Izjava jednog od novih lica na našoj političkoj sceni u mnogo gledanom Utisku nedelje i komentari koji su usledili, pokazala je svu složenost politike. I naivnost njenog svođenja kod nas, na „za ili protiv Vučića“. Naizgled je „bezazlena“: Lazović je rekao da bi podržao Vučićeve poteze u pravcu približavanja Evropskoj zajednici, ali bi morao imati u vidu da time pomaže Vučiću uopšte…
Prvi deo pokazuje ono što van stranačke ostrašćenosti, nije sporno! Političar i kad je u opoziciji, nije samo to nego je i građanin svoje države. Kao takav treba da radi što i svaki drugi: misli na većinu građana, i njihovo ili dobro države, stavlja ispred dobra svoje stranke. I po cenu da time pomaže političkom protivniku da ostane na vlasti odnosno da je učvrsti, i na svoju štetu!
Razlikuje državu i stranku, čime nagoveštava da će, ako postane vlast, biti državnik a ne samo političar. Da se neće ponašati shodno onom: „Država, to sam ja!“. Odnosno moja stranka. Ali tu je drugi deo… Iako je građanin on je i političar, normalno u višestranačkom sistemu. (U jednostranačkom, politike nema). Mora da misli na političare iz vlasti, i želi da ih zameni! U čemu će najlakše uspeti, ako oni ne budu imali uspeha. Makar i na štetu građana i države, što gore njima, gore je i vlastima!
Nije lako pomiriti oboje, ali potencijalnom državniku nije nemoguće. Ovo je jedan slučaj, i nije rečeno da je sve što ova vlast radi, u interesu građana i države! I kao građanin i kao političar, opozicionar može da gleda i vaga… U slučaju o kome je reč, i ne mora! Opredeljenje za Evropsku zajednicu zajedničko je vlasti i političkoj grupaciji kojoj pripada. Tako da mu uz nagovešteno podržavanje Vučića, sleduje samo kasnije insistiranje da ovaj zaista radi to za šta je opredeljen! I nimalo ga ne obavezuje na podržavanje u drugim slučajevima…
autor:Radovan Marjanović
