Teodor Meron, predsednik MTBJ
Kao što vam je poznato, rukovodstvo međunarodnih krivičnih tribunala svake godine podnosi izveštaj pred Generalnom Skupštinom OUN.
MTBJ i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale (MRMKT) podneli su izveštaj u oktobru tekuće godine. Teodor Meron, kao predsednik oba tribunala nastupio je pred Generalnom skupštinom 13. oktobra. Glavni problem tih izveštaja svih ovih godina predstavljaju lažne informacije koje se podnose državama-članicama UN. Distavljanje lažnih informacija sam po sebi predstavlja ozbiljan prekršaj, međutim, u situaciji kada to čini sud – to već predstavlja zločin.
Prvo, kao i uvek, Meron je prikrio veoma važnu informaciju.
Tako je potpuno skrivena informacija po predmetu Radovaan Karadžića. Evo šta o tom predmetu mogu saznati države-članice UN.
Radovan Karadžić je optužen u 11 tačaka za zločin genocida, zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u vezi sa delima za koje se pretpostavlja da su izvršena u Bosni i Hercegovini u periodu 1992-1995. godine. U sastav Pretresnog veća ulaze sudija Kvon (predsedavajući), Morison, Berd i Latanci (rezervni sudija). Sudski proces je počeo 26. oktobra 2009. godine. Iznošenje dokaza odbrane završeno je 2. maja 2014. godine, a javna rasprava trebalo bi da se održi u septembru 2014. godine, dok se donošenje presude očekuje u oktobru 2015. godine.1
Kao što vidimo, umesto izveštaja o hodu procesa tokom godine, Meron je jednostavno ponovio sve ono što je pisao o tom predmetu i pre dve, i pre tri godine unazad. “Novost” predstavlja samo datum 2. maj 2014. godine – dan završetka sudskog procesa. I to je izveštaj Merona o radu tribunala?
A evo šta je rekao Meron o toku razmatranja u predmetu generala R. Mladića:
Ratko Mladić je optužen u 11 tačaka za zločin genocida, zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u vezi sa delima za koje se pretpostavlja da su izvršena u Bosni i Hercegovini u periodu od 12. maja 1992. godine do 30. novembra 1995. godine. U sastav Pretresnog veća ulaze sudija Ori (predsedavajući), Fljuge i Moloto. Sudski proces je počeo 16. maja 2012. godine. Iznošenje dokaza odbrane počelo je 19. maja 2014. godine, a donošenje presude očekuje se u julu 2016. godine.
Ovakvi “godišnji izveštaji” ne predstavljaju ništa drugo nego – skrivanje pravih informacija.
Kao drugo, što je takođe već tradicija, Meron je predstavio lažne informacije. Tako je, na primer, on izjavio da je delatnost MTBJ zasnovana na “visokim međunarodnim standardima”.2
To je laž. Zar lišavanje prava optuženog da dobije sve materijale tužilaštva predstavlja visoke međunarodne standarde? Optuženi pred MTBJ su lišeni tog prava. U izveštaju Merona to se prećutkuje.
Ni lišavanje prava optuženom da mu bude suđeno pred nezavisnim i nepristrasnim sudijama ne predstavlja visoke međunarodne standarde. O tome kako je Meron obezbedio da Mladiću sude predstavnici onih zemalja koji su bombardovali njegovu armiju, on je u izveštaju takođe prećutao.
Među visoke standarde pravosuđa takođe ne spada ni držanje optuženog u zatvoru više od 11 godina bez presude. Ali i o predmetu Šešelja Meron takođe ili ćuti ili predstavlja iskrivljenu informaciju. Evo šta o predmetu Šešelj mogu saznati oni koji pročitaju izveštaj Merona:
Vojislav Šešelj tereti se po 9 tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u vezi sa delima za koje se pretpostavlja da su izvršena u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini (Srbija) u periodu od avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine. U rezultatu diskvalifikacije sudije Harhofa u oktobru 2013. godine, kada se stvar nalazila u etapi razmatranja, u sastav Pretresnog veća sada ulaze sudija Antoneti (predsedavajući), Niang i Latanci. Žalbeno veće je podržalo odluku Pretresnog veća o nastavku postupka bez obzira na smenu sudije Harhofa sudijom Niangom. Sudija Niang sada mora da pokaže da se upoznao sa materijalom u postupku do njegove obnove. Sudija Niang je izjavio da mu je za upoznavanje sa materijalom u postupku potrebno vreme u najmanju ruku do kraja 2015. godine. Predsedavajući sudija Antoaneti je ukazao da će uraditi sve što je u njegovoj moći da skrati rok neophodan za izricanje presude, čim se sudija Niang upozna sa okolnostima predmeta.
Ovde bar postoji neka nova informacija – prvi put je naveden rok koji je povezan sa završetkom upoznavanja novog sudije sa materijalima iz predmeta. Međutim, izveštaj Merona u celini, ne ukazuje na suštinu problema u predmetu V. Šešelja. Meron pokušava da stvar predstavi tako kao da on ne snosi nikakvu odgovornost za ono što se dešava u MTBJ!
Postoji još jedan aspekt – Meron laže o tome ko finansira tribunale. A novac koji se izdvaja za tribunale je ogroman. MRMKT je tokom 2012-2013. godine dobio biše od 40 miliona dolara. A u periodu 2014-2015. godine već više od 120 miliona američkih dolara!
Podsećamo da je ideja o stvaranju MRMKT bila povezana sa neophodnošću prestanka rada MTBJ i Međunarodnog tribunala za Ruandu. Stvaranje MRMKT trebalo je da predstavlja prelaznu fazu posle zatvaranja ta dva tribunala. Šta je ispalo u stvarnosti? Sve potpuno obrnuto! Umesto zatvaranja dva tribunala, bio je otvoren – treći! Umesto uštede sredstava (što je takođe označeno kao jedan od glavnih ciljeva), zemlje-članice UN su počele da troše mnogo više. MRMKT je zaposlio 133 nova saradnika na čije plate su izdvojeni milioni dolara! A sad je još doneta odluka o izgradnji nove zgrade za MRMKT! Sve do sada je Meron govorio kako on štedi novac, raspoređujući ta 133 saradnika u zgradu MTBJ u Hagu i u zgradu MTR u Aruši. Ali štednja se završila – doneta je odluka o izgradnji nove zgrade za MRMKT. Zar to nije fantasmagorija?
Nedavna finansijska inspekcija u MRMKT takođe izaziva pitanja. Kao prvo, prikriva se veoma zanimljiva činjenica da je taj tribunal koristio kupovinu svojim sredstvima hartija od vrednosti. Teško je proceniti njihovu vrednost, ali nazivi su veoma interesantni: „Standard & Poor“, „Mudis“, „Fič“ …
Sve te novčane manipulicaje sa budžetom tribunala nazvane su “Investijama glavnog novčanog fonda”.3 Lepo zvuči, zar ne? Kao drugo, veoma je zanimljiv izveštaj finansijskih revizora. Opšteg zaključka jednostavno nema. Sa jedne strane cilj provere predstavlja postojanje ili nepostojanje netačne informacije. To je jasno navedeno u početku izveštaja. Međutim, zaključka po pitanju tog glavnog cilja uprkos svemu nema. Ni “da”, ni “ne”. Ipak, izveštaj se završava frazom koja zahteva naprezanje uma: „Rezerve i stanje sredstava MRMKT pokazuju kumulativni deficit od 3,2 miliona američkih dolara, po stanju od 31. decembra 2013. godine, pošto troškovi plaćanja za prekid službe i posle penzionisanja u iznosu od 3,3 miliona dolara SAD doneti na osnovu aktuarne procene, nisu bili profinansirani. Pored toga, navedeni su i transferi kredita u iznosu od 34,7 miliona američkih dolara … „.
Mi shvatamo sa jedne strane da su revizori identifikovali deficit. Sa druge strane, objašnjenje deficita sa oslanjanjem na dobijanje kredita uopšte ne pojašnjava situaciju. Uopšte rečeno, po svoj prilici, stvar sa finansijama MRMKT će se još morati razmatrati.
Međutim, neophodno je baviti se svim ovim tribunalima. I to radikalno. Te nakazne institucije odavno je trebalo likvidirati.
Aleksandar Mezjajev
