Mrcvarenje sa pepeljuginom cipelicom ili kako se biraju predsednički kandidati u današnjoj Srbiji

0
240

Gledam „Utisak taštine“ i nadalje, za onaj pandan Pinkovih zadušnica nemam snage, kad u zadnjem januarskom izdanju 2022, jedan bi simbol da izmešta u Marinkovu baru ili već, drugi bi među pastire na poljanu dok se treći smeška, četvrta, voditeljka, nisam ni video šta radi, kao da je važno, jer se nije čuo glas ozbiljnosti uma u fešti razularenog meračenja. Sve to navodno zbog onog koji nije prisutan, a zbog kog bi sve, a oni očito po meri rulje, granice nemaju, dok i ovaj odsutni a njima bliži od svakog bližnjeg, od svake vrednosti i simbola, neprijatelj, ionako spomenik Nemanji, tvorca srpske države, na onom obesmišljenom trgu koristi tek kao putokaz do TC Galerije. Blistave evropske budućnosti Srbije, na čijem vašaru svega ima i po meri Jevrope, jer i njegov je dvor u međuvremenu navikao na konzumaciju samo za odabrane. Ne tamo za neke fine, jer tih i u Jevropi još jedva da ima o čemu je Prust davno pisao kao paradigmi svog vremena, nego se plaćaju razne drangulije do same moždane vrtoglavice kao stvari statusnih simbola koji se prepoznaju, jer kod ovih nema šta da se razume i poštuje, u opštoj ekonomizaciji sveta, umesto dostojanstva. To je odsutni obećao i ispunio, a iza Nemanje je ovaj uglavio izgleda kolektor za fekalije svog Julinog brda. Otud nezgrapne ploče iza spomenika u ovom novom konglomeratu, koji svoj početak ima u sumanutom betonskom brdu na Slaviji, a kraj u „Beogradu na vodi“, umesto još jednom poretka. Pa mu tamo dođe kao duhovitost onaj neboder, kao flaša prevrnutog mleka.

Vladeta Jankovic

U preseku se u emisiji svašta čulo, pa i koliko god su Srbi spremni da veruju posebno u brza i laka rešenja, dobri dr Vladeta Janković, negdašnji potpredsednik moje stranke nije objasnio kako on misli da sakupi tim, pored živog Đilasa i ostale „bratije“. Kako čovek misli da ide na izbore bez svoje stranke i da ga je ona nominovala za prvog na listi, pa su mu upravo oni tim? Ko će njega bilo šta da pita, a ti ljudi da su mogli sami bi na izbore izašli. To što bi „Železničku stanicu“ da vrati u funkciju jeste drago, ali i toliko skupo, da od toga pre ništa ne može biti, osim naravno iluzija. Kao i oko seče drveća, pa još sam 2008 objavio tekst o pretvaranju Tašmajdana u provincijski park na ondašnjem sajtu Fonda Slobodan Jovanović, kombinovanog sa elementima zabave i Ibarske magistrale sa Brijinim Maderinim parkingom, na mestu ulaza u park koji koristim od detinjstva i satiranjem baš, beše 80 stabala, kao i nikad prežaljenog drveta na mom ćošku, kako bi se ugurala treća saobraćajna traka. Tako da se drveće odavno kasapi po Beogradu i to neprestano. Grad preseca urbanističkim klancima od zgrada niz ulice koje su toliko uzane, da ljudi jedni drugima gledaju u tanjire i krevete (sve sam to isto pisao 2008). Ružnim bivacima da nas pokazuju nama samima kao ljude bez dara i reda. Uostalom, ni Julina brda ni ne mogu biti dobar uvod. Pa nam se ponavlja da loši grde lošije, jer su samo loši ostali da i nadalje drže banku. Zato mi sve više smeta što lako pišemo o drugima, svetskim stvarima, a malo o sebi, posebno savremenosti umnih, simboličkih, funkcionalnih tokova u našem svetu života, pa sve češće ni ne čitam ovakve bravure, kako nikako iz te naopakosti, prevrnutosti, ni posle komunizma da se izađe, nego se sakuplja samo novi konglomerat, novo Šejkino đubrište.

Da Vas podsetimo:  Bogata država siromašnih građana
Foto: Zdravko Ponoš
Foto: Zdravko Ponoš

Ni sa Ponošom nema sreće, možda je gore nego sa Jankovićem, uz njega nije ni matična stranka, pa ko će onda raditi izbore za ovog čoveka? Da li se zamišlja kako su mediji u toj stvari dovoljni i tajne linije obećane preraspodele moći u eliti? Koliko god da tu stranci budu navodni garanti. Pa svako ko se i malo razume u stranačku organizacionu tehnologiju zna da ti ljudi za ozbiljno ni prst neće pomeriti. Te on više svačiji nego ničiji, može da zaboravi da će njegov štab imati bilo kakav uvid sa terena, bili u tom štabu sve sami predsednici stranaka, a to neće biti slučaj. Uostalom čoveka su birali po navodnoj popularnosti anketom – mahom telefonski sprovedenom, a niko da vidi ako već nemaju čoveka sa odgovarajućom politikom, šta bi to trebalo po mišljenju građana taj predsednik da radi, pa onda kandidat da otelovljuje, kad već to ni sami političari očito ne znaju, jer ne bi ni bili u ovoj situaciji, kako nemaju ni primisao o nacionalnom političkom sadržiocu. Ova garnitura političara ga zasigurno nema. Zar misle kako je dovoljno reći, čovek će se držati ustava, i to baš ovaj, pazi da li će moći i da hoće? Pa je sve, samo da nam se umanji pažnja, jer ovaj režim svakako treba skloniti. Te veruj narode u čuda. To ti dobro ide. Izgleda baš i onima koji su se ismevali upravo svim tim mesecima litija u Crnoj Gori, jer su skloniji izgleda magijskim zatucanostima, koje su potkrepljene medijskim informacijama, pazi da tako neće zasigurno biti, ali ko će se toga sećati, posebno ako koristi samo medijska sećanja. Koja će stalno iznova kao što izmišljaju budućnost, da izmišljaju prošlost i stvaraju zaborav.

Da Vas podsetimo:  TRI POGLEDA NA KARAĐORĐA – KOJI JE VAŠ?

Eksperti i izborne tehnologije, to je sve što je ostalo, ali i pravilo o prevari koju je nekad Tomas Man utvrdio kritikujući Hitlerov predlog umesto političke, ekspertske vlade, da je to bilo i ostalo sredstvo kad nešto hoće da se sakrije. Pa zar nije očito kako i ove stranke i strančice iz klimavo obnovljenog DS itekako ne moraju toliko da kriju, da ni jedan od njih, predsednika, ne sme biti ni u kom slučaju kandidat? Da se o tome kakav je inače red nije ni jednom razgovaralo – pa šta onda uopšte ti ljudi traže na izborima? Te su stoga prinuđeni da vijaju Pepeljugu. Pa da je udaju za građane, a ožene za sebe, kako li već zamišljaju. Te su krenuli sa cipelicom telefonskim anketama, samo što njen broj mora da bude ekspertski, izuzetno veliki, inače nikom ništa. Pri čemu sve je manje jasno i njima samima zašto Ponoš, što je galama veća, ali i kao da je važno. Tako je i jedina greška pravnika Tomića bila sa kandidaturom Koštunice, što on to ne može kao ozbiljan čovek da prihvati bez višegodišnje strukture vlastite stranke. Ali nije loše što je rekao, kakvi nam ljudi u politici trebaju. Pri čemu ne mogu previše da nagađam da li je Koštunica nazvao Jankovića da odbije bilo kakvu špekulaciju o njegovoj kandidaturi, ali sam je kriv, jer je dužan da se sam po nekad oglasi, budući da je itekako tražio poverenje od ljudi i od mnogih ga je dobijao – nije se sad zamonašio i isključio iz sveta, pa da je sad njegova obaveza prekinuta.

Te koliko god da je na referendumu zabeležen manjak podrške Vučićevom autoritetu, a izgleda da je u gradovima ozbiljno izostao, isti slučaj neće biti na izborima, koliko god da mu je organizacija u krizi. Mnogi su „stručno tumačili“, da je reč o kalkulisanom angažmanu organizacije, pre je biće reč o smeni generacija u njihovoj organizaciji. Oni stari i gladni, deo se najeo i olenjio, deo je izigran i besan, a novi su mahom razmaženi, a i nije bilo reči da su se borili za same sebe, a to političke organizacije jedino vole. Zato su svi izbori spojeni. Kako bi se umanjila šteta propale organizacije koju ne vodi ni jedna vrednost, ni bilo kakva politika, nego samo lični interesi. Otud i plaćanja sa prepolovljenom novčanicom svim mladima, jer je teško smisliti još neke nove poslove za mlade lavove i lavice iz SNS-a. Pa zato pola sad, a pola posle, što će mnogi uzeti – nije loše, kako mi živimo u konglomeratu stvari a ne u poretku.

Da Vas podsetimo:  Silazak Srbije u ad

autor:Mile Milošević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime