Na Vaskrs je otvorena prva Kosovsko-albanska pravoslavna mitropolija.
U prevodu, ovo je osnivanje „Kosovske pravoslavne crkve”, ciljano baš na Vaskrs. Ovakvi tendenciozni pokušaji otimanja naših svetinja traju decenijama. Traje to još od Prve prizrenske lige i kasnijeg mračnog doba komunizma, kome je za 30 godina službe, najbolje svedočio episkop raško-prizrenski Pavle.
On je prvi pisao o zameni stanovništva i naseljavanju Albanaca na KiM, što je bio plan dvojice ludih komunista. Ratovi devedesetih i svi napadi bili su ustremljeni najviše na manastire, martovski pogrom 2004. godine, pogotovo. Ovo danas je, mirnim putem, pokušaj otimanja onih svetinja koje nisu uništene, sve sa ciljem zatiranja srpskog duhovnog identiteta.
Ovaj napad predvode veterani OVK-a, a kao marionetu koriste Nikolu Džufku, koji se predstavlja kao prvi arhiepiskop prištinski, pećki i celog Kosova. Radi se o jednom šiptarskom ekstremisti koji je provaljivao u hramove SPC, pljačkao ih i skrnavio.
Džufka se već slikao ispred Visokih Dečana, a juče je u govoru pozvao Albance na „mirne” proteste, kako bi se monaštvo iselilo iz, kako je rekao, albanskih svetinja. Ti procesi stvaranja novih nacija i vera su uvek identični. Ovde je razlika u tome što Džufka na KiM ima veliku popularnost i svi njegovi događaji su medijski ispraćeni.
Ima veliki uticaj na stvaranje kritičnih masa, što je poprilično zabrinjavajuće.
U novembru prošle godine, Džufka je u selu Rakitnica kod Podujeva provalio u crkvu. Crkvu Svete Petke je prekrstio u ime „Fana Nolija” i sa grupom istomišljenika počeo da služi liturgije. Ako danas uđete na turističku ponudu tzv. Kosova, tu ćete videti da su oni već naveli Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku, Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju… kao deo njihove istorije. Na sajtu stoji da su ti manastiri zadužbine nekakve albanske dinastije Nimani.
Dakle, kada zvanični sajt objavi ovako nešto, što je u rangu naučne fantastike, jasno nam je da oni ne prezaju od bilo čega.
Proces je ovo prisvajanja srpske kulturne baštine na KiM, kroz koji će se satirati srpske svetinje, ali i monaštvo. Društveni je ovo inženjering, koji je nedavno prošla i Crna Gora, ali i Makedonija sa našim pravoslavnim crkvama. Ako odemo malo dalje u prošlost, videćemo da je 1941. godine stvorena Velika Albanija, koja je zahvatila delove teritorije Srbije, Crne Gore i današnje Makedonije. Tada je tzv. Albanska pravoslavna crkva pokušala da preotme sve srpske svetinje. Do toga nije došlo zahvaljujući isključivo episkopu Serafimu.
U isto vreme, fašistički režim u NDH-a uradio je isto i stvorio „Hrvatsku pravoslavnu crkvu.”
CPC nastala je u policijskoj stanici na Cetinju, a ova „kosovska” u bivšem štabu OVK-a.
Prva postoji, ali bez vernika, ova druga bi mogla zaživeti jer postoji dosta više ekstremista koji su spremni da napadnu naše manastire. Pa ne bi im bio prvi put… Mada, to i nisu crkve, to su nekakve verske zajednice, iliti sekte. To što su uzeli naziv „pravoslavna” ne daje im vlasništvo nad našim manastirima starim skoro milenijum.
Ali ako SPC i država zvanično ne stanu u odbranu naših svetinja, vrlo brzo može doći do napada na naše sveštenstvo, da bi ekstremisti ispovedali tu neku svoju veru. Bošnjačka nacija nastala je pre tridesetak godina u podrumu hotela Holidej in. Sad valjda trebamo očekivati i osnivanje Bošnjačke pravoslavne crkve. Jer je ta tendencija konstatna i prisutna u regionu, da sve što je srpsko treba rasparčati. Tako je u prištinskom naselju Ulpijana, pred „državnim” vrhom i teroristima OVK-a, Džufka juče održao govor i rekao:
„Na ovaj uskršnji dan počinje novo poglavlje za kosovske pravoslavne vernike na Kosovu.
Najavljujem donošenje zakona koji će regulisati pravni položaj verskih zajednica.”
Džufka je zatim osveštao spomenik Zahiru Pajazitiju, komandantu OVK-a. Pajazitija je srpska policija likvidirala u Vučitrnu još 1997. godine. Davanje autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, sama SPC je utabala put ovome što se danas dešava na KiM. Te je na odvajanje od svog duhovnog tkiva, na red došla i ova teritorija. Tako je i u tzv. Makedoniji, tj. Staroj Srbiji, nestala sva materijalna i duhovna baština, ali i svetinje čiji su ktitori i neimari bili Srbi. Na KiM mnoga groblja su preorana i polupana…
Još su samo manastiri ostali kao jedina mesta okupljanja i garant opstanka Srba na razapetom Kosmetu…
Piše: Deki RS
