Iskreno, prvo mi je smetalo što ministar samo priča i priča, i ništa ne radi.
Otkad je počeo da radi, žalim za vremenom kada je samo pričao.
Za Svetog Savu su nam stigle sve same lepe vesti.
Obavestio nas je da nije bilo dovoljno ušteda da bismo mogli da dobijemo neku jednokratnu pomoć. Da ne odoše pare Hilari Klinton, možda bi se nešto i skrpilo.
Obavestio nas je da će ubuduće on birati direktore, ali da to nije nikakva centralizacija. Nije, ministre. To je školski primer decentralizacije i uvećanja obećane autonomije.
Od njegove savetnice smo saznali da se daleko od očiju javnosti, u strogoj konspiraciji, sprema više zakona nego ikada u novijoj istoriji srpskog obrazovanja. Valjda je javila Đuri da blokira aerodrom?
Saznali smo i da je stvar rešena – novi pomoćnik ministra za srednje obrazovanje definitivno jeste šef šabačkih naprednjaka. Ona šačica ljudi koja je za njega čula, nema ništa lepo da kaže o njemu. Ministar se koliko pre mesec dana ljutio na direktore rasipnike koji su ulazili u sudske sporove i gubili ih, a što nije koštalo njih lično, već škole, a onda je postavio jednog baš takvog za pomoćnika. Evo, uskliknusmo s ljubavlju – bravo, ministre!
„Poslednji šamar prosveti došao je sa objavljivanjem spiska dobitnika Svetosavske nagrade.
Ne, predloženi Đura Mijatov, dobrotvor koji je nakon smrti ćerke svu svoju imovinu namenio stipendiranju studenata, i to plemenito radi već više od deset godina, nije dobio Svetosavsku nagradu.“
Zato je nagradu dobio predsednik opštine Ub, koji je kum predsednika Vlade i predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke. Uzgred, u obrazloženju nagrade stoji da se dodeljuje „za doprinos kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju“, i to pojedincima i institucijama koji su se „svojim zalaganjem i ostvarenim rezultatima istakli“ u tim oblastima.
Dobro, kod naprednjaka je često uspeh kada je pismen. Na sajtu opštine Ub, recimo, u biografiji predsednika možemo videti da se rodio u porodilištu. Nije baš dobacio do biografije Suprgepredsednikadotkom, ili onog s pečenjarom, ili one nesrećne savetnice čija biografija liči na literarni rad drugaka kome je pomogla strina da ga napiše. Ali, polako. Korak po korak, naučiće.
Sad nešto razmišljam: da li ministar ima svest o tome da ciljna grupa kojoj se obraća njegov šef, i ciljna grupa koja prati rad ministra obrazovanja nisu sačinjene od istih ljudi? Da li razume da smo mi ipak malo i školovani i da znamo kada pada topla kiša, a kada neko… znate već kako ide izreka.
I na kraju, nakon što su se u Trećoj beogradskoj gimnaziji sveštenici pomolili za zdravlje Zlatibora Lončara i Siniše Malog, da zaključimo ovaj dan odlukom presudnom za obrazovanje: uvode se uniforme!
Ljubinka Boba Nedić
www.ljubinkabobanedic.blogspot.rs
