Na Solunskom frontu su se rame uz rame sa našim precima borili i 10.000 ruskih vojnika koji su posle Oktobarske revolucije naprosto izbrisani iz istorije.
Rusija je za vreme Prvog svetskog rata davala ogromnu pomoć Srbiji u opremi, naoružanju i municiji, i to besplatno. Na primer, oni su nam dali 150.000 pušaka, a mnogo hvaljenija Francuska pomoć pri reogranizaciji srpske vojske na Solunskom frontu iznosila je 100.000 pušaka, koje su, naravno, naplaćene. Rusi su poslali svoje minere da zaustave monitore na rekama, artiljerce koji su učestvovali u odbrani Beograda i formirali dunavsku flotu za snabdevanje Srbije.
Iako se i o tome malo zna, mnogo misterioznija je sudbina više od 10.000 ruskih vojnika koji su se herojski borili zajedno sa Srbima na Solunskom frontu.
Rusi Solunski, ili kako ga oni zovu Makedonski front često nazivaju „zaboravljenim frontom“. Posle Oktobarske revolucije u zaborav je gurnuta i Druga posebna divizija koja je 1916. formirana od najboljih vojnika moskovskog vojnog okruga po ličnoj naredbi cara Nikolaja i poslata u Solun. Junaštvo te jedinice bilo je izuzetno, njena pešadija je sa srpskom konjicom oslobodila Bitolj. Svi saveznički komandanti su im se divili, odavali im priznanja i doslovno se otimali oko toga u čiji će kontingent ući. Ruska komanda je odlučila da bude u sastavu Prve armije koju je vodio vojvoda Živojin Mišić.
Teško je naći svedočanstva o sudbinama tih ljudi, jer se deo se vratio u Rusiju gde je upao u haotične revolucionarne događaje, a deo je ostao u emigraciji. Tela palih junaka, 65 oficira i 4.149 podoficira ostalo je rasejano po celom Solunskom frontu a boljševičke vlasti se nisu interesovale za njih.
Zna se da je na beogradskom Novom groblju 1935. svečano otkriven Spomenik ruske slave, prvo spomen-obeležje na svetu podignuto u čast ruskih vojnika u Velikom ratu. U celom svetu. Slava paloj braći, slava precima
