Moć kriminalnog i politčkog podzemlja

Država nije porazila već samo je privremeno “neutralisala“ ili “primirila” organizovano kriminalno i delom političko podzemlje. Što je Srbija siromašnija, manje plate, visoka korupcija, veća nezaposlenost, slab rad institucija i samovolja političkih partija na vlasti, raste proprcionalno uticaj kriminalnog i političkog podzemlja na tokove društva.

Kriminalno podzemlje povezano je sa klanovima narko mafije i ostalim poslovima organizovanog kriminala uz podršku struktura policije kao njihovih “zaštitnika” ili “informatora”. Pored kriminalnog podzemlja deluje i nikada ugašeno političko podzemlje uticajnih u vlasti, političkim partijama i ekonomskim oligarhijama koji rade na rasprodaji nacionalnih resursa stranim kupcima, blokiraju pravni sistem svojim uticajima ili su umešani u prljave poslove, ili upravljaju na “mafijaški” način javnim preduzećima i građevinskim zemljištem. Tako se kriminalno i političko podzemlje međusobno štiti i dopunjuje. Šematizam kriminalnog i političkog podzemlja deluje od opštine do ministarstava, i u najčešćem slučaju se prate tokovi novca ali i važnih odluka i centara moći. Mafijaški klanovi se povezuju, vode međusobno “ratove” ali jezik im je isti. To su interesi, tržište, novac i uticaj. Za ove poslove biraju ministre, poslanike, direktore javnih kompanija, poreznike, policajce, obaveštajnu agenturu, ali i tajkune kao bankarske službenike. Mafija onda širi svoj uticaj na faramceutiku i delove zdrastvenog sistema. Sistem je organizovan u koncentričnim krugovima. Upravo zbog toga nije bilo jasne pravosudne presude šefu podzemlja Kosmajcu, tajkunima poput Bogićevića i drugih ili raskrinkavanju mreža Drarka Šarića koji upravlja iz zatvora svojim klanova i mrežama policije u Srbiji i Crnoj Gori. Ministri i političari u Srbiji samo su “glumci” na javnoj sceni koji se busaju u grudi da je država jača od mafije. Pošto je dugo državna moć preko političkih moćnika bila deo mafijaške hobotince, ovaj sistem se nije demontirao nego se samo preorijentisao jedno vreme na druge poslove dok ne ojača. Sada je ta mreža ojačana podmlađenim “vojnicima” mafije koji su zamena za “Zemunski klan” na drugim osnovama.

Mafijaška “hobotnica” u sportskim klubovima

Mafijaške grupacije su recimo u dubini sportskih uprava i navijačkih krugova. Decenijama su moćni fudbalski i sportski klubovi u Srbiji pod okriljem političara, tajkuna, službi bezbednosti, a zašto ne naglasiti i u „raljama kriminala“. Najvažnija „sporedna stvar“ u Srbiji – fudbal, deo je moćnih klanova političara i mafijaša koji „ukrštaju koplja“ kroz navijačke grupe koje su postale svojevrsne „vojske“, ali i pretorijanske Mafija, pre svega, narko karteli, perfidno, ali i „vulagarno“ su se uvukli u fudbalske strukture. Prisustvo mafije u sportskim klubovima nije samo u radu klubova i uprava, već i u prodaji igrača, ali i načinu trgovine i raznošenja opijata. Mafija koja obrće veliki novac u moćnim sportskim i fudbalskim krugovima bitno utiče na procese privatizacije ili sprečavanja privatizacije klubova, jer bi na taj način izgubila svoj uticaj. Po principu „milom ili silom“, mafijaši se nameću novim strukturama u klubovima i sportskim društvima. Obračuni među klupskim navijačkim oligarhijama predstavljaju prave kriminogene ratove. Sve to ide uz veliki obrt novca, korupcije i transfera droge. Država Srbija je pred velikim iskušenjima da ozbiljno preispita legalnost i legitimitet navijačkih klubova i UO sportskih klubova koji su postali leglo organizovanog kriminala. Nije potrebno navoditi ni jedan fudbalski ili sportski klub, ali je infekcija korupcije i kriminala duboko inkorporirana uz prisustvo i političke i državne oligarhije. Svojvremeno premijer Srbije je sam rekao da nema snage da reši probleme privatizacije klubova, što bi praktično prevedeno bilo nemogućnost “obračuna” sa mafijaškim klanovima u klubovima i “pretorijanskim navijačkim “sindikatima”. Navijači su kao jedna pretorijanska vojska mafijaške organizacije. U pitanju je klasična narko mafija koja klubove koristi kao paravan, a koja je najviše pogođena merama i borbom protiv organizovanog kriminala

„Crni” i “oprani” biznis težak do milijardu evra

Razne moguće zaverničke akcije prema državi i strukturama državne moći na “podzemni” način uključeni su i ljudi sa visokih pozicija iz državnih struktura, kao i tajkuni. Ali nije sve to. Mafija kupuje političare, ministre, sudije, tužioce i kontroliše tokove novca kroz razne poslove. Veliki je problem korupcije u strukturama policije i državnih organa. Mafija danas poseduje modernu špijunsko-prislušnu opremu, brze automobile, hotele, kocakarnice, restrane brze hrane, prostituciju, drži agencije za nekretnine, menjačnice, igre na sreću. Na svim ovim poslovima godišnje se obrne najmanje 400-500 milona evra neoporezovanih ili opranih para, a suma se kreće i do milijardu evra. Mafijaški kanali kontrolišu tzv. “buvlje pijace” razne prodavnice polovne garderobe. Za sve ove poslove zainteresovani su i korumpirani i srebrorljubivi političari i ljudi u vlasti. Oružje i oprema za razne kriminalne i prevratničke akcije više nije ni skupa niti je teško nabaviti. Za te operacije služe korumpirani vojni službenici koji potkradaju vojna skladišta za nekoliko stotina do hiljadu evra. Cena oružja i droge nikada nije bila jeftinija na našem tržištu. Sada se može za 3000 evra nabaviti sve što treba za atentat na visoku ličnost. Bomba može da se nađe za 20 evra, pištolj od 150 do 200 evra, automatska puška od 300 do 700 evra, jedan metak košta jedan evro, zolja se može naći za 400 evra. Iznajmljivanje profesinalnog ubice košta od nekoliko stotina evra do više stotina hiljada evra u zavisnosti od moći i finansijske “težine” potencijalne “mete”. Velika je količina municije ostala sa raznih ratišta na prostorima bivše Jugoslavije kao i obučenih za sve oblike kriminalnog delovanja. Sve ovo govori da država nije pobedila mafiju, ali ni mafija nije pobedila državu, već je reč o infiltraciji organizovanog kriminalnog podzemlja u vrhove političke i državne moći i vlasti, što onda stvara mrežu tzv. “političkog podzemlja”. Kada danas neko preti vrhovima državne vlasti, onda to nisu samo mafijaški klanovi u borbi za zaštitu i naplatu svojih dugova, već i podrška državnog odnosno poltičkog podzemlja koji je kao virus “usađen” u kabinete moćnih ljudi na vlasti i žele svoj deo kolača a da pri tome ostanu “vladari u senci”. Sve ovo nije samo praksa u Srbiji već u skoro svim državama Balkana bez izuzetka. Sada stasavaju mafijaški klanovi “belih okovratnika” i političke elite koja rasprodaje prirodna bogatstva svojih država da bi opstali na vlasti ili dobijali procente od trgovine. Reč je o tzv. “ekonomskim ubicama” koji deluju i u Srbiji i već su napravili velike štete. Najveće štete ekononoskih ubica pored rasprodaje nacionalnih bogatstava su i dovođenje nacije i države u ekonomsko i dužničko ropstvo. Tada su gospodari država i naroda “uglađeni” bankari i moćni “hedž fondovi”.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.rs