MORSKA LUKA U SRCU KONTINENTALNE EVROPE: Ovako se nekad plovilo od Beograda do Egipta!

0
39

Zamislite, spustite se sa Terazija pešaka dole na Savamalu, ukrcate se na brod i dođete, bolje reći doplovite u… Egipat!

Ne, nije nikakva fantazija. To je bila realnost. Jer, danas je potpuno zaboravljeno da je Beograd bio i morska luka u srcu kontinentalnog dela Evrope! I to ne tako davno, pre svega šezdesetak godina. I da je imao redovnu brodsku liniju iz Karađorđeve ulice direktno za Bosfor, Mediteran i Afriku!

Da, da, morska luka, preciznije rečno-morska. Bilo je to u jednom periodu s kraja pedesetih i tamo do početka sedamdesetih.

Imao je glavni nam grad i pravi pravcati morski brod. Zvao se Kolubara i Beograd mu je bio matična luka.

Da bi brod sa putnicima i robom stigao do obala Aleksandrije, Kolubara je morala da prvo plovi Dunavom, kroz Sipski kanal na Đerdapu, pa Bugarskom, zatim bi skrenula kroz Rumuniju i uz granicu sa današnjom Ukrajinom (tada Sovjetskim savezom) ulazila zajedno sa Dunavom u Crno more.

Odatle bi stizala do Bosforskog kanala na prvu stanicu – Istanbul. Dok su se putnici divili lepotama Istanbula dizala je brzo sidro i uplovljavala u Egejsko more, pravo.

Plovidba se nastavljala grčkim vodama, u početku bliže kopnu, a onda se Kolubara provlačila između razbacanih ostrva da bi naposletku sekla talase ostavljajući Krit i Rodos desno i levo od sebe.

Njenu krmu zapljuskivale bi tada vode Sredozemnog mora i Kolubara bi uplovljavala u luku čuvene Aleksandrije na severu Egipta. Faktički, Srbija, zemlja bez mora, imala je ovom linijom pravi izlaz na more i to čak na Mediteran!

Foto: Kaldrma.rs

Bilo je na tom putovanju pristajanja u priobalnim gradovima, neki putnici su napuštali palubu u Turskoj, neki u Grčkoj, ukrcavali bi se novi…

Obilazili su oni koji su plovili Kolubarom i znamenita mesta prilikom pauza, praktično činili ono što se danas nudi na krstarenjima kruzerima, istina u znatno skromnijem komforu, ali poenta je da su Beograđani i ostali stanovnici Srbije, kao i tadašnje Jugoslavije, i evropskih zemalja mogli da sebi tako priušte, recimo, odlazak na itekako neobično letovanje.

Da Vas podsetimo:  PRE 79 GODINA OSLOBOĐEN JE LOGOR SMRTI JASENOVAC: U njemu je stradalo više od 20.000 srpske dece!

Dok su u to vreme reke mladih ljudi iz Zapadne Evrope i Amerike krenule da putuju ka Istoku otkrivajući Aziju i Afriku u svojevrsnoj modi putovanja, danas poznatoj pod nazivom “hippie trails” (hipi rute), klackajući se autobusima od Londona do Indije (stajali u Beogradu na današnjem Trgu Nikole Pašića), kamionima ili vozovima, iz Beograda je moglo da se na najlepši i najudobniji način, uz morske talase i sunce na palubi, otkrije Orijent.

Ostali smo dužni reč, dve i za one koji vole tehnikalije.

Motorni brod Kolubara izgrađen je 1957. godine u brodogradilištu u Kraljevici kod Rijeke u Hrvatskoj pod radnim nazivom “novogradnja 348”. Bio je dug nešto više od 77 metara i širina 8,6 metara. Gaz mu je bio 2,98 metara uz nosivost od 1.100 metričkih tona. Zbog plovidbe po rekama i prolaska ispod mostova Kolubara je imala nešto niži komandni most i pokretni jarbol.

Izgrađen je kao linijski brod za beogradsko JRB i zaveden u upisnik luke Beograd kao brod velike obalske plovidbe.

U istoj seriji brodogradilište u Kraljevici isporučilo je Beogradu i brodove, takođe nazvane po srpskim rekama – Tamnava, Mlava i Morava.

Foto: Kaldrma.rs

Zajedno sa Kolubarom, i ova tri broda su obavljala putnički i teretni saobraćaj na ovoj liniji, skoro deceniju i po.

Iz danas nepoznatih razloga, mada se najčešće pominje početak izgradnje hidroelektrane Đerdap, i problem sa plovidbom do koga su doveli veliki građevinski radovi, ova najegzotičnija rečno-pomorska linija u istoriji Beograda je ugašena 1971. godine.

Brodovi koji su tako ispisali jednu neverovatnu stranicu domaćeg pomorstva su ubrzo zatim prodati Obalnoj plovidbi iz Vela Luke i plovili su po raznim obalama, da bi od 1980. polako bivali jedan za drugim izrezani u rezalištima na Jadranu.

Da Vas podsetimo:  Najmlađi srpski solunac, Slavoljub

Možda još uvek ima ponekog ko je išao ovom linijom i seća se svega. Ako je tako, voleli bismo itekako da čujemo te uspomene.

Izvor: Kaldrma.rs

Foto: Kaldrma.rs

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime