„Moja Srbija“ i produžetak agonije srpskog društva i države

0
81

Promenilo se stanje na frontu, to govori najava formiranja nove političke organizacije, radno nazvane „Moja Srbija“. U nju je planirano da uđu postojeći vršioci vlasti u Srbiji i to kao u kaubojskim filmovima – da preskoče u punoj brzini. Tako planira vlast, a šta će biti u praksi to ćemo videti jer građani Srbije još nisu rekli svoje. Najavljeno prestrojavanje je jedna od prvih refleksija događaja u Ukrajini na političku scenu Srbije, i signal da se očekuje da će na suve livade do zemlje opustošene Srbije uskoro pasti žiška kadra da napravi plamen koji će promeniti ekosistem u kome živimo.

Postalo je degutantno posmatrati dovijanje Agencija (političari u Srbiji su njihovi spikeri) da opravdaju sumanuta kadrovska rešenja na najvažnijim mestima ove države ili bezbrojna kršenja zakona od strane vršioca vlasti. Na primer, Aleksandar Vučić je najavio da će nova Predsednica Vlade Srije Ana Brnabić biti „samo dve godine“, najavljujući za tada nove izbore. Njegova izjava je najpre alat kontrole štete usmeravajući narodno mišljenje u pravcu: „Hajde nemojte se buniti što je Ana Brnabić Predsednik Vlade, što je treći put na tom mestu, i onako neće biti ceo mandat!“. Vreme je da se postojeća politička scena osveži, prepakuje i krene ka sistemu koji je razumljiviji onima koji regulišu ovaj segment u Srbiji. Potreban je „praktičniji“ sistem kojeg je lakše kontrolisati jer ima mnogo manje promenljivih – dvopartijski sistem. Toliko su uložili u aktere na političkoj sceni da im se nije lako, čak ni nakon 20 godina raubovanja, odreknći. U ovom trenutku, organizuje se promena političkog sistema, ali sa istim ljudima. Isti ljudi će stajati pod drugim zastavama ili sedeti u istim radnjama samo sa drugim nazivima firmi iznad ulaza.

Priprema za odbranu okupirane teritorije. Više od 20 godina smo bombardovani pričom da „Evropa nema alternativu“. Ta priča je toliko puta prana i ponovo korišćena da je postala toliko tanka da se sa njom ništa više ne može prekriti. Međutim, tokom svih ovih godina niko nije smeo postaviti dilemu „Zapad ili Srbija“. Odgovor se „znao naizust“ a to je Zapad. Sve šta se činilo, a činilo se mnogo protiv države Srbije i građana, je pravdano žrtvom za ulazak u Evropsku uniju „kol`ko sutra“. Sada, kada su se snage na terenu promenile postalo je jasno da pozicija brutalno nametnutog cilja ka kome se gura naše društvo počela klimati. Narod je neopozivo okrenut ka Rusiji pa i po cenu novog stradanja. Stoga je potrebno hitno menjati taktiku okupacije i uzeti u kalkulaciju novi faktor koji je već iza susednog brda, i čiji miris vetar promena je već doneo.

Da Vas podsetimo:  Vučić na strani Kurtija i Šolca - Kritika Putina kao uvod u uvođenje sankcija Rusiji

Zauzimanje prostora koji se formirao u javnom mnjenju Srbije. Formiranjem dva politička bloka između kojih je pustinja, i brutalnim nametanjem padobranaca na političkoj sceni koji nemaju utemeljenje u narodu, došlo je do bolesnog stanja u društvu. Narod je bio prinuđen da sve aktere političke scene „izluči“ iz sebe i polako gura ka periferiji tela. To su pokazali izbori jer vlast, kako bi održala iluziju političkog sistema, je morala da namiče glasove ne samo za sebe već i za opoziciju. Sada taj novoformirani prostor čistoće i zdravlja (koji je stvorio organizam naroda), postao je privlačan virusima i bakterijama koji se bore za život.

Stvaranje „šuma“ u javnom mnjenju. U slučaju da se, uprkos izgladnjivanju i batinašima, među građanima izrodi izvorna organizacija koja zauzima pomenuti prostor čistoće i zdravlja, korisno je napraviti „šum“ koji će da ima sličnu frekfenciju, kako bi se neizvežbano uho moglo upecati. Državni i strani „nezavisni“ mediji ako pomognu tako što „šumu“ daju prostor (a izvornu organizaciju pokriju ćutanjem i tišinom) uspeh je skoro potpun.

Oni se vode logikom „ako postoji valja delovati a ako ne postoji nije loše instalirati“. Stoga, nakon dve decenije Zapadno-centričnog sistema nameravaju da instaliraju „Srbo-centrični“ sistem, ali ponovo u njihovu korist. Računaju da instalacijom dileme „Srbija ili Rusija“ građani Srbije ne bi trebali imati dileme, da će ostati pri svojoj domovini i tako sami sebe odvojiti od veze prema Rusima. Inače, dilema „Srbija ili Rusija“ u praksi ne postoji, ali to zapadnom oku prolazi kroz receptore, i oni to ne vide na isti način kao i mi. Zašto ovo pitanje nije postavljano više od dve decenije dok je na meniju u Srbiji bilo samo jedno jelo – „Zapad ili smrt“ znate i sami. U kalkulaciju ovaj put ulazi još jedna struja koja mora da bude pod njihovom kontrolom: „Svi Srbi u jednoj državi“. Valja im sve te struje koje postoje i koje će se roditi držati pod kontrolom. Kako to najbolje činiti? Formirati organizaciju koja će da artikuliše jasne zahteve i interese građana u pravcu koji strancima odgovara.

U objavama i izjavama u vezi „Moja Srbija“, koje su očigledno krojene u nekoj od agencija, često se koristi: „ako Vučić smatra“, „za koje Vučić smatra da su svojim delovanjem naneli štetu imidžu stranke“. Svi znamo da su sve odluke koje je donosio SNS bile samo iz glave predsednika stranke! Ko je onda jedini doprineo tako lošem imidžu stranke? Pa onaj ko je komandovao organizovanom političkom grupom – Aleksandar Vučić!

Da Vas podsetimo:  Evropa skinula rukavice i saopštila Srbiji ogoljenu istinu!

Pokušavaju da nađu čistu vodu ili sveža krv, kojom će se pročistiti mrak i mulj nakupljen nakon decenija vođenja užasne politike po državu i građane. I oni su svesni da će malo ljudi se „upecati“ na ovaj projekat-podvalu: građanima je dosta terora Radikalno-Naprednjačkog kartela i njehovih derivata. Stoga će autori ovog projekta se opredeliti za promenu naziva firme, slogana, preuređenje izloga, promene inventara, stolnjaka i eventualno će ubaciti poneku novu konobaricu. Ljudi koji odlučuju i oni koji izvršavaju naređenja će ostati isti.

Strašno je u da se Srbiji vlast menja i modfikuje sa novim okolnostima u državi i svetu, dok opozicija nastavlja „sve po starom“ već više od dve decenije. Umesto da opozicija ima pokretljivost i operabilnost (jer nema teret vršenja vlasti i tantijema), ona se zaključava u idejna i personalna rešenja. Umesto da se opoziciona politička organizacija modifikuje tako da bude prihvatljiva što većem broju građana (bez gubljenja identiteta naravno), ona pokušava da menja građane prema svojim viđenjima. Ko odbije, u odbani privilegija i prihoda, biva odmah zasut neprimerenim nadimcima i epitetima. O ovim problemima više ne treba da razmišlja opozicija, već oni koji ih pomažu, finansiraju, organizuju i drže polumrtve na političkoj sceni Srbije.

Naše društvo se samo kotrlja. Danas u Srbiji, smernica za delovanje političara se dobijaju merenjem javnog mnjenja a ne iz predizobrnog programa, dugoročnim planovima države ili društva (koji više i ne postoje). Rešavanje problema u društvu koji bi čak zahtevali žrtvovanje političke organizacije ili pojedinca su nemogući. Znamo ko i kako formira javno mnjenje kroz medije i društvene mreže. Stoga, interesovanja građana, koji se pojavljuju u anketama i analizama, a koja se uzimaju kao parametri za određivanje pravca delovanja političara, su samo prikriveni uticaj agencija i centara koji su izvan Srbije. Naše društvo se samo kotrlja i u to se postojeće političke partije i pojedinci malo mešaju (osim u delovima gde se raspoređuje javni novac). Postojanje političkih organizacija koje plaćaju građani Srbije a koje ne rade ništa drugo nego se brinu samo o sebi po bilo koju cenu zahteva hitnu akciju. Ovako dalje ne može i ne sme!

Napravi monopol na političkom tržištu i radi šta hoćeš. Postoji mnogo sposobnih građana koji nisu u mogućnosti da se organizuju jer nemaju novac (za troškove funkcionisanja organizacije niti novac da napuste svoje trenutna zaposlenja) da se u potpunoti posvete politici. Jedini koji imaju novac za političko angažovanje u Srbiji danas su upravo autori novog političkog projekta. Ko može uopšte da postoji u političkom prostoru države koja je okupirana, da ima novca i resursa da kontroliše sve aspekte javnog života? Sigurno ne pojedinci i organizacije koje su protiv okupacije!

Da Vas podsetimo:  Pet najlepših prirodnih atrakcija u Srbiji

Nije bitan sadržaj već je bitna forma. Politička organizacija koja se ograniči programom teško može služiti projektima stranaca koji su jako heterogeni (po interesima i dinamici). Stoga je potrebno imavi više frontova prema građanima Srbije. Vučić sa novom strankom neće prekinuti upravljanje SNS-om. Porodica Šešelj-Vučić sa „Moja Srbija“, SNS i SRS će imati apsolutni monopol na političkom tržištu Srbije. Prisetimo se njihovih vrednosti: u trenutcima kada je narod stradao, gladovao i krvario, oni su materijalno napredovali. Njihova moć leži isključivo u novcu prelivenom iz državne kase i stranih fondova. Dok su to sve radili ćutali smo; sada je naš problem nemerljivo veći i biće skuplji za lečenje.

Zloupotreba institucija Srbije. Evropska unija, SAD i UK stalno zahtevaju da instutucije u Srbiji funkcionišu. Na drugoj strani, kada im odgovara oni ingorišu odluke tih istith institucija svesno ih rušeći. Pomaganje ovog projekta je još jedan korak preko crvene linije prihvatljivog ponašanja za gosta u našoj kući.

Projekat „Moja Srbija“ može proći u praksi samo ako ne bude jasne konkurencije, pa građani usled nedostatka alternative (do sada se to zvalo „biram manje zlo“) prihvate učešće u novom ciklusu samoubistva svoje domovine. Ovo je jedan pokušaj produženja agonije u koju je uvučeno naše društvo već 30 godina. Dok mi kao anestezirano društvo prevaziđemo ovaj novi problem (koji je nametnut kako ne bi smo rešavali realne probleme) će proći godine i godine. Za to vreme, nastaviće sa pljačkom radne snage i resursa iz Srbije, i agonija u koju su nas gurnuli će dostići tačku sa koje nema oporavka.

Za ekonomiju postoje jasni antimonopolski zakoni, međutim, za političko tržište nema nikakvih pravila. Već čujem povike opozicionih tribuna sa stepeništa Narodne Skupštine: „Mi ćemo za vas, dragi naši građani, predložiti i izboriti da se donese takav Zakon!“. Ponovo se prave nesvesni da u toj istoj Skupštini koalicija Šešelj-Vučić ima dovoljno ruku da može da izglasa ili odbaci šta hoće. Zašto onda to pričaju? Biznis je biznis, i svaku poslovnu priliku treba iskoristiti, zar ne?!

Agencije, ambasadori i političari u Srbiji sa projektom „Moja Srbija“ ponovo pokazuju neprihvatanje da se promene u našem društvu izvrše odozgo. U redu, onda će biti izvršene – odozdo!

autor:Duško Kuzović

izvor:http://www.nspm.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime