MURAL I PODELE: RAT MURALIMA POKAZATELJ IDEOLOŠKE USMERENOSTI SRPSKOG DRUŠTVA

0
151

Na početku, ostavimo po strani činjenicu da mnoge političke murale crtaju instruisane navijačke grupe, kao i da protiv njih protestuju predstavnici neoliberalnog nevladinog sektora kojima je glavni i jedini zadatak da propagiraju društvene vrednosti neoliberalizma (ili kultur-marksizma u zavisnosti sa koje tačke posmatrate ovaj fenomen). To što je sam rat veštački, budući da u njemu ne učestvuju slobodni pojedinci, već pripadnici interesnih grupa, i nije toliko važno ukoliko želimo da analiziramo ideološke podele u srpskom društvu.

Rat murala se danas proširio sa lika Ratka Mladića na Borislava Pekića, to jest okršaju su se pored ultradesničarskih navijačkih skupina i neoliberalnih NVO pridružili i neoanarhisti (samoprozvani anarhosindikalisti). To se može zaključiti po natpisu „smrt četnicima“ ispod lika Pekića, koji ne bi ostavili neoliberali, a još je manje verovatno da su to bili navijači.

Već primećujemo da su predstavljena tri radikalna pravca: radikalna desnica, radikalni centar i radikalna levica. Naravno da ove tri grupe ne čine većinu ideoloških usmerenja u srpskom društvu, o tome nema ni reči, suština je da odnos prema određenim istorijskim ličnostima pokazuje uverenja savremenih građana Srbije.

Ko ima veći uticaj na društvo?

Treba imati u vidu da se radi isključivo o interpretaciji, ili doživljaju, datih istorijskih ličnosti, ne nekom objektivnom prikazu njihovih ubeđenja ili postupaka. Ove ličnosti postaju puki lajtmotiv nosioca određene ideologije i ništa više od toga. Osim toga, političke partije u Srbiji ne demonstriraju čitav spektar ideologija i ubeđenja koji egzistira, makar među obrazovanijim delom stanovništva. Tu se nameće i pitanje da li treba uzimati u obzir ideološke pravce kojima pripada mali broj ljudi. Iako se izborni proces bazira na demokratskom načelu „jedan čovek, jedan glas“, kulturni uticaj tako ne funkcioniše. Obrazovani, urbani i aktivni pojedinci sa svojim ideološkim uverenjima imaju veći uticaj na društvo od pojedinca sa manjim socijalnim kapitalom i ugledom.

Da Vas podsetimo:  Korona u svetlu zakona

Bitno je razumeti da periodi velike političke polarizacije, obično izazvani uzurpacijom vlasti od strane autoritarnog režima, privremeno zamagljuju ideološke razlike. U tom pogledu, za vreme jednopartijske diktature u Jugoslaviji, razlike između liberala, konzervativaca i nacionalista bile su znatno manje vidljive nego u periodu slobodnog partijskog nadmetanja od 2003. do 2012. godine. Ranih 90-ih stanje ideološke polarizacije antikomunizam/komunizam bilo je izraženo u postojanju tri relevantne političko-ideološke opcije: konzervativno-liberalna Demokratska stranka (među čijim osnivačima je Pekić, a i Koštunica, Čavoški, Nikola Milošević, Desimir Tošić, Mićunović, docnije Đinđić), rani nacionalistički Srpski pokret obnove (Drašković, Šešelj) i ribrendingovani ogranak SKJ za Srbiju – Miloševićev SPS.

Foto: Screenshot, Kolaž: Dnevno

Kako su ideologije obesmišljene?

Ne ulazeći u raspravu ko je bio čiji špijun i šta je ko od pomenutih posle radio, vidimo da je srpsko društvo imalo maglovitu ideju o ideologijama, nakon gotovo pola veka gušenja slobodne političke misli. To pokazuje spoj liberala i konzervativaca, koji u stabilnim demokratskim društvima u doba mira moraju biti razdvojeni u različite pokrete. Danas se srpsko društvo ponovo suočava sa postojanjem jednog autoritarnog režima, koji iznova polarizuje srpsko društvo na one koji su „za“ i „protiv“. Ideologije su još jednom obesmišljene, ne samo polarizacijom, već i činjenicom da se vladajuća Srpska napredna stranka trudi da bude i levica i desnica, za demokratiju i diktaturu, za Istok i Zapad… SNS pokušava samostalno da mimikrira višestranačje, a toleriše funckionisanje Dačićevog SPS-a isključivo zato što ovaj može Vučiću da bude opasna konkurencija za pobedu na predsedničkim izborima u prvom krugu.

Mural i savremena ideologija

Opredeliti savremenu ideologiju nije jednostavno, teško da se čitav spektar može svesti na tradicionalnu podelu na desnicu, levicu i centar. Izdvojićemo četiri markera ideološke identifikacije: 1. društvene vrednosti (tradicionalne vs. progresivne); 2. ekonomski model (korporativni kapitalizam vs. državni kapitalizam); 3. geopolitika (Zapad vs. Istok); 4. vrsta vladavine (demokratija vs. autokratija). Podrazumeva se da među ovim podelama postoje mnogobrojne nijanse, kao i manje važne podele kao što je oblik vladavine (monarhija vs. republika). Markeri nisu konstantni i menjaju se u skladu sa razvojem političkih, socijalnih ekonomskih ideja uopšte, te promenom društvenih odnosa. Utopistički markeri poput besklasnog društva ili neutralnosti nisu navedeni.

Da Vas podsetimo:  Rio Tinto – Mio Kinto

Ukoliko stavimo u markere obe strane rata oko murala Ratka Mladića dobijamo čiste suprotnosti: ultranacionalista se dešifruje kao čovek koji veruje u tradicionalne vrednosti, državni kapitalizam, orijentaciju prema Istoku i autokratiju; neoliberal podržava progresivne vrednosti, korporativni kapitalizam, Zapad i demokratiju (ukoliko je bazirana na progresivnim vrednostima). Skrnavitelji murala Pekiću ne uklapaju se u dominantne markere, jer njihove vrednosti ne korenspodiraju sa društvenom realnošću. Do takvog stanja dolazi kada neka osoba baštini čisto teorijska politička ubeđenja. Ako bi kojim slučajem ideje anarhosindikalizma napravile prodor u društvu, mogli bismo da konstruišemo markere i za njih.

Mural i glavni ideološki pravci u Srbiji

Razlike između ultranacionaliste i konzervativca jesu u demokratičnosti potonjeg, drugim rečima konzervativci ne veruju u dostizanje ciljeva putem primene sile. Umereni liberal se razlikuje od konzervativca po pitanju društvenih vrednosti i geopolitike. On je prozapadni progresivac. Od neoliberala ga najčešće odvajaju ekonomske vrednosti, a često i za nijansu konzervativnije društvene vrednosti (koje su ipak liberalnije u poređenju sa onima kojih se pridržava konzervativac). Zaključujemo da su glavni ideološki pravci u Srbiji: ultranacionalistički, konzervativni, umereno liberalni i neoliberalni. Konzervativni i umereno liberalni građani Srbije čine većinu stanovništva, s tim što su konzervativci najbrojnija pojedinačna grupa. Ultranacionalisti i neoliberali su u manjini.

Oko murala Ratku Mladiću stupili su u neformalnu koaliciju ultranacionalisti i konzervativci, dok su umereni liberali i neoliberali na drugoj strani. Do ovog stanja je dovela podržka murala režimu i podrška borcima protiv zida od strane nepopularnog NVO sektora. U odbranu murala Pekiću stali su, naprotiv, konzervativci i umereni liberali. Pekić je za neoliberale previše konzervativan, a za ultranacionaliste odveć liberalan. U skladu sa time, kada bi se suočili murali Mladića i Pekića, drugi bi sigurno prevagnuo.

Koje vrednosti su prihvatljivije za građane Srbije?

Na osnovu toga možemo videti koje vrednosti su prihvatljivije za građane Srbije. Najmanje su svakako prihvatljive neoliberalne, ali je poželjno da konzervativci i umereni liberali uvide potrebu zajedničkog otpora onima koji podržavaju autoritarnost i društveno nasilje sa desne i leve strane. Ta društvena koalicija treba da bude privremena – do zbacivanja aktuelnog režima, kao što su razlike između nacionalista, konzervativaca i liberala bile manje izražene u vreme otpora komunističkoj diktaturi. Nakon povratka demokratskom stanju, partijska konkurencija treba da se bazira na suparništvu.

Da Vas podsetimo:  BAL VAMPIRA

autor:Aleksandar Đokić

https://pokreni.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime