Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) predstavlja se kao međunarodna sudska ustanova koja je ovladala najuniverzalnijim kompetencijama. Može da izdaje naloge za hapšenje šefa države. Može da sprovodi krivičnu istragu na bilo kojoj teritoriji. Može da izdaje svakojake naloge čak i ukoliko nisu zasnovani na pravnim normama, nego na teorijama koje su sami izmislili (na primer, teorija o “udruženom zločinačkom poduhvatu”). Može se trgovati priznavanjem krivice u zamenu za povlačenje optužbe. Drugim rečima – MTBJ može sve.
Ako se, međutim, pažljivije pogleda delatnost MTBJ, može se videti da tribunal može sve u odnosu samo na jednu etničku grupu među stanovništvom bivše Jugoslavije – u odnosu na Srbe.
Samo što počne da se priča o bilo kome drugom, Tribunal odjednom postaje najnekompetentniji među svim tribunalima na svetu. Ne može MTBJ da istakne nijednu optužnicu protiv bilo kog šefa države, ukoliko on nije Srbin. Čak i ako su pozivi na rat i ubistva zabeleženi na audio i video zapisima i nema potrebe za dokaznim postupkom. Ne, MTBJ je nekompetentan. MTBJ ne može ne samo da podigne optužnicu, nego, kako se ispostavlja, čak ni da sprovede istragu, ako se ta istraga tiče zločina koje su počinili pripadnici NATO pakta.
Još tokom 2004. godine Vojislav Šešelj je zatražio da se sprovede istraživanje delatnosti tužioca samog MTBJ. Posle toga on je ne jednom prilagao sve nove i nove zahteve sa sve novijim i novijim činjenicama o zloupotrebama od strane tužioca. Ali, sve je bilo uzalud! Tribunal je odjednom postao apsolutno… nekompetentan.
Evo, na primer, šta je odgovorio predsednik Tribunala Teodor Meron na pitanje profesora Vojislava Šešelja o izuzeću tužioca MTBJ Karle Del Ponte.[1] “Šešelj mi nije saopštio na osnovu kojih akata koji regulišu moju vlast, ja treba da dejstvujem. On je jednostavno saopštio da delovanje tužioca predstavlja kršenje Člana 16. Statuta MTBJ i da ponašanje tužioca nije nezavisno. Razmotrio sam Šešeljeve optužbe na adresu Karle Del Ponte i došao do zaključka da uopšte nisam uveren da su ti zahtevi osnovani. A ako ja nisam uveren da su oni osnovani, onda nema potrebe da istražujem da li ja imam punomoćja da odlučujem o pitanjima koja se tiču zakonitosti delovanja tužioca”.[2]
Kao što vidimo, pravnici nisu operisani od smisla za humor. Čak i u tako ozbiljnoj situaciji kada se postavlja pitanje o fundamentalnim principima delatnosti Tribunala, sudija Meron je odlučio da se našali. Naravno, šala je smešna jedino njemu samom i tužiocu Karli del Ponte, ali sama činjenica je svakako dostojna da se zabeleži. Ne mislim da će međunarodnoj zajednici u ime koje (barem formalno, u krajnjem slučaju) deluje Amerikanac Meron, ispasti smešna odluka sudskog organa u kome on praktično traži da mu sam optuženi ukaže na osnovu kojih pravnih akata on treba da deluje. Ili, može li silno da zasmeje odlukau sudije u kojoj se zahtev odbacuje bez objašnjenja razloga? Jednostavno: “Šešelj me nije ubedio”, i to je sve! A šta ako mi kažemo da nije ubedljiv taj sami Meron?
U decembru 2011. godine na zahtev profesora Vojislava Šešelja o istraživanju delatnosti Karle del Ponte, odgovorili su članovi Pretresnog veća u Šešeljevom predmetu. Oni su takođe izjavili da ne veruju u to da je tako divan čovek kao što je Karla del Ponte mogla da učini to što je svedočilo nekoliko desetina svedoka.[3] Bez obzira na to što je odluka suda napisana na osam stranica, tamo nema nikakvih argumenata na osnovu kojih su sudije došle do zaključka o nesolidnosti tvrdnji Šešelja. Opet sa nama pokušavaju da se šale i donose neargumentovane odluke.
Pre nekoliko dana, skinuta je oznaka tajnosti sa odluke Pretresnog veća koja je doneta pre skoro godinu dana. Ponovo je, na tužbu Šešelja protiv Karle del Ponte[4], Pretresno veće utvrdilo da ono ne zna šta da radi. Navodno, opet su nekompetentni. Upravo tako, zbunile su se naše sudije. I, zbunivši se, ponovo su tužbu Šešelja uputili Meronu sa molbom da odluči – šta više raditi sa njim.[5]
Predsednik MTBJ Teodor Meron je 23. aprila 2015. godine ponovo doneo odluku po toj tužbi, izjavivši da Tribunal nema kompetenciju da je razmatra.[6] I, ponovo nije pružio nikakve pravne argumente. Samo pozivanje na prethodne odluke Pretresnog veća. Za celu godinu dana razmatranja, najvažniji sudija međunarodnog tribunala smislio je samo jedno: citirati odluku zbunjenog suda o tome da su oni “nekompetentni”.
Naravno, mi razumemo da slične šale predstavljaju izrugivanje i nad optuženim i nad svima nama. To su zle i podle šale koje su proniknute mržnjom prema optuženom i potpunim zanemarivanjem svih nas. Oni se ne plaše da se šale u svojim sudskim odlukama, jer im je svejedno šta mi o njima mislimo. Jedino tako se može objasniti to ruglo koje nam demonstriraju iz MTBJ-a. Ali, istovremeno, to je takođe i pokazatelj nemoći. Nemoć sudija MTBJ da objasne svoju delatnost uz pomoć prava, možda je zaista rezultat nekompetentnosti.
Aleksandar Mezjajev
Fond strateške kulture
[1] The Prosecutor v. Vojislav SESELJ. Request by Vojislav Seselj to Exclude the Prosecutor of the International Criminal Tribunal, Carla Del Ponte, 26 October 2004.
[2] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Decision on Request to Exclude the Prosecutor of the International Tribunal – Carla Del Ponte. 2 December 2004 // http://www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/041202.htm#1
[3] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Decision on Vojislav Seselj’s Motion for Contempt against Carla Del Ponte, Hildegard Uertz-Retzlaff and Daniel Saxon and on the Subsequent Requests of the Prosecution. 22 December 2011 //http://icr.icty.org/legalref/cmsdocstore/public/english/decision/notindexable/it-03-67/mra19178r0000354209.pdf
[4] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Motion to Instigate Proceedings against Carla Del Ponte”, Filed as Confidential Document by Vojislav Seselj on 16 October 2013.
[5] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Decision on “Motion to Instigate Proceedings against Carla Del Ponte”. 16 June 2014 // http://icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/140616.pdf
[6] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Decision on Motion Referred to the President in «Decision on Motion to Instigate Proceedings against Carla del Ponte». 23 April 2015 // http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Decision/NotIndexable/IT-03-67/MRA23801R0000451629.pdf
