Na Balkanu ništa novo

0
720

Vucic_Rama

Uvod

Posle niza ratova na teritoriji bivše SFRJ u kome je Albanija više nego aktivno učestvovala na strani šiptarske terorističke organizacije UČK u otcepljenju suverenog dela Srbije, što se, po međunarodnom pravu mođe klasifikovati u agresiju (baze na njenoj teritoriji, naoružavanje, finansiranje, obuka), ta država je prošla bez ikakvih posledica. Čak ni Srbija, nikada, nije tražila bilo kakvo izvinjenje. Međutim, situacija oko Kosova je i posle otvorenog oružanog sukoba više nego napeta i pored povremenih izjava o „poboljšanju odnosa“, ispod površine tinja duboko neprijateljstvo. U takvoj situaciji UEFA odlučuje da takve dve reprezentacije mogu biti žrebane u istu grupu i to se i događa (A, na primer, razdvajaju Španiju i Gibraltar, zbog mogućih rizika).

Zaplet

Bliži se dan odigravanja prve utakmice u Beogradu. Srpska strana, svesna rizika, insistira da se obe utakmice (u Beogradu i u Tirani) igraju bez prisustva gostujućih navijača. Albanska strana insistira na 1000 ulaznica za svoje navijače. UEFA odlučuje da bude onako kako srpska strana traži. Albanska strana nerado vraća već dobijenih 1000 ulaznica, ali insistira da se u VIP loži obezbedi stotinak mesta za njihove zvaničnike (i u tome ima podršku nekoliko Ambasada u Beogradu). Srbija ispunjava te zahteve. Čak, na aerodromu, na intervenciju albanskog ambasadora (i još nekog sa najvišeg mesta u srpskoj vladi) puštaju u zemlju i na stadion grupu „zvaničnika“. Bez pretresa. Uz to, albanska reprezentacija, u poslednji čas, zahteva (i biva joj omogućeno, uz velike organizacione i bezbednosne probleme) promenu hotela u kome će odsesti.

Cela albanska, zvanična delegacija i fudbaleri sa stručnim štabom ulaze na stadion Partizana bez pretresa (što je i normalno), ali, na primer, predsednik Albanskog fudbalskog saveza unosi u džepu kamen, koji će posle incidenta predati delegatu UEFA uz tvrdnju da ga je taj kamen pogodio još na zagrevanju, pred utakmicu. Iz toga se jasno vidi da je postojala namera da do incidenta dođe i da su albanski zvaničnici znali šta će se dogoditi.

Utakmica počinje. Na stadionu i oko terena su bezbrojni redari i policija i žandarmerija. Čini se ni ptica tu ne može da proleti. Albansku himnu je domaća publika ispratila glasnim, neprekidnim zviždukom. Ali bez drugih ispada. Utakmica traje i zanimljiva je za gledanje. Reprezentacija Srbije ima inicijativu, bolja je, stvara polušanse, ali i Albanci u dva navrata opasno prete. Sve u svemu, uz malo odugovlačenja i foliranja Albanaca (što je razumljivo. To rade i bolji…), reklo bi se, očekivano prvo poluvreme. Do desetak minuta pre kraja poluvremena Albanci izvode korner ispod ugla severne i istočne strane stadiona. Poleteli su upaljači, petarde… Sreća, pa albanski igrač nije pogođen inače bi već tada došlo do prekida.

Da Vas podsetimo:  Odgovor Miodraga Popovića na pismo Nikole Janića

I onda, na 4-5 minuta pred poluvreme, huk i glasno negodovanje sa istočne i južne tribine. U kadru na TV vidimo nekoliko dimnih udara i petardi na terenu. Ne znamo sta se događa. I onda, kamera prebacuje i vidimo kvadrikopter (u daljem tekstu „dron“ – iako netačno, lakše je za pisanje) za koji je zakačeno nešto što liči na zastavu u albanskim bojama. Kladim se da niko, tada, na stadionu nije mogao da vidi šta ta „zastava“ predstavlja. Sudija je prekinuo utakmicu i svi su gledali u tu letelicu. Sa tribina se čulo glasno negodovanje i vika. Bilo je petardi i svega, ali niko nije (još) ulazio na teren.

I tada, kada se letelica dovoljno spustila, srpski fudbaler hvata „zastavu“ i sasvim polako, konopcem za koji je bila privezana pokušava da spusti letelicu. U tom času dva albanska fudbalera, kao po komandi, brutalno napadaju fudbalera reprezentacije Srbije, želeći da mu otmu tu „zastavu“. Umešali su se i ostali u taj, kratki obračun među igračima. Ali tada i publika upada na teren i nastaje opšta jurnjava i obračun.

Tvrdim i sada da za incident i upad gledalaca i konačno prekid utakmice nije toliko kriva ona letelica, već brutalni napad dva albanska igrača na igrača Srbije. To je bio okidač da publika uleti na teren.

Srpski fudbaleri su se brzo smirili i brane igrače Albanije. Nekako, uz incidente i razmenu udaraca svi igrači napuštaju teren. Traje duga pauza i ne zna se da li će se utakmica nastaviti. Dobijamo razne informacije. U svakom slučaju, konačno, posle skoro sat vremena, informacija je da su UEFA i srpska strana hteli da se utakmica nastavi, ali da Albanci to nisu želeli iz njima znanih razloga. Kraj onoga što je trebalo da bude sportski događaj.

Da Vas podsetimo:  Sećanje na egzodus Srba iz Srebrenice – Slike užasa ne blede!

Prvi nastavak: Već posle pola sata, na raznim portalima, pojavila se informacija da je uhapšen brat premijera Albanije, pod osnovanom sumnjom da je upravljao „dronom“ koji je uneo ono što liči na nekakvu zastavu.

(Odmah da razjasnimo: Ne radi se ni o kakvoj zastavi, već o propagandom, političkom plakatu, pamfletu, odštampanom na platnu. Svi znamo kako izgleda zastava Albanije, pa i zastava tkz. Kosova, ali ovaj pamflet nema ništa sa tim. Na njoj se vidi mapa tkz. „velike Albanije“ i predstavlja otvorenu provokaciju za sve zemlje čije delove uključuje).

Opet, posle dva sata, na raznim portalima dobijamo informaciju da je brat albanskog premijera, posle informativnog razgovora pušten, sa ostatkom albanske delegacije da odleti iz Beograda. I tu je kraj informacijama za tu noć. Ali rat na sajber prostoru će potrajati do jutra (sajtovi RTS-a, Blica, B92, Kurira i drugi srpski su bili pod napadom albanskih hakera celu noć).

Na ulicama albanskih gradova i gradova gde su Albanci većina u regionu – slavlje!!?? Šta su slavili? U Tirani policija obezbeđuje Ambasadu Srbije od „demonstranata“…

Sledećeg jutra – rat saopštenjima. Albanija optužuje Srbiju za nasilje, rasizam, nacionalizam i šta još ne. Srbija optužuje Albaniju za otvorenu nacionalističku provokaciju. U svetu različita gledišta. Neki uviđaju težinu provokacije, a neki, opet, po starom receptu (Britanija, na primer) krivca traže u Srbiji.

Rasplet

Kako će se sve završiti – videćemo. Ali ostaju neka pitanja na koje moramo znati odgovore. Pokušaću ovde da ih postavim.

1. Ko je (imenom i prezimenom) naložio da se (već zaustavljeni na aerodromu) Albanci puste na stadion, čak i pored toga što su nosili obeležja UČK? U izjavama naših zvaničnika se jasno pominju „intervencije“ stranih ambasada. Hoćemo da znamo kojih? Koje to ambasade u Srbiji imaju veću vlast od vlasti Republike Srbije?

2. Ko je i kako omogućio da višestruko osuđivano lice bude prisutno na stadionu (i na terenu), ako se zna da je već jednom uzrokovao prekid utakmice u Đenovi i na drugim sportskim borilištima.

Da Vas podsetimo:  Na OVOM GROBLjU u Češkoj ima VIŠE sahranjenih Srba nego na Zejtinliku!

3. Kako je bilo moguće da pored svih naših bezbednosnih službi daljinski navođena letelica uleti na stadion (gde je bio i predsednik države). I da li će biti posledica po nekog od vodećih ljudi u tim agencijama.

4. Ako je tačna vest sa CNN-a da je lično naš premijer naložio da se brat premijera Albanije pusti iz zemlje, kako bi mogao da nas vređa i provocira sa sigurnog mesta, da nam objasni na čiji je pritisak to uradio i odakle mu ovlašćenja da se meša u istragu povodom teškog krivičnog dela, a ne da nam maže oči: „Pušten je jer nismo mogli da mu obezbedimo advokata po službenoj dužnosti, zbog štrajka advokata“ , što je glupost kakvu nisam dugo čuo.

5. Kako je neovlašćeno lice dospelo u VIP ložu, pred TV kamere i pored tri kontrole. Ne smeta mi ono što je rekao, već što se uopšte tu našao.

6. Da li je moguće da je našem ministru policije važnije „vređanje lika i dela“ našeg premijera od svega ostalog što se desilo?

7. Da li, posle izjave albanskih zvaničnika da je ono što smo videli na stadionu Partizana „jedina zastava koju imaju“ ima, uopšte smisla primati premijera te zemlje u zvaničnu posetu. Pogotovu što se nijednom rečju nije ogradio od teške provokacije.

8. I konačno, pitanje ovoj (a i prethodnim) vlasti: Da li je „put u Evropu po svaku cenu, bez alternative“ ispravan put ili je popločan poniženjima i savijanjem kičme? Ako u Srbiji unutrašnju i spoljnju politiku vode EU i ostale ambasade, šta će nam, uopšte vlada i vlast? Jer, neki se postupci nikako drugačije ne mogu objasniti, osim da smo ispunjavali nečije naloge, kao i obično – na svoju štetu!

Ima još čitav niz pitanja, koja bi se mogla postaviti i Albancima i UEFA i još kojekome, ali ću se zadržati samo na ovome – za sada!

Milan Vićentijević 

NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime