Meštani pet leskovačkih sela svakodnevno se veru na nedovršeni most preko Južne Morave. Kako nema prilaznih puteva, penju se merdevinama kako bi stigli do svojih njiva. A nadležni ne mogu da se dogovore ko je nadležan.
Jovica Tošić iz Donjeg Krajinca kod Leskovca nije izuzetak u svom selu. Živi sa jedne strane Južne Morave dok je zemlja koju obrađuje sa druge strane reke, baš kao i u slučaju ostalih dvestotinak domaćinstava. Ali, da bi došao do svoje zemlje, Jovica mora ili da pregazi reku ili da uz nešto alpinističkih sposobnosti pređe preko mosta.
Naime, most već 14 godina stoji nedovršen, šest metara iznad rečnih obala – bez ikakvih pristupnih puteva. Zato Jovica i drugi meštani koriste dugačke merdevine ne bi se popeli na most. Kada sam u polje, ovaj 68-godišnjak bira penjanje, ali kada vodi stoku – mora da se pokvasi.
„Kad je velika voda, samo gledamo, ne možemo da pređemo na drugu stranu. Kad je niža Morava, gazimo pešice sa stokom, traktorima preko vode. Drugi prolaz nemamo“, priča Jovica Tošić za DW, dok sa unukom tera ovce na ispašu. „Nekad je postojao drugi put, ali je propao i ne može više da se prođe. A nema kuće u selu koja nema zemlju tamo.“
To je svakodnevica meštana ukupno pet sela u leskovačkom kraju. Preko Južne Morave je tri stotine hektara njihovih njiva i polja, a dolazak do njih je prava avantura. Teoretski bi mogli autoputem, ali to sa traktorima ili stokom niti je legalno niti je bezbedno. „Od moje kuće do zemlje ima oko dva kilometra preko ovog mosta, a okolo putem ima više od dvadeset. Kad moram putem, rizikujem i svoj život i život stoke – do sad su mi zgazili 5 ovaca“, kaže Jovica.
Ni most nije bezbedan, premda preko njega svakodnevno čitave porodice idu do svojih imanja. Merdevine su visoke i nespretno sklepane, žali se Jovica. „Ima jedan deda iz sela Mrštane, jedva da je živ, ima preko 80 godina, ali i on se penje ovde da bi došao do vinograda. Uopšte nije bezbedno, i sami vidite da nije bezbedno. Ovo je krš! Malo teži čovek da stane na merdevine i ode sve u pizdu materinu!“
Ko je kriv?
Most u sred ničega, bez kraja i početka, liči na svemirsku letelicu koja se upravo spustila preko reke. Tu stoji još od 2004. godine, između sela Donje i Gornje Krajince, nakon što je dve godine ranije potpisan sporazum između Republičke direkcije za puteve i Opštine Leskovac.
Sporazumom je dogovoreno da će 85 odsto investicije vredne nešto manje od 30 miliona dinara finansirati Republička direkcija za puteve, a ostatak Opština. Posle sporazuma, potpisan je i ugovor, a u igri je bilo još nekoliko mostova na Južnoj Moravi. Svi ostali mostovi su završeni, ali ne i ovaj. U međuvremenu, promenile su se i institucije između dve strane potpisnice, a i njihove nadležnosti.
Direktor Javnog preduzeća „Direkcije i urbanizam“ iz Leskovca Novica Nikolić kaže da je na Republičkoj direkciji bilo ne samo da plati 85 odsto troškova, već da izradi glavni projekat i vrši stručni nadzor. „Za završetak tog ugovora mora Republička direkcija da završi celu priču, a naslednik te Republičke direkcije su ‘Putevi Srbije’.“
„Da bi se most završio, da bi se uradili prilazi, neophodno je negde oko 65 miliona dinara po sadašnjim cenama na tržištu“, dodaje Nikolić za DW.
U „Putevima Srbije“ na naš pisani upit dobili smo krnje odgovore, samo na neka od pitanja. Tvrde da je problem u lokalnoj samoupravi koja nije obavila eksproprijaciju zemljišta za pristupne puteve niti izvršila neophodne investicije. Nisu međutim odgovorili na pitanja gde treba da budu krajevi mosta, ko treba da finansira završetak i koliko i ko bi bio odgovoran za eventualnu nesreću s obzirom na to da su merdevine sa obe strane mosta veoma nestabilne.
Kad puknu merdevine…
Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, u svakom trenutku neko se nalazi na merdevinama. Tu je i Luka Stančić, dvanaestogodišnji dečak koji svakodnevno pomaže svojima u polju, a često prelazi most i sa drugovima. „Svaki dan idem da sređujem vinograd, a pomažem i oko kopanja kukuruza. Sigurno pet puta dnevno idem gore-dole. Nije me strah, ali mnogo puta se desilo da se merdevine polome. Tad mi baš i nije svejedno“, kaže Luka.
Jovica Tošić s početka priče kaže da bi most spasio mnogo domaćinstava iz pet okolnih sela. „Ovo je most… zlata vredan. Sad je pola imanja neobradivo! To da se napravi… to bi bila sila, svako ima interes, nema ko nema imanje tamo, i Donje i Gornje Krajince, Mrštane, Bratmilovce i Nomanica, čak i Manojlovce.“
Da li će se ikada završiti to što sada zovu mostom, nijedna nadležna institucija nije umela da odgovori. Čak i sada, kako stoji iznad Južne Morave bez početka i kraja, meštanima pet leskovačkih sela je veoma koristan jer im skraćuje maršrutu. Dok se lokalna samouprava i država dogovore šta je čija nadležnost, oni nastavljaju da se penju merdevinama.
Jelena Đukić Pejić
DW.COM
