MUDRA PRIČA MONAHA O LjUBAVI, SUJETI, VERI I NADI: Čita se u jednom dahu, a pouka se pamti celog života!

0
177

Jedan monah je jednom ispričao mudru priču i ona se godinama prenosi. Ove reči baš svako treba da pročita i dobro upamti. Glasi ovako:

Na jednom dalekom, usamljenom ostrvu, usred okeana, živeli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Živeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i događanja. Ali posle mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako, pa sve brže i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni, oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje lepo, čarobno, ali tonuće ostrvo, koje im je vekovima pružalo sreću.

foto:https://freesunday.gr/

Jedino Ljubav, postojana po prirodi, reši da ostane. Jedino je ona verovala i nadala se da je sve to privremeno i da će doći bolji dani kada će sve biti lepo i veselo kao nekada. Međutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i mnogo uspomena sa sobom, ali … sada više nije bilo načina da ode sa ostrva. Svi čamci, brodovi i splavovi već su otplovili a za pravljenje novih više vremena nije bilo. Ljubav je počela da doziva upomoć.

Nekako u to vreme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srećnoj slučajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod:

Primi me molim te, ostrvo tone, udaviću se – rekla je Ljubav.

Izvini ali moj čamac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mesta još i za tebe Ljubavi. Ako i ti budeš ušla, bojim se potonućemo – reče Bogatstvo i ode

foto:ilustracija

Ljubav je počinjala da hvata panika. Ostrvo je više tonulo i vode je bilo više. U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoć. Onda je na svom splavu naišla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju:

Da Vas podsetimo:  NIJE GRAD SVE ŠTO SE GRADOM ZOVE! PA NI GRADONAČELNIK...

Tugo, molim te spasi me. Potonuću zajedno sa ovim našim ostrvcetom. Bilo bi šteta da svet ostane bez ljubavi.

Žao mi je Ljubavi – odgovorila je tuga – Toliko sam tužna da ne mogu da te povedem sa sobom. Želim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav već hvata očaj. Ne vidi načina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se našla i to zato što je verovala u bolje sutra. Međutim, tračak nade, ili je možda u pitanju vera, još uvek su je nagonili da i dalje doziva u pmoć. Njena dozivanja privuku pažnju Sujete koja je tuda slučajno prolazila.

Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada – zamoli Ljubav.

Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoćeš da mi pokvasiš čamac. Sama si kriva! Sad snosi posledice. Lepo sam ti govorila da odeš dok se još moglo. – I još uvređena ode i ostavi Ljubav sa njenom tužnom sudbinom.

Izgubivši i poslednju nadu, Ljubav se predala sudbini. Sela je na jedini nepotopljeni kamen što je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog ostrva i čekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. U to niotkuda, pojavi se neki stranac u čamcu.

foto:Shutterstock

Stranac priđe sasvim blizu i pruži ruku Ljubavi. Ona uđe u čamac i on je preveze na susedno ostrvo. Tu je Ljubav izašla iz čamca, zahvalila se i pošla dalje. Tek par metara dalje shvatila je da ne zna ko ju je spasio. Okrenula se i dotrčala natrag do obale, ali čamac sa strancem već se izgubio na horizontu.

Tada je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali. Prišla je i upitala:

Da Vas podsetimo:  Savino Zakonopravilo 4. – Latinsko carstvo i pravoslavlje na rubu propasti

Reci Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?

Znanje je pogleda, nasmeši se, pa joj reče:

Kako, zar ti ne znaš? To je bilo Vreme.

Vreme? – upita zbunjeno Ljubav.

Da, Vreme- odgovori Znanje – Jer jedino je VREME sposobno da spozna koliko je Ljubav velika.

izvor:http://hronograf.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime