Monetarna politika – kod nas i u svetu

0
738

Branko DragašMinus NBS od 400 miliona evra povećava naš javni dug, koji je prešao 22,1 milijardu evra. Stabilan devizni kurs jača dinar. To odgovara uvoznicima. Programirana inflacija je 10%, realna preko 30% godišnje. Velike cene na domaćem tržištu povećavaju uvoz. Povećan uvoz – povećava spoljno trgovinski deficit.

Rast spoljnotrgovinskog deficita pokriva se novim zaduživanjem u inostranstvu. Raste zaduženost u devizama. Rastom uvoza, uništava se domaća proizvodnja. Zašto da proizvodimo kada možemo da uvozimo?

Padom domaće proizvodnje, pada zaposlenost. Raste nezaposlenost. Velikom ponudom radne snage na tržištu, pada cena radne snage. Padom cena rada, raste siromaštvo. Rastom siromaštva, pada standard. Padom standarda, raste budžetski deficit, Sve veći deficit u državi vodi novom zaduživanju.

Monetarna politika odbrane nerealnog kursa dinara vodi nas u zaduženost. Domaćinstva, preduzeća i država postaju nesolventni. Banke ne mogu da naplate kredite. Sistem postaje nelikvidan. Nelikvidan sistem vodi domaćinstva, preduzeća i državu u bankrot.

Banke hoće da izbegnu rizike i novac plasiraju u državne obveznice. Privreda ostaje bez novca. Rastu kamate na tržištu novca. Nema privrednog rasta. Kreditna zaduženost potapa privredu. Banke imaju novac, ali nemaju kome da ga plasiraju. Banke prave gubitke. Država se zadužuje kroz obveznice i pokrivaju novim kreditima stare gubitke. Država pravi gubitke.

Povećavaju se porezi za sve veće gubitke. Građani i preduzeća ne mogu da izdrže nove poreze. Raste zaduženost.

Tako se krug zaduženosti, deficita, gubitaka i nelikvidnosti zatvara.

Epilog, NBS je iskazala gubitak.

Kako izaći iz začaranog kruga propasti? Kako? Imate li rešenje?

Ja imam. Sedmu godinu se zalažem za – BANKROT! Bankrot prekida ovu krivulju propasti. Imamo li snage da se suočimo sa istinom?

Bolje programirani bankrot, nego panični haos.


Švajcarac

Krajem novembra Švajcarci će glasati na referendumu da li su za to da Narodna banka Švajcarske poveća svoje rezerve zlata. Odluku na referendumu će uticati na cenu zlata na tržištu. Švajcarska će biti veliki kupac i to će dovesti do skoka cene plemenitog metala.

Svedok sam na tržištu da tri poslednje godine švajcarski bankari kupuju zlato, brilijante i ostalo drago kamenje.

Devizne rezerve Švajcarske su dostigle 500 milijardi franaka, ali se u zlatnim polugama nalazi samo 39 milijardi evra. To je svega 8% deviznih rezervi.

Švajcarci su veoma nezadovoljni. Bundesbanka ima 65% deviznih rezervi u zlatnim polugama. Izbijanjem finansijske krize Švajcarci su desetostruko povećali učešće stranih valuta u bilansu stanja Centralne banke. Te 2009 godine Centralna banka je značajno kupovala evre da spreči apresijaciju franka i pomogne da švajcarska roba zadrži konkurentnost.

Šta se danas dešava?

Da Vas podsetimo:  Potreba za autoritetom i palanačka svest

Oprezni Švajcarci nemaju više poverenje u evro. Tačnije, procenjuju da će evro da pukne i beže iz evra. Kupuju zlato. Postavili su plan da kupe 1.650 tona zlata za 65 milijardi franaka.

Da li ste nešto naučili iz ovoga teksta?

Ako Švajcarci beže iz evra, šta vi čekate? Kupujte zlato!

Zapamtite, ako švajcarski bankar, jevrejskog porekla, skače kroz prozor, skači i ti. Tamo su pare.

Dolar

Vest decenije je da FED prestaje da štampa dolar bez pokrića. Odlučili su tako privatni vlasnici FED-a. Dosta je bilo lažnih novčanica. Njima se , naravno, ne može verovati. Sve što rade je isključivo u njihovom ličnom interesu. Ne verujemo Danajcima ni darove kada nam nose.

Zaduženost u oktobru

Nastavlja se zaduživanje države. U oktobru je zduženost bila 181,053 miliona evra.
Dinarska zaduženost 135,69 miliona evra, kamate su se kretale od 7,24% do 12,99% Visoka referentna kamatna stopa od 8,5%, diktira visoke kamate na tržištu. Država se zadužuje po tim velikim kamatama i upada u sve veće dugove.
Devizna zaduženost 45,362 miliona evra po kamatnoj stopi od 3,80 – 4,80%. Izuzetno visoka stopa zaduživanja. Osam puta veća stopa od zaduživanja zemalja EU.
Balon se naduvava.
Vlast najavljuje izdavanje deviznih obveznica od 2 milijarde dolara.

Industrija u katastrofi

Septembarski podaci pokazuju katastrofalni pad industrije.
U odnosu na nju septembar 2013 industrijska proizvodnja je smanjena za – 16%.
U periodu januar-septembar 2014 pad ukupne industrijske proizvodnje je bio – 5,7%.
Pad plata i penzija će dodatno oboriti industrijsku proizvodnju.
Vladini analitičari se ne brinu.
Oni kažu da je ovakav veliki pad pozitivan , jer ćemo sledeće godine imati dvocifren rast.

Ludillo režima se prenelo i na njihove analitičare.

Oni koji su izazvali krizu, žele sada da je zaustave. Na potpunom pogrešan način. Pompezna najava tog čina pokazuje njihov diletantizam. Oni ne mogu da se nose sa problemom.

Ubacivanjem štampanih dolara u oboleli sistem nije se rešio nijedan sistemski problem. Sve je ostalo pod tepihom, ali sa smećem koje je zauzelo čitavu sobu. Teško se može kretati kroz takvu sobu, mada estradni teoretičari govore o ugodnim uslovima za oporavak dolara i američke privrede.

Kao glavni elementi oporavka se uzimaju: jačanje dolara, pad vrednosti zlata, pad vrednosti nafte , rast potrošačkih očekivanja u SAD i povećana kupovina automobila, usled pojeftinjenja benzina.

Ekonomski parametri, kako ističu plaćeni eksperti FED-a, dozvoljavaju da FED promeni svoju kreditno-monetarnu politiku, koja će se prvenstveno ogledati u rastu referentne kamatne stope i prestanku štampanja dolara bez pokrića.

Više niko ne pita – kako je moguće da štampate dolar bez pokrića? Otkuda vam to pravo? Zar to nije kriminalno?

Analitičari su izašli sa podatkom da je do sada ubačeno štampanih novčanica u sistem oko 4.500 milijardi dolara, kako bi se od izbijanja finansijske krize 2008 godine spasile SAD potpunog bankrota. Veliča se taj veliki kreditno-monetarni zahvat i ukazuje da nisu ponovljene greške iz 1929 godine.

Moje procene govore da je mnogo veći iznos štampanih dolara ubačen u oboleli finansijski sistem da bi se on nekako, privremeno, ipak, spasio. Teško je izaći sa tačnom procenom ubačenog papirnog dolara u sistem, to zna samo nekoliko izabranih čelnika privatne banke FED, ali mislim da je iznos bliži cifri od 50.000 milijardi lažnih dolara bez pokrića.

Rezultat takvog sumanutog ubacivanja dolara se odrazio na Vol Stritu kroz nenormalan skok cena akcija. Bio je to veliki paradoks. Privreda SAD je stagnirala, finansijski sistem je bio u kolapsu, preko 76% BDP se pravi u tercijalnim delatnostima, budžetski deficiti su stravični, spoljno-trgovinski deficiti su u neverovatnom rastu; svi, dakle, ekonomski pokazatelji su bili izuzetno loši, ali Dau-Džonsonov ineks akcija je bio u stalnom usponu. Njegov skok je bio sa 11.000 indeksnih poena na današnjih 17.365.

Kako je to moguće?

Naduvani mehur sa tržišta nekretnina i finansijskog tržišta prebačen je na tržište akcije. Tako su kreatori ekonomske politike veštački održavali to tržište, ubacivanjem enormne količine lažnih dolara, verujući kako će preko tog tržišta uspeti da izvuku privredu iz bankrota. Šta su samo dobili? Kupili su vreme. Međutim, ukupni dugovi su narasli na preko 350.000 milijardi dolara i SAD je krenula na put bez povratka.

Trenutna dešavanja na svetskom tržištu su direktna posledica spoljne politike SAD u sukobu sa Rusijom.

Namerno je oborena cena nafte na 84.31 $/barelu kako bi se Rusija kaznila u svojoj nameri da zaštiti interese svoga naroda u Ukrajini i da prirodno podeli Ukrajinu, sprečavajući dalja krvoprolića. Bela kuća je izgubila diplomatski rat sa Kremljom, Pentagon nema petlju da udari na Rusiju, pa je ostalo jedino da se obaranjem cene nafte direktno smanje prihodi Rusije i izazove ekonomski slom u Rusiji i zbacivanje omraženog Putina sa vlasti.

Putin je veštim manevrima u Siriji i Ukrajini, jasnim uzimanjem Krima, pokazao da je dorastao da se suprotstavi Imperiji u rasulu, ali njegova najveća slabost, to ističem od samog trenutka njegovog dolaska na vlast 1999 godine, nalazi se u potpuno pogrešnoj ekonomskoj politici.

Čitav ekonomski tim Putina je, nažalost, diletantski i nije dobro odgovorio na sjajne uspehe diplomatije, pa je za poslednjih šest meseci rublja pala 17% i Centralna banka Rusije je juče morala da reaguje da poveća referentnu kamatu stopu na 9,5%, što će dovesti do nove inflacije u državi, pada valute, rasta kamata na tržištu i stvaranje jako nestabilne ekonomske situacije u državi, koja neće imati ekonomsku podlogu da prati ambicioznu spoljnu politiku Putina.

Jačanje dolara na 1,2491 je šamar EU od strane Bele Kuće, koja nije zadovoljna spoljnom politikom Brisela. Očekivanja su bila da EU snažnije podrži Ukrajinu i da interveniše kako bi zaštitila američke interese u Kijevu.

Umorna i sklerotična Evropa nema snage da se bori sa Rusima u Ukrajini, jer su evropski ekonomski problemi toliko narasli i toliko složeni da se očekuje izbijanje socijalne revolucije u svim evropskim državama. Milion ljudi u Rimu na ulicama su samo nagoveštaj prolećnih protesta protiv sumanute ekonomske politike Brisela, ECB i marionetskih vlada u tim bankrotiranim državama.

Nagli pad cene zlata na rekordno nizak nivo za četri godine -1.167,18$/uncu je špekulacija gangstera sa Vol Strita da pokupe sve količine zlata na planeti pred valutnu revoluciju koja se u tajnosti sprema.

Odluka Švajcarske da zabrani svaku dalju prodaju svoga zlata, smatram mudrim potezom i najavom velikih promena na finansijskom tržištu. Tako rade ozbiljne države.

FED povlači očajnički potez.

Najava prestanka štampanja dolara vrši snažan psihološki pritisak na ostale valute. Očekuje se dalje jačanje dolara i ekonomski pritisak na Rusiju. To može da traje nekoliko meseci. Recimo, tamo negde do proleća 2015 godine, kada će ta pogrešna ekonomska strategija pokazati sve svoje negativne rezultate.

Suština problema se nije rešila. Sistem se nije promenio. Narkoman se ne može izlečiti tako što će mu se naglo zabraniti da konzumira štampane dolare. To dovodi narkomana u potpuni kolaps. Ugrožava mu se život. Rast akcija na berzama mu ne može pomoći. To je samo privid. Mehur koji se naduvava.

Taj mehur mora da pukne.

Kada pukne tržište akcija,onda više neće moći prezaduženi brodolomnik da se uhvatiti za tu jedinu slamku spasa na koju računa.Ta slamka ne može da spasi TITANIK koji tone. Nemoguće je to izvesti. TITANIK je udario u ledeni breg. Treba se spašavati. Rast akcija na berzi je muzika orkestra na TITANIK-u koji tone. Kirkina omamljujuća muzika za nasukane brodolomce.

Jak dolar će potopiti privredu SAD. Jakim dolarom se ne izlazi iz krize.

Pre dve godine je FED najavi da neće više štampati dolar bez pokrića. Brzo je odustao od te namere. Sada ponovo obmanjuju. Nemaju rešenja. Kolaps je jedino siguran.

Branko Dragaš

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime