Mogućnosti saradnje Srbije sa Razvojnom bankom BRIKS

1
651

brics-bankSrbija i srpski faktor na Balkanu u celini, ulazi u period nestabilnosti u međunarodnim odnosima, sa nizom izazova, gde su posebno značajni ekonomska problematika i bezbednost. Sa porastom uloge multipolarizma u savremenom svetu gde poseban značaj imaju Rusija, BRIKS, ŠOS, srpskom faktoru se nudi mogućnost ravnomernije spoljne politike i saradnje.

Nakon skupa u Ufi BRIKS i ŠOS jula ove godine, svet je ozbiljnije zakoračio u multiplarizam. Sile BRIKS su razradile metode funkcionisanja ekonomskog sistema. Između ostalog, poslednjih godina došlo je do opadanja prekograničnih investicija u svetu za oko 40 %, što sile BRIKS uspešno supstituišu porastom međusobnog investiranja, a izuzetno važno za interese drugih zemalja, među kojima je i Srbija, je spremnost da se u te investicione projekte uključe i treće zemlje. Za poslednje četiri godine međusobna trgovinska razmena zemalja BRIKS povećana je za preko 50 %. Kako su investicije u savremenom svetu veoma deficitarne upravo Srbija, koja ima i tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom, ali i drugim zemljama BRIKS, može produbljivanjem svoje geopolitičke saradnje u tom pravcu, dobrim delom rešavati svoj problem deficita investicija. Što je posebno značajno ova ekonomska saradnja nije vezana nizom otežavajućih uslova, uključujući i političke pritiske, kao što je to recimo slučaj sa vodećim silama Zapada, a pre svega SAD.

Nova razvojna banka će finansirati infrastrukturne projekte u državama članicama i projekte koji treba da obezbede njihov održivi razvoj. Na skupu u Ufi na inicijativu Rusije doneta je strategija razvoja sila BRIKS do 2020, godine, gde je akcenat na međusobnoj koordinaciji, ali i rastu ekonomije svake od članica kao i zajedničkog podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu, posebno u oblasti energetike, visokih tehnologija i industrija u celini, poljoprivrede, nauke i obrazovanja. U isto vreme Evroazijski ekonomski savez koji obuhvata za sada Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgiziju i Jermenuju, dopunjavaće se sa Fondom puta svile, kao i Azijskom bankom. Put svile je zamašan saobraćajno ekonomski koridor koji treba da poveže Kinu sa Baltičkim regionom u Evropi. Kina je zainteresovana i za Balkan gde su joj potrebni tranzitne rute i skladišta za privrednu saradnju sa Evropom, ovde pojačano specijalnom saradnjom sa Rusijom i Evroazijskim ekonomskim savezom.

Da Vas podsetimo:  Ko ga je ovlastio da predaje Kosovo Šiptarima?

Srbija nije članica EU, ni NATO i ima specijalni trgovinski sproazum sa Rusijom, kao i tradicioalno prijateljske veze. U tom pravcu mogućnost produbljivanja saradnje sa Evroazijskim ekonomskim savezom je realna, a preko njega i sa zamašnim integracionim strukturama u kojima učestvuje Moskva, poput BRIKS, ŠOS, kao i već i drugih. U bilateralnoj trgovinskoj saradnji sa Rusijom, Kinom i Indijom Srbija ima već godinama naglašenu disproporciju, znatno većeg uvoza, u odnosu na izvoz, što se tek u slučaju sa Rusijom poslednjih godina koriguje. Nove formule ekonomske saradnje na nivou BRIKS i trećih zemalja poebno po pitanju dobijanja investicija daje mogućnost našoj zemlji za razvijanje i povećavanje koristi od privredne saradnje sa ovim silama u usponu.

Nova razvojna banka BRIKS će funkcionisati po principu direktnih učešća kreditora u projektima za koje se odobravaju sredstva, pa je stoga davaoc kredita i zainteresovan za uspešnost privrede primaoca kredita. Nasuprot tome, a to možemo najbolje sagledati preko grčke dužničke krize, gde Grčka mora ispunjavati ropske uslove MMF, što dalje urušava njenu ekonomiju i lišava je šansi da sve to isplati, zbog čega mora da uzima nove zajmove, što uzrokuje potpunu zavisnost od kreditora. Ovakav pristup Srbiji daleko više odgovara nego metoda MMF, koja kao kreditor vrši pritisak na primenu neoliberalnih postulata, što po nizu slučaja u svetu, predstavlja produbljivanje ekonomske krize i u isto vreme dalji porast zaduženosti zemlje, što je spirala koja paralelno sa nenaklonjenom geopolitikom SAD i nekih drugih zapadnih sila prema nama, dovodi u krajnjoj liniji do resuverenizacije zemlje, neupitnog puta ka bankrotu i rasprodaji preostalih resursa, a u političkoj ravni do slamanja državotvornosti i teritorijalnog integriteta, te u kulturnoj do nametanja obrasca gubitka nacionalnog identiteta.

U političko-bezbednosnoj ravni, u Ufi je ŠOS proširen za Indiju i Pakistan (punopravni članovi od ranije su bili Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgizija, Tacikistan, Uzbekistan), dok su status posmatrača pored Irana, Avganistana, Mongolije, dobila i Belorusija, a status partnera pored Turske i Šri Lanke dobili i Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža i Nepal. Srbija koja ima status posmatrača u ODKB, članstvo u Partnerstvu za mir i raznovrsne oblike saradnje kao nečlanica sa NATO, bi potencijalno dobijanjem statusa partnera, a u perspektivi čak i posmatrača u ŠOS značajno pojačala svoju međunarodnu poziciju neutralnosti, ali i zaštitu integriteta u sektoru bezbednosti.

Da Vas podsetimo:  Trbuhom za kruhom: Ko god može – odlazi odavde!

05_dragan-petrovic-200x200

Dr Dragan Petrović

Geopolitika

1 KOMENTAR

  1. Glavno je da smo clanica MMF, koja skida kaiseve koze sa nasih ledja. Verovatno ce da predju i na skidanje skalpa. Srbija se drzi MMF kao ,,slepac plota,,, a Madjarski predsednik se zahvalio njima na velikodusnoj ,,usluzi,,.
    Kontakti sa Kinom datiraju iz 1980. godine. Kontakti su bili i u sferi bilatralnih projekata, povremeno su bili profitabilni za nasu zemlju. Posebno treba istaci da smo mi Kini pruzili ruku kada je njima trebala pomoc. Sto svako koje i ole korektan to ima na umu. Kako Kina tretira Srbiju ? To moze svako da se uveri…izmedju ostalog bice ne zapamcen dogadjaj da njihov predsednik po drugi put poseti nasu zemlju.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime