Crnogorska vlast se baš i ne snalazi na verske praznike. Božić i Uskrs su zato nezgodni datumi. Još odavno je Đukanovićev režim zaratio sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a sa pravljenjem njihove, privatne crkve nešto baš ne ide dobro. Zato su ovoga Božića i Filip Vujanović i Milo Đukanović potrčali u Mojkovac na proslavu stogodišnjice „srpskih Termopila“. Šta su ova dva nesretna čoveka mogla da prozbore u Mojkovcu? Đukanović je rekao da obeležabanjem jubileja, savremena Crna Gora pokazuje da poštuje svoju slavnu prošlost! Još je dodao: „Potvrđujemo vernost slobodarskoj i moralnoj tradiciji Crne Gore“.
Ako je i od Mila, mnogo je.
Zamislite da čovek koji je svoj ostanak na vlasti plaćao sprovođenjem antisrpske politike i uvođenjem sankcija Rusiji priča o poštovanju slavne prošlosti!
Đukanović čini je antiistorijsko, u dubokoj suprotnosti sa crnogorskim kolektivnim pamćenjem i identitetskim temeljima. On negira sve srpsko, odriče se sopstvenog istorijskog pisma, sada se kao najmlađi NATO-potrčko sprema i za rat protiv Rusije.
Koliko je veliki njegov moralni i politički pad, moglo se videti baš u Mojkovcu. Pre 100 godina, na Badnje veče 1915. komandant Vojske Kraljevine Crne Gore serdar Janko Vukotić je pred vojnicima održao sledeći govor: „Svoj hrabroj srpskoj vojsci srećni badnjaci, koje po našem divnom srpskom običaju nalažemo u čast i u slavu Roždestva Hrista Spasitelja. Svemogući Bog, njegovi ugodnici i Isus Hristos Spasitelj neka blagoslave ove naše badnjake, a pomoću njihovom naše hrabre mišice spasiti će Crnu Goru i svo srpstvo. Da žive braća Rusi, naši moćni zaštitnici, koji su ponovo, iako se bore protivu tri moćna carstva, smrtan udar nanijeli protivniku u Galiciji. Srećno Badnje veče.“
Prepoznaje li se Milo u rečima serdara Janka? Ima li išta zajedničko sa čojstvom i junaštvom tog čoveka? Stidi li se onoga što je radio svih ovih godina? Možda je Đukanovića sada baš briga za sve. Njegov obraz je debeo. Može da istrpi svaka nepočinstva. Samo, neka se podseti: istorija ne prašta!
Fond strateške kulture
