нема довољно болница за сву болесну децу. Чак нуди Србији и нова новцата дечја гробља, затребаће. Ма нема Србији будућности без НА ТО…
AL’ SE NALUPETA. SVA SRECA DA SI U MANJINI.
Dobra analza.
Srbiji je mesto u NATO-u.
„Neutralnost“ nas skupo košta.
Godišnji vojni budžet Vojske Srbije je oko 800 miliona $.
Da smo u NATO-u verovatno bi nam vojni budžet bio višestruko manji, pa bi novac koji se bespotrebno troši na „odbranu“ mogao da se unutar budžeta preraspodeli na druge namene – zdravstvo, obrazvoanje…
Bolesnu decu lečimo i kako stvari stoje još dugo godina lečićemo putem SMS-a.
Tuga.
Подршка Младену. Србији је већ одавно место у ЕУ и у НАТО.
Не може човек да не жали овакве ликове. И да се неким чудом извуку из милогорског дупета, остају у НАТО-вом. Безнадежно у говнима…
Da smo u NATO-u verovatno bi nam vojni budžet bio višestruko manji? Verovatno Mladene? Odakle Vam hrabrost da napišete komentar na osnovu toga sto ne znate? Naravno da bismo u slucaju ulaska u NATO na vojsku trošili više nego sada i neću da ulazim u to da li je to dobro ili loše. Hocu da ukažem ljudima koji čitaju na ovom portalu da su se pojavili trolari i sendvičari. Čuvajte se.
Njegova hrabrost na internetu kosta sto evra. Mnogo li je?Neki se prodaju i za sendvic.