Rusija se tada zvala Sovjetski savez, a mi smo bili Jugosloveni i zvali smo se partizani. Njihov veliki tata, a bogami i deda, Josif Visarionovič Džugašvili – Staljin, naumio je da nas uzme pod svoje pa je izmislio Rezoluciju informbiroa. Takozvani IB. Naš najveći sin, i ne samo sin već i rosno cveće za kojim se ceo narod kreće, filozof, bravar, lovac i maršal – Josip Broz, zvani Veli Jože, odlučno je rekao NE. I Sovjetima i velikom Staljinu. Oni koji nisu dovoljno glasno rekli „ne“, ili su samo pitali „zašto“, ili su bili drugačijeg mišljenja golootočili su dok nisu revidirali. U to vreme bilo je najstrože zabranjeno misliti svojom glavom. Za mišljenje se odlazilo u komitet.
Mnogo godina kasnije Rusi su već bili Rusi, a mi smo postali Srbi. Oni su ostali na istoku, a mi smo se potpuno okrenuli zapadu. Ustvari, za nas sem zapada nisu ni postojale druge strane sveta. Naročito istok. Ne zna se da li smo mi tako hteli, ili je to bila izričita želja naših demokratskih učitelja. Nama je sve nadolazilo sa zapada, prosto nas je plavilo. Gdegod se okrenemo sunce je izlazilo sa zapada , i zalazilo na zapad. Ne zna se šta je lepše – zapadni osvit ili sumrak
Onda je dunuo jak vetar. Zapadni, jer drugim vetrovima nije bilo dozvoljeno ni ćarlijanje. Za malo da oduva Kosovo sa sve Metohijom. Mi se panično uhvatismo za glavu, pošto nismo imali za koga drugog. Gotovo je, uzeše našu vekovnu kolevku!
Na sreću, javiše se Rusi sa zaboravljenog istoka. Njet nezavisno Kosovo! – usprotiviše se glasno. Neprikosnoveni zapad, uvređen i iznenađen, malko šokiran ruskim ultimatumom, bar na kratko odbaci ideju otimanja vekovne nam postojbine. Odahnusmo, zahvaljujući zapostavljenim i odbačenim Rusima. Braći Rusima! I postidesmo se: mi se njih odrekli a oni nama bratski pritekli. Njihovo „njet“ je dokaz da su po pitanju Kosova ispali veći Srbi od nekih samozvanih srba…
Ali, ne lezi vraže, dođe i ovo vreme – nevreme. Braća Rusi pokrenuli vojnu skalameriju i pošli sami da ispravljaju belosvetsku Krivu Drinu preko Ukrajine. Kovači novog zverskog poretka odmah su se svrstali u jednu kolonu uz bacanje raznih anatema na našu braću. Sazvana je I sednica Ujedinjenih Nacija.
Zeman dođe da se i naša dična vlast izjasni: ili si sa svima, ili si na pravoj – bratskoj stran. Izabran je sistem podvijenog repa, ili – milo nam para a žao dupeta, ili – I prdni I stisni. Sramno smo im vratili ono od pre petnaest godina. Oprostite nam braćo, ako možete, ovi ne znaju šta rade! U pravu su svi koji kažu “Zabili smo im nož u leđa”! Ništa novo, to je ovde vrhunac bratske ljubavi…
autor:Ljubomir Ilić, satiričar