Možemo li očekivati imena onih koji su pustili Iliju da ubije oca, majku i dedu?

Pre nekoliko godina na Hitnoj srela sam poznanika sa isečenim rukama do laktova. Uradio je to žiletom, da bi ga hospitalizovali, da bi ga kao alkoholičara zadržali na psihijatriji, jer kako mi je rekao on sam, van institucije, ne može da se izleči.

Dakle, sekao je sebe, da bi na psihijatriji procenili da je opasan za sebe, da bi ga potom zadržali i pomogli mu u sveobuhvatnijem lečenju alkoholizma i svega od dijagnoza što je tokom godina zapatio.

Nisu ga hospitalizovali, pušten je uz terapiju, previli su mu rane, etika nalaže; sada je u zatvoru, koliko znam, zbog nekih prestupa, krađa.

Dvadesetjednogodišnji Ilija iz mesta nadomak Čačka sinoć je zaklao majku, oca i dedu. Reklo bi se da je ispunio svoje pretnje, jer prema saznanjima Ilija je bio vrlo problematičan, koristio je drogu, pretio je već nožem roditeljima zbog čega su oni više puta zvali policiju. Bio je na lečenju na psihijatriji mesec dana, nedavno je pušten.

Zanima me na koji način se procenjuje da li je osoba bezbedna po sebe i okolinu pre nego što se pusti sa Klinike? Ko je omanuo u Ilijinoj proceni, posebno ako se uzme u obzir da je već pretio roditeljima nožem zbog novca koji mu je bio potreban za drogu?

Da li ta osoba ili više njih u komisiji snosi posledice za trostruko ubistvo? Zbog čega prečesto imamo situacije da se na slobodu puštaju osobe koje u rekordnom roku ponove zločin. Tako je pušten Malčanski berberin, pa je ponovio isto. Tako je pušten ovaj što je ubio taštu i ženu, pa sipao sonu kiselinu u oči nesrećnoj ženi koja nije znala za njegovu prošlost.

U čemu je kvaka? Prenatrpanost psihijatrijskih ustanova, manjak kreveta ili potpuna nezainteresovanost, otaljavanje posla, nekompetentnost, sedanje u fotelje bez kredibiliteta, preko veze? Evo, napišite mi vi šta mislite.

Zvuči strašno, ali bi bilo još jezivije da je Ilija neki vaš ili moj komšija koji je iza spuštenih roletni zaklao mamu, tatu i dedu, a znali smo, svi su znali, POLICIJA je znala da je već pretio, da se lečio, da je pušten sa psihijatrije. Kud ćeš više?

Šta je još trebalo da uradi da bi bio pod nadzorom, da bi se udaljio od porodice kojoj preti nožem? Da ih je bar jednom ubo, recimo? Da li bi to bilo dovoljno? Da je poteklo malo krvi?

Ne razumem. Ako se ovaki alarmi ne primećuju, šta ćemo sa svim onim pritajenim manijacima, potencijalnim ubicama, silovateljima, pedofilima, nelečenim psihijatrijskim slučajevima koji “sede mirni u mraku i čekaju” koji nisu ili neće dati nijedan nagoveštaj dok se zločin ne dogodi.

Možemo li očekivati imena onih koji su pustili Iliju sa psihijatrije?

Kao i odgovore na koji način su procenili da je bezbedan za okolinu?

Šta se to dešava sa našom omladinom, vidi li ih, čuje li ih iko, bavi li se njima neko. Koliko još očeva, majki, deda, baba, vršnjaka, devojaka treba da ubiju ili povrede da bismo shvatili da su izgleda poslednja rupa na svirali, jer jedino je važno pokretati brze vozove i graditi Beograd na vodi. Zapošljavati psihijatre po Domovima zdravlja koji vas ukalupe u 30 minuta i pošalju kući sa terapijom ispisanom za svakog pacijenta isto. “Ako ne odgovara, javi se”.

Privatna psihoterapija 4.000 do 5.000 dinara.

Preventiva nulčina.

Vreme roditelja za decu slaba trojka.

Nametnuti trendovi miliončina.

Uticaj društevnih mreža od kojih glavu ne dižu još toliko.

Beznađe i besmisao mladih u rangu je ravne linije, jasno. Adrenalin pronalaze u drogama, alkoholu, nasilju, snimanju za Tik Tok u obavljanju nekih abnormalnih izazova. Ko bi pri zdravoj pameti lizao dasku wc šolje za preglede?

Vrište za pomoć, ali niko ih ne čuje, ni roditelji, ni policija, ni Centar za socijalni rad, ni psiholozi, pedagozi, direktori, jok, slabo. Ništa.

Nestala tri života i uništen jedan. Juče, iza spuštenih roletni, jer niko nije ozbiljno shvatao Ilijine pretnje, problem sa drogom, duboku stranputicu sa koje nije znao da se vrati. Prepušten sebi da uzme nož i ubije majku, oca, dedu i postane ubica.

autor:Jovana Kešanski

https://luftika.rs/