Na pradedovini i na „krovu Šumadije“- OSTRVICI, u 27 godini Bojan i Milica bave se turizmom!

0
73

Da je više maldih ljudi kao što su Bojan i Milica Antonijević, Šumadija ne bi trebalo da brine za svoju budućnost. Mladi bračni par tek zgazio u 27 godinu života rešio je da ostane na pradedovini, ovde u selu Varnice, u podnožju planine Rudnik i da se na nadmorskoj visini od oko 500 metara bave turizmom.

Osnovali su i domaćinstvo, sagradili etno kuću Ostrvica i vedri i puni entuzijazma kažu biće sve kako treba..

-Ostali smo na selu, a ove godine smo uz mnogo truda i zalaganje uspeli da renoviramo stari objekat iz 1902 godine, koji je sada naša etno kuća za izdavanje. Oboje smo veliki ljubitelji prirode, želimo da naša deca imaju zdravo detinjstvo odrastajući u seoskoj sredini, živimo na imanju mojih predaka. U blizini smo Gornjeg Milanovca. Smatramo da naše malo selo ima veliki turistički potencijal jer je na pristupačnom mestu, a izdvaja ga vuklansko utvrdjenja Ostrvica koje je atraktivnog izgleda i bogate istorije-priča Bojan u dahu. Iz očiju mu iskri ljubav ka zavičaju. Upire se da što više objasni, da pokuša da dočara lepotu ovog kraja, koju je doduše teško rečima opisati. To se mora videti i osetiti. I divljinu i pitomost Šumadije, vekove koji se ovde ukrštaju i pričaju svoju priču..

-Od vulkanskog utvrđenja Ostrvica koje je 2009. godine proglašeno za spomenik prirode udaljeni smo samo kilometar i po. Ostrvica je veoma popularna među planinarima i ljubiteljima prirode uopšte, sa uređenom pešačkom stazom i bogatom istorijom, o čemu svedoče ostaci srednjovekovne tvrđave na njenom vrhu, kao i ostaci srednjovekovne crkve u podnožju- priča nam u dahu Bojan.

I da je njegovo selo udaljeno je od Beograda tek stotinak kilometara ili 90 minuta vožnje, da je izuzetno je pristupačno tokom cele godine jer se prostire pored regionalnog puta,u mirnom kraju,u blizini planina Rudnik, Rajac i Bukulja, Garaškog jezera, Oplenca, Takova.

Da Vas podsetimo:  Deca bez tereta

-Varnice odlikuje izuzetno čist vazduh, prirodna izvorišta vode, raznolikost pejzaža, domaća hrana- kaže Bojan.

On i supruga su kuću kompletno renovirali u jesen 2021.godine. Izgrađena je od kamena, drveta i cigle. U prizemlju se nalazi dnevna soba sa kuhinjom,kupatilo i velika terasa, a na spratu je drugo kupatilo, hodnik i dve spavaće sobe-jedna sa bračnim krevetom, a druga sa krevetom na sprat i krevetom za jednu osobu. Smeštajni kapacitet je 7 osoba. U objektu je dostupan internet.

Nedaleko odatle mogu se sagledati sve lepote Ostrvice sa čijeg se vrha vidi pola Srbije.

Inače, dva zaobljena vrha čije se kote razlikuju za oko 4 metra čine malu i veliku Ostrvicu poslužili su Bojanu i Milici za njihovu misiju da Srbiji i svetu približe lepotu ovog kraja. Njegovu nemirnu istoriju koja se pominje i tamo u petom veku.

A gore na vrhu Ostrvice vide ostaci utvrđenog grada iz antičkog perioda.

Po istorijskim podacima u grad su se sklanjali dubrovački trgovci i rudari sa Rudnika za vreme dinastičkih borbi između Stefana Dečanskog i Vladislava II, posle smrti kralja Milutina. Despot Đurađ Branković je, oko 1430. godine ponovo utvrdio Ostrvicu radi odbrane od turske najezde. Zbog toga u narodu postoji predanje da ga je gradila njegova žena „Prokleta Jerina“ i zato se zove Jerinin grad. U vreme vladavine Despota Stefana Lazarevića, pobune se protiv njega dva plemića iz Srebrnice – Stragara kod Rudnika, Novak Belocrkvić i Nikola Zojić. Novak bude uhvaćen i pogubljen, a Nikola „pobeže u utvrđenje grada zvanog Ostrvica“, gde se sa ženom i ćerkama zakaluđerio i tako spasao glavu.

U podnožju Ostrvice je bio srednjovekovni grad – podgrađe u kome su bili predstavnici „ostrvičke vlasti“, zanatlije i trgovci, među kojima i dubrovčani, koji su naplaćivali carinu za robu koja se izvozila za Primorje ili odatle dobavljala za potrebe Rudnika. U Ostrvici su često, kao i na Rudniku u svom dvoru, boravili despot Đurađ Branković, Jerina i njihova deca naročito zimi jer im je tu bolje odgovarala klima nego u Smederevu. Odmah posle smrti despota Đurđa, 1456. godine na Rudniku, umrla je i despotica Jerina, 1457. godine. Legenda kaže da ju je otrovao sin Lazar što je bio motiv za pesmu Vojislava Ilića „Pećina na Rudniku“ i muzičku dramu Momčila Nastasijevića „Despot Đurađ Branković.“

Da Vas podsetimo:  KAKO JE PARADAJZ IZ ALBANIJE I GRČKE, IPAK JEFTINIJI?

Turci su Ostrvicu u više navrata osvajali i rušili. Poznati turski putopisac Evlija Čelebija posetio je 1664. godine Ostrvicu i konstatovao da su utvrđeni grad i podgrađe porušeni i opusteli.

Upravo je sve napred napisano inspirisalo Bojana i Milicu da ostanu na pradedovini i krenu da kamen po kamen zidaju svoj raj. I ispune snove da se ovde skuće, umnože i da se bave turizmom.

A to itekako znaju..

https://ucentar.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime