Može li Putin da opstane?

1
806

putin(1)Postoji opšti stav da Vladimir Putin vlada Ruskom Federacijom kao diktator, da je porazio i zastrašio svoje protivnike i da se ustoličio kao moćna pretnja obližnjim zemljama. Ovo je razložan stav, ali možda treba da se preispita u kontekstu nedavnih događaja.

Pokušaj da se preokrene opadanje Rusije i Ukrajina kao prelomna tačka

Ukrajina je, naravno, mesto od koga ćemo početi. Zemlja je vitalna za Rusiju kao štit od Zapada i kao pravac za isporučivanje energije Evropi, što je temelj ruske ekonomije. Prvog januara ukrajinski predsednik je bio Viktor Janukovič, uglavnom smatran kao neko ko je naklonjen Rusiji. Usled složenosti ukrajinskog društva i politike, bilo bi nerazumno reći da je Ukrajina pod njim bila puka marioneta Rusije. Ali fer je reći da su pod Janukovičem i njegovim simpatizerima fundamentalni ruski interesi u Ukrajini bili bezbedni.

Ovo je bilo naročito važno za Putina. Jedan od razloga zašto je Putin 2000. zamenio Borisa Jeljcina jeste Jeljcinovo ponašanje tokom kosovskog rata. Rusija je bila saveznik Srbima i nije želela da NATO započne rat protiv Srbije. Ruske želje su bile zanemarene. Ruska stanovišta jednostavno nisu značila Zapadu. Ipak, kada rat iz vazduha nije uspeo da prisili Beograd na kapitulaciju, Rusi su pregovorima stvorili okvir koji je dozvolio trupama Sjedinjenih Država i drugih NATO zemalja da uđu i da budu administratori Kosova. Kao deo tog okvira ruskim trupama je obećana značajna uloga u očuvanju mira na Kosovu. Ali Rusima nikada nije bilo dozvoljeno da preuzmu tu ulogu, i Jeljcin se pokazao nesposobnim da odgovori na uvredu.

Putin je takođe zamenio Jeljcina zbog katastrofalnog stanja ruske ekonomije. Iako je Rusija oduvek bila siromašna, postojao je prožimajući smisao u kome je ona predstavljala silu na koju treba računati u međunarodnim odnosima. Pod Jeljcinom, međutim, Rusija je postala još siromašnija i u međunarodnim odnosima bila je potcenjivana. Putin je morao da se nosi sa oba problema. On je dao sebi dosta vremena pre nego što je krenuo da ponovo stvara rusku moć, iako je rekao ranije da je pad Sovjetskog Saveza bio najveća geopolitička katastrofa 20. veka. Ovo nije značilo da je on hteo da vaskrsne Sovjetski Savez u svojoj neuspeloj formi, već je želeo da se ruska moć ponovo uzme za ozbiljno i da zaštiti i da ojača ruske nacionalne interese.

Prelomni trenutak nastupio je u Ukrajini tokom Narandžaste revolucije 2004. Janukovič je bio izabrani predsednik te godine pod sumnjivim okolnostima, ali demonstranti su ga prisilili da raspiše još jedne izbore. On je izgubio i prozapadna vlada je preuzela kancelariju. U to vreme Putin je optužio CIA i ostale zapadne obaveštajne agencije da su organizovali demonstracije. Prilično javno, to je bio trenutak kada je Putin postao ubeđen da Zapad namerava da uništi Rusku Federaciju čineći od nje Sovjetski Savez. Za njega značaj Ukrajine za Rusiju je bio samoočigledan. On je stoga verovao da je CIA organizovala demonstracije kako bi stavila Rusiju u opasnu poziciju, i da je jedini razlog za ovo sveobuhvatna želja da se obogalji ili uništi Rusija. Sledeći odnose oko Kosova, Putin je javno izvršio prelaz od sumnje do neprijateljstva prema Zapadu.

Da Vas podsetimo:  Med i orasi za jačanje organizma u hladne zimske dane

Rusi su od 2004. do 2010. radili na tome da raščine Narandžastu revoluciju. Radili su na tome da obnove rusku vojsku, fokusirali su svoju obaveštajnu aparaturu i koristili su bilo kakav ekonomski uticaj koji im je bio na raspolaganju da preoblikuju svoj odnos sa Ukrajinom. Ukoliko oni ne mogu da kontrolišu Ukrajinu onda nisu želeli da njom upravljaju Sjedinjene Države i Evropa. Ovo nije bio njihov jedini međunarodni interes, ali je bio primarni.

Ruska invazija Gruzije je imala više veza sa Ukrajinom nego sa Kavkazom. U to vreme Sjedinjene Države su bile još uvek zaglibljene u Iraku i Avganistanu. Dok Vašington nije imao formalnu obavezu prema Gruziji, postojale su bliske veze i implicitne garancije. Invazija Gruzije je imala dva cilja. Prvi je da se regionu pokaže da je ruska vojska, koja je bila u klanici 2000, sposobna da deluje odlučno 2008. Drugi cilj je bio da se demonstrira regionu, a naročito Kijevu, da američke garancije implicitne ili eksplicitne nemaju vrednosti. Janukovič je 2010. izabran za predsednika Ukrajine, preokrenuvši Narandžastu revoluciju i ograničivši uticaj zapada u zemlji.

Prepoznavši jaz koji se razvija sa Rusijom i opšti trend protiv Sjedinjenih Država u regionu, Obamina administracija pokušala je da ponovo kreira starije modele odnosa kada je Hilari Klinton ponudila Putinu „dugme za restart“ 2009. Ali Vašington je želeo da obnovi odnose koji su vladali tokom, kako je Putin smatrao, „loših starih dana“. Onnije imao interesa u takvom restartu. Umesto toga on je video da su Sjedinjene Države zauzele defanzivni stav, i nameravao je da eksploatiše svoju prednost.

Jedno mesto na kome je to učinio bilo je u Evropi. Koristeći zavisnost Evropske unije od ruske energije, on se približio naročito Nemačkoj. Ali njegov zenit je nastupio tokom sirijskog rata, kada je Obamina administracija pretila vazdušnim udarima nakon što je Damask koristio hemijsko oružje [1]. Rusi su se agresivno usprotivili Obaminom potezu, predlažući umesto vazdušnih udara proces pregovora. Rusi su izašli iz krize odlučni i sposobni, Sjedinjene Države neodlučne i slabe. Ruska moć je bila u usponu i uprkos ekonomiji koja slabi, ovo je ojačalo Putinovu poziciju.

Plima se okreće protiv Putina

Događaji u Ukrajini iz ove godine nasuprot tome pokazali su se poražavajućim po Putina. U januaru Rusija je dominirala Ukrajinom. U februaru Janukovič je pobegao iz zemlje i prozapadna vlada je preuzela moć. Opšta pobuna protiv Kijeva koju je Putin očekivao u istočnoj Ukrajini nakon Janukovičevog bega se nije dogodila. U međuvremenu vlada u Kijevu sa zapadnim savetnicima se ustoličila daleko lakše. U julu Rusi kontrolišu jedino male delove Ukrajine. Ovo uključuje Krim, gde su Rusi oduvek držali preovlađujuću vojnu silu zahvaljujući sporazumu i trougao teritoriji od Donjecka do Luganjska i Severodonjecka, gde mali broj pobunjenika, očigledno podržavanih od strane ruskih specijalnih snaga, kontroliše oko desetak gradova.

Ukoliko se u Ukrajini ne dogodi pobuna, Putinova strategija je da se dozvoli da vlada u Kijevu otkrije sopstvenu politiku i da razdvoji Sjedinjene Države i Evropu eksploatacijom ruskih snažnih trgovačkih i energetskih veza sa kontinentom. I ovde je pad malezijskog putničkog aviona krucijalan. Ukoliko se ispostavi, kao što izgleda da je slučaj[2], da je Rusija isporučila PVO sisteme separatistima i poslala posade da njima upravljaju (pošto upravljanje tim sistemima zahteva intenzivnu obuku), Rusija može biti smatrana odgovornom za obaranje aviona, a to znači da će sposobnost Moskve da podeli Evropljane od Amerikanaca nestati. Putin onda umesto odlučnog sofisticiranog državnika, koji nemilosrdno koristi silu, postaje opasni nekompetentni državnik koji podržava beznadežnu pobunu sa potpuno neodgovarajućim naoružanjem. Zapad onda, bez obzira na to koliko se neke zemlje protivile razlazu sa Putinom, mora da se zapita koliko je on zaista odlučan i racionalan.

Da Vas podsetimo:  Pilav po bakinom receptu: Najzdraviji ručak za CELU porodicu!

U međuvremenu, Putin mora da razmotri sudbinu svojih prethodnika. Nikita Hruščov, koji se vraćao sa odmora u oktobru 1964, shvatio je da je zamenjen pretedentom Leonidom Brežnjevim i bio je suočen sa optužbama da je, između ostalih stvari, „ćaknut“. Hruščov je tada bio ponižen u kubanskoj krizi s projektilima. Ovome treba dodati i njegov neuspeh da ojača ekonomiju nakon otprilike decenije na vlasti. Video je da su njegove najbliže kolege spremne da ga „penzionišu“. Ogromni zastoj u međunarodnim odnosima i ekonomski neuspesi su doveli do toga da očigledno neranjiva figura bude odbačena.

Ruska ekonomska situacija danas nije ni približno katastrofalna kao pod Hruščovom ili Jeljcinom, ali je nedavno suštinski opala i, što je možda još značajnije, nije uspela da ispuni očekivanja. Nakon što se oporavila od krize 2008, Rusija je pretrpela nekoliko godina opadanja stope rasta bruto domaćeg proizvoda. Rusija i njena centralna banka predviđaju nultu stopu za ovu godinu. Usled trenutnih pritisaka, možemo prognozirati da će ruska ekonomija skliznuti u recesiju tokom 2014. Nivo zaduživanja regionalnih vlada se udvostručio tokom protekle četiri godine i nekoliko regiona je blizu bankrota. Osim toga, neke metalurške i rudne kompanije se suočavaju sa bankrotom. Ukrajinska kriza je samo pogoršala stvari. Direktne strane investicije su opale za 50% u prvoj polovini 2014. u poređenju sa istim periodom u 2013. I sve se ovo dogodilo uprkos tome što su cene nafte ostale više od 100 dolara po barelu.

Putinova popularnost kod kuće je porasla nakon Zimskih olimpijskih igara u Sočiju i nakon što su ga zapadni mediji predstavili kao agresora na Krim. On je, uostalom, izgradio svoju reputaciju na tome da je čvrst i agresivan. Ali dok realnost situacije u Ukrajini postaje sve očiglednija, velika pobeda biće viđena kao prikrivanje povlačenja koje dolazi u vreme ozbiljnih ekonomskih problema. Za mnoge državnike, događaji u Ukrajini ne bi predstavljali takav ogroman izazov. Ali Putin je izgradio svoj imidž na teškoj međunarodnoj politici, a ekonomija pokazuje da njegov rejting nije bio naročito visok pre Ukrajine.

Zamislimo Rusiju nakon Putina

Uzimajući u obzir vrstu režima koji je Putin pomogao da se stvori, demokratski proces možda neće biti ključ za razumevanje onoga što će se desiti posle. Putin je sačuvao sovjetske elemente u strukturi vlade, koristeći čak termin “politbiro“ za njemu bliske kabinete. To su sve ljudi koje je on izabrao, naravno, tako da možemo da pretpostavimo da su mu lojalni. Ali u politbirou sovjetskog stila bliske kolege su često oni kojih se lider najviše plašio.

Model politbiroa je dizajniran tako da bi lider mogao da napravi koaliciju među frakcijama. Putin je bio veoma uspešan u svim stvarima koje je radio do sada. Njegova sposobnost da drži stvari pod kontrolom opada kako se smanjuje poverenje u njegove sposobnosti i zbog raznih frakcija koje, zabrinute zbog posledica ostajanja u bliskoj vezi sa liderom koji propada, počinju da manevrišu. Poput Hruščova, koji je zakazao u spoljnoj politici i ekonomiji, Putina bi njegove kolege mogle da uklone.

Da Vas podsetimo:  Bogata pita

Teško je zamisliti kako će se kriza sukcesije odvijati pošto ustavni procesi sukcesije postoje zajedno sa neformalnom vladom koju je Putin stvorio. Iz demokratske tačke gledišta ministar odbrane Sergej Šojgu i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin su popularni koliko i Putin i ja smatram da će postati sve popularniji vremenom. U borbi sovjetskog stila šef kabineta Sergej Ivanov i šef bezbednosnog saveta Nikolaj Petrjušev bili bi mogući kandidati. Ali gde su ostali, koji posle svega očekuju pojavljivanje Mihaila Gorbačova?

Političari koji se preračunaju i loše upravljaju ne opstaju. Putin se preračunao u Ukrajini, ne uspevši da anticipira pad saveznika, neuspevši efektivno da reaguje, a zatim ne uspevši da učini državni udar. Njegovo upravljanje ekonomijom, u najmanju ruku, u poslednje vreme takođe nije bilo uzorno. On ima kolege koji veruju da mogu bolje, a i mnogo je važnih ljudi u Evropi kojima bi bilo drago da on ode. Putin mora da preokrene situaciju veoma brzo ili će biti zamenjen.

Putin još nije gotov. Ali on je vladao 14 godina, računajući i vreme za koje je Dmitri Medvedev bio zvanično šef države. On može da povrati svoj oslonac. Međutim, kako stvari stoje, ja očekujem svakakve ideje koje se rađaju u umovima njegovih kolega. Sam Putin mora da preispituje svoje opcije svakog dana. Povlačenje pred licem Zapada i prihvatanje statusa kvo u Ukrajini će biti teško, pošto mu je problem Kosova pomogao da dođe do vlasti i pošto uzmemo u obzir šta je sve on rekao o Ukrajini tokom svih ovih godina. Trenutna situacija ne može da se održi. Kec iz rukava jeste da Putin, ako se Putin nađe u ozbiljnoj političkoj nevolji, može postati pre više nego manje agresivan. Da li je Putin u nevolji, to nije nešto u šta bih mogao biti siguran, ali previše je stvari pošlo nagore u poslednje vreme, pa je teško ne razmatrati tu mogućnost. I kao u svakoj političkoj krizi, možemo da zamislimo sve ekstremnije opcije kako se situacija bude pogoršavala.

Oni koji smatraju da je Putin najrepresivniji i najagresivniji ruski lider koga možemo zamisliti treba da imaju na umu da je ovo daleko od istine. Lenjin je, na primer, bio zastrašujuć. Ali Staljin je bio mnogo gori. Možda će takođe nastupiti vreme u kome će se na Putinovu eru gledati kao na liberalno vreme. Ukoliko se Putin bude grčevito borio da opstane, a njegovi izazivači ne budu odstupali, brutalni postupci se mogu pojačati kod svih.

Džordž Fridman

Preveo sa engleskog: Vladimir Jevtić

NSPM

[1] Nikada nije dokazano da je Damask koristio hemijsko oružje. Prim. Prev.

[2] Daleko od toga da izgleda da je to slučaj jer Rusija nema nikakvog motiva za obaranje aviona. Prim. Prev.

1 KOMENTAR

  1. Pravilnu ocjenu o dosadasnjoj vladavini Presjednika Ruske Federacije G. Vladimira Putina, nemoguce je dati bez analize stanja u kome je bila danasnja Ruska Federacija poslije raspada Sovjetskog Saveza, kada je Putin preuzeo vlast u Rusiji od Borisa Jelcina. Tada je Rusija bila u velikoj ekonomskoj i politickoj krizi kao i drzavnom rasulu. Njezine drzavne: vojne i civilne vlasti u to vreme nisu bile u mogucnosti da uspjesno zastite Novu Rusiju koja se radjala poslije raspada Sovjetskog Saveza, od opasnosti koja je zemlji pretila sa vana od „prijateljskih“ zemalja sa Zapada koje su pokusavale rusku nesrecu da iskoriste za izgradnju svoj prolazne zemaljske srece. Nista bolje stanje Putin nije zatekao ni po pitanju unutrasnjeg uredjenja zemlje, u kojoj su novopoceni bogatasi iz Nove klase bili uzurpirali cjelokupnu vlast. Oni su zemlju nemilosrdno plackali i unistavali u ime „demokratije“ putem privatizacije koja se vrseila sa dopustenjem i po planu „strucnjaka“ sa Zapada!

    Takvo stanje u zemlji okruzenoj vijekovnim neprijateljima nateralo je Putina da povlaci poteze koji su bili Rusiji od velike koristi i zbog toga na Zapadau nepopularni i zlonamjerno kritikovani. Rimokatolicki i protestanski Zapad vekovima uzalud potajno zeli i jano tezi da vidi pred sobom Pravoslavnu Rusiju vonicki porazenu i na koljenima, a Pravoslavne Ruse kako zbog velike ekonomske krize u bogatoj zemlji svojoj mole neprijateljske zemlje Zapad za koricu hleba. Mrznja naroda Zapadne Evrope prema Rusiji, Rusima i Slavenima uopste proistice iz njihovog saznanja da su Slaveni najmnogoljudnija bijela rasa na svijetu. Slaveni zato prestavljaju potencionalnu opasnost Zapadu, jer oni kada bi bili jedinstveni i ujedinjeni u jednoj drzavi sa prirodnim potencijalima sa kojima raspolazu bili bi prvi u svijetu: nepobedivi, neunistivi i najveca zemlja na planeti zemlji. Zapad zato zeli da vidi Slovene medjusobno posvadjane i vjerski podeljene da bi mogao tako svojom perfidnom politikom sa njima da vlada.

    Najnovije previranje u svijetu su zapocela raspirivanjem od strane Satane starih zarista koja do tada nisu bila ugasena nego su ostavljena namjerno od tajnih vladara svijeta da tinjaju. Ratna zarista u svijetu su obnovita iz politicki i ekonomski razloga od strane slebdenika Novog svetskog poretka. Njega je prvi javno objavio kao „medjunarodni“ program americki Presjednik Dzordz Busa Stariji. Novi svjetski poredak je doveo do raspada Sovjetskog Saveza ali i ekonomskog propadanja zemalja Zapada. Tesko ekonomsko stanje na Zapadu je dovelo do nekoliko manjih ratova i vojnih intervencija koje su Amerikanci uvijek vodili uz pomoc zemalja NATO pakta. Rat u Iraku je bio pocetak preuredjenja svijeta kroz vojne intervencijama po zamisli tvoraca Novog svetskog poretka. Nosioci Novog svetskog poretka samo kroz rat i okupaciju siromasnih zemalja koje ne mogu da se brane mogu da sprovede u djelo svoje planova o preuredjenju svijeta po svojim potrebama. Satana zele preko sluga svojih kroz jedinstvenu planetarnu drzavu koja ce imati formalo jedinstvenu svetsku vladu, vojsku i ekonomiju da perfidno ispod zita gospodari svijetom.

    Crkvi Hristovoj su poznate takve ideje palog andjela Lucifera ili Satane. O tome ucenju koje ce biti ostvarito na kraju vremena je pisao u svom Otkrovenju Sv. Jovan Bogoslov. Sveti Oci Pravoslavlja takodje su govorili i pisali o jedinstvenoj planetarnoj drzavi koja ce biti osnovana u poslednje dane kao carstvo Antihrista. Misljenja Svetih Otaca Crkve svojim djelima potvrdjuju slebdenici Novog svetskog poretka. Oni uce da prirodna bogastva bilo koje zemlje nisu vise samo nacionalno vlasnistvo naroda koji na toj zemlji zivi vec sveopste dobro covjecanstva. Tajni vladari iz senke vjeruju i smatraju da su oni od Boga pozvani zbog svojih tehnicki dostignuca da kroz „demokratiju, ljudska prava i ljudske slobode“ sa prirodnim bogastvima cijelog svijeta neograniceno raspolazu i upravljaju po svojim potrebama. Za domacem stanovnistvo je predvidjeno da ono u buducoj planetarnoj drzavi budu samo jeftina radna snaga.

    Mnogi narodi koji su vecinom siromasni zbog svoje kolonijalne proslosti, i koji zbog toga ne mogu uspjesno da se suprostave novim osvajanjima starih gospodara, a cije zemlje raspolazu sa prirodnim bogastvima koja nisu istrosena kao u zemljama na Zapadu, shvatili su ispravno da je Novi svetski poredak u stvari novi vid kolonijalizma kojeg bogate i mocne zemlje sa Zapada sada vrse i sprovode u djelo njihovim praznim pricama pod vidom zabrinutosti za ljudska prava, slobode itd. Neiskoriscena prirodna bogastva sa kojima raspolazu siromasnim zemljama na svijetu, daju njima veliku mogucnost da se one jednog dana uzdignu i vremenski da prestignu u ekonomskoj moci svoje gospodare sa divljeg Zapada kojima sve vise nedostaje prirodnih sirovina.

    S obzirom da se sut sa rogatim ne moze bosti, uspjesno nositi i sa njima ratovati, pojedine siromasne zemlje bile su prisiljene zato da se one dobrovoljno odreknu svoje nezavisnosti i slobode. One drzave koje nisu htjele da se odreknu svoje nezavisnosti i bozanskog prava na slobodu bile su kroz rat uporpascene i opljackane poput Iraka, Sirije, Libije i drugih zemalja.

    U Evropi je Novi svetski poredak stupio na snagu ratom u Jugoslaviji i njezinim raspadom na nove izmisljene narode i drzave sa cime je uspjesno pocepano duhovno, drzavno, narodno i kulturno bice jedinstvenog SRBskog Naroda, od kojeg su stvorene po zelji tajnih vladara iz senke neke nove izmisljne pokrajinske drzave i narodi.Isti scenario tvorci Novog svetskog poretka zeljeli su da primjenu protiv Rusije. Ostvarivanju njihovih planova sprecio je Putinu svojom odlucnom politikom i primjenom sile kada je to bilo najpotrebnije. Putinu je uspjelo najprije vojnicki da suzbije i unisti muslimanske ekstremiste u Ceceniji na Kakazu koji su bili podrzavani od tajnih obavestajnih sluzbi stranih zemalja, a zatim da stavi pod zastitu Ruske Federacije otcepljene ruske zemlje od Gruzije: Aphaziju i Adzariju. Tako je Vladimir Putin koji vlada situacijom u Rusiji, o cemu svedoci i njegovo ime, svojom odlucnom politikom i vojnom intervencijom sprecio opkoljavanje i razbijanje Ruske Federacije!

    Na unutrasnjem planu Putin je kao Presjednik Ruske Federacije zatekao takodje tesko stanje. Zemlja je bila opljackana i ekonomski upropascena toliko puno da je Ruski narod ostajuci bez posla zbog toga gladovao. Putin je zato otpoceo veliku borbu protiv korupcije i zakonski je prisilio novopecene ruske bogatase da moraju drzavi da placaju porez. Ruski bogatasi koji nisu postovali drzavni zakone o placanju poreza na profit kojeg je donijela Putinova vlada zbog nepostovanja drzavnog zakona i propisa o porezu vecinom su zavrsili u zatvorima Sibira. Drugi bogatasi koji su legli na Putinovu rudu i koji su prihvatili da drzavi placaju porez na profit, Putin je omogucio da oni mogu po zakonu da ucestvuju u ekonomskoj obnovi i vojnom uzdizanju Rusije!

    U isto vreme Putin je uspio da sklopi mnoge tvrgovacke sporazume sa zemljama Zapade Evrope i Kinom koje se odnose na dugogodisnji izvoz iz Rusije veliki kolicina ruskog gasa i nafte. Takav razvoj dogadjaja u Rusiji nije bio po volji tajnim vladarima svijeta. Oni su zeljeli kroz Novoi svetski poredak u ime demokratije, ljudski prava i sloboda da podjele Rusku Federaciju na nekoliko manjih drzava koje bi oni mogli poslije veoma lako da opljackaju a njihova prirodna bogastva kao i drugih zemalja u svijetu da prisvoje sebi. Tajni vladari iz senke zato su neprijateljski posmatrali ekonomski i vojnicki uspon Rusije. Oni su zato kroz „naradzanstu revolvuciju“ koja je prvo isprobana u S.R. Jugoslaviji svrgavanjem sa vlasti Slobodana Milosevica, organizovali pobunu ukrajinski nacista okupljenih na Majdanu u Kijevu. Ukrajinski nacisti potpomognuti sa Zapada su uspjeli nasilno da svrgnu sa vlasti voljom naroda zakonito izabranog Presjednika Ukrajine G. Viktora Janukovica. On nije bio zbog svojih proruskih stavova sa kojima je stitio intertese Ukrajine po volji Zapada. Zato je Viktor morao silom da ide sa vlasti. Na njegovo mjesto ukrajinski nacisti uz pomoc Zapada su nezakonito i protivno volji naroda dovli na vlast sadasnjeg Presjednika Ukrajine, poznatog bogatasa i kralja cokolade G. Petra Porosenka. Tako su zemlje NATO pakta podrzavajuci ukrajinske naciste zbog svoje mrznje prema Rusiji izazvala politicku krizu i gradjanski rat u Ukrajini. Na provokaciju u Ukrajini ruskih neprijatelja sa Zapada, Putin je odgovorio zastitom ruskih interesa na taj nacin sto je Rusiji jednostavno pripojio Krim na kome se nalazi glavna baza ruske crnomorske flote. Na tajpotez Putin je bio prisiljen zbog nezakonite promjene rezima u Ukrajini. Putin je tako na zaprepascene ruski neprijatelja majstorski otklonio opasnost koja je Ruskoj Federaciji zapretila nailnom promjenom rezima u Ukrajini.

    Sadasnji rat na Istoku Ukrajine nije djelo Vladimira Putina vec obespravljenog ruskog Naroda koji se bori za svoja narodna prava i pripajanje Majci Rusiji. Zakonski opravdanu borbu ruskog Naroda iz sadasnje Istocne Ukrajine ili Novo Rusije, Putin zato kao presjednik svih Rusa pomaze slicno Slobodanu Milosevicu koji je podrzavao i pomagao borbu krajiskih SRBa u dogovoru sa Medjunarodnom Zajednicom. Takav nacin pomoci od strane Slobodana Milosevica SRBskom Narodu u Krajini je doveo na kraju do proterivanja SRBa iz danasnje Hrvatske. Molimo se Bogu zato da slicno SRBima ne prodju i nasa braca u Novo Rusiji. Osnovna ljudska prava poput upotrebe u drzavnim institucijama svoga maternjeg ruskog jezika su „zakonski“ zabranjena za gradjane Ukrajine ruske narodnosti sa odobrenjem i podrskom Zapada. Rusi ne mogu vise javno da koriste svoj maternji ruski jezik i mnoga druga ljudska prava koja Rusima pripadaju u danasnjoj Ukrajini po svim Bozijim i ljudskim pravima. Zbog toga ce Putin prije ili posle morati vojno da intervenise u Ukrajini, i odvajanjem ruskih zemalja na Istoku Ukrajine da naplati ukrajinski veliki dug za potresni gas kojeg vlada iz Kijeva nece ili ne moze sada da plati.

    Kako ce rat u Ukrajini dalje da se razvija i kako ce on na kraju da se zavrsi niko sa sigurnoscu ne moze da kaze. Obaranje malezijskog putnickog aviona u vazdusnom prostoru iznad Novo Rusije koju kontrolisu pro ruski pobunjenici, je najbolji dokaz da tajnim vladarima iz senke u svijeta nista nije sveto, i da su oni spremni na sve. Pokusaj da se bez dokaza i prije nego sto je medjunarodna istraga o tome slucaju zavrsena za obaranje putnickog malezijskog aviona optuzi Rusija je najbolji dokaz da iza svega toga stoje podzemne sile pakla i tame sa trulog Zapada. One su takodje za vreme rata u Jugoslaviji pravili slicne zlocine za koje su bez dokaza optuzivali SRBe. Poslije se dokazalo da SRBi nisu granatirali pijacu u Sarajevu, niti pobili albanske civile u Racku na Kosovu. Medjutim, ti izmisljeni dogadjaji su posluzili NATO paktu da bombarduje bosanske SRBe, a Medjunarodnoj Zajedenici da uvedu sankcije SRBiji. Po istom scenariu Medjunarodna Zajednica radi i sada kada uvodi bez dokaza sankcije Rusiji. Zato krivca za obaranje malezijskog putnickog avina treba traziti na drugoj strani, ne kod Putina i proruski pobunjenika na Istoku zemlje, vec kod zvanicni vlasti sadasnje Ukrajine koja na trazenje Zapada ratuje svim mogucim sredstvima protiv volje svoga naroda.

    Putin je stari obavestajac iz vremena Sovjetskog Saveza, i on je zajedno sa clanovima svoje vlade svestan zato velike opasnosti i pretnje koja od strane zemalja Zapada preti njemu i cijeloj Rusiji. Pretnje sa Zapada nece moci nikada da budu u Rusiji sprovedene u djelo sve dok ruski Narod bude masovno podrzava sadasnji politiku Vladimira Putina. Kako su nezavisna istrazivanja pokazala velika vecina ruski gradjana preko osamdeset posto odobrava sadasnju unutrasnju i vanjsku politiku koju vodi Vladimir Putin sa svojom vladom. Ni jedan presjednik u svijetu nema toliko veliku popularnost medju svojim gradjanima kao sto je sada ima u Rusiji Vladimir Putin. Isto tako ni jedan presjednik u svijetu nema toliko veliku podrsku svojih gradjani za politiku koju vodi kao sto je sada u Rusiji ima Putin uz kojeg cvrsto stoje preko osamdeset posto gradjana Rusije. Izdajnika je oduvjek bilo u svakom narodu pa zato pojedinih izdajnika Pravoslavne vjere i Otocestva ima sigurno i medju Rusima. Medjutim, oni su u Rusiji jos uvijek malobrojni i bez veceg politickog uticaja. Zato su izdajnici Rusije nesposobni da uz pomoc Velike Satane ugroze Putina. Putinovi neprijatelji nikada nece moci uz pomoc zemalja Zapada koje pripadaju NATO paktu, da kroz „naradzastu revolvuciju“ okrenu raspolozenje gradjana Rusije protiv Putina, kao sto su to uspjeli uz veliku pomoc sa Zapada da ucine neprijatelji SRBstva protiv Slobodana Milosevica u SRBiji. Gradjani Rusije za razliku od gradjana SRBije puno su vise nacionalno svijesniji, politicki igradjeniji, i bolje snabdeveni sa informacija o znacima vremena u kome zive nego sto su to bili Pravoslavni SRBi na Balkanu. Zato su Rusi oprezniji kada na demokratskim izborima daju svoj glas za buduceg presjednika drzave, kojem ostaju vjerni do novih izbora.

    Satana i sluge njegove mogu zato jedino da prizeljkuju obaranje Vladimira Putina sa vlasti, i da sanjaju Rusiju bez Putina. Njegova vladavina bez razlike sta o njoj mislili ruski neprijatelji i lazni prijatelji, ostace zlatnim slovima zapisana u analima ruske istorije!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime